Tekstovi sa tagom: domaće serije

Lik kome film neće dati na značaju, a trebalo je, jeste Elizabeta fon Maltzan, poznata kao Lepa Lili. U filmu, Lili se pojavljuje kao žena nemačkog ambasadora (što je zaista i bila) u jednoj kratkoj sceni, gde na zabavi upoznaje Veru sa Karlom. U seriji, ona se pojavljuje u jednoj sceni više gde se poljubi sa Verom. Mediji su preneli kako je publiku „iznenadio ovaj poljubac u usta glumica Jovane Stoiljković i Zlatije Ocokoljić Ivanović“, te da je ovo „hrabar potez autora“. Ali koliko je ova scena zaista „hrabra“?

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama...

Poodavno razmišljam o tome kako jugoslovenska, ali posebice savremena domaća i regionalna kinematografija, iziskuje ozbiljne i iscrpne kritičke osvrte i analize. Sa jedne strane, neosporno, postoje jugoslovenski i savremeni filmovi i serije koji su u samom vrhu, i to potvrđuju svojim kvalitetom, sadržajem, glumom, scenarijom i, naposljetku, redateljskom poetikom. Međutim, jednako tako, naprosto ne mogu i ne smijem zažmiriti na činjenicu da su možda najpopraćenije i upravo mainstream one serije i filmovi koji prvenstveno svojim sadržajem generiraju i produciraju – najplošnije stereotipe

Da bi smislio reč „sloboda“, čovek je prvo morao da ukine ono što predstavlja i da joj izmisli suprotnost – ropstvo. Zahvaljujući ljudskom biću upoznale su ga i druge životinje, pa i dan danas svet gledaju kroz rešetke.

Prva epizoda „Područja bez signala” započinje s Olegom, domorocem velegradskih ulica koji se u izoliranom i zabačenom Nuštinu nada iskemijati “uspjeh preko noći”. Očito je da Oleg misli kako ima ono što treba da bi postao uspješan i bogat biznismen. I ponaša se kao da će svaki tren postati Al Pacino u „Licu s ožiljkom” ili Robert De Niro u „Casinu”

O Smogovcima se pisalo na različite načine, a zapravo rijetko iz čistog geek kuta. U zanimljivoj koincidenciji, poput u posljednjem retro tekstu slavljenog ZX Spectruma, simbola prvih ex-Yu geekova, 1982. godine snimljene su i prve epizode Smogovaca. Svijet vanzemaljaca Mora i Bora, prvih ex-Yu računala, Cobrinih eksperimenata, Bongovih telepatskih sposobnosti (...) probio je okvire našeg znatiželjnog duha

Kada smo rekli da „Otvorena vrata“ zaslužuju poseban tekst, to smo ozbiljno i mislili. Kako je reč o najboljoj srpskoj seriji svih vremena, druge opcije nije ni moglo da bude. „Otvorena vrata“ su obeležila naše detinjstvo, formirala nam stavove, uticala na odrastanje. „Otvorena vrata“ su Biblija, Bukvar, Čitanka, Večiti kalendar. „Otvorena vrata“ su sve!

Povod za tekst koji je izašao u magazinu Optimist broj 48 bio je činjenica da je povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, sedmu po redu nagradu „Duga“ dobio autorsko-producentski tim serije "Jutro će promeniti sve"

Kako bi prošao jedan istopolni par u pravom životu ako bi odlučio da u javnosti razmeni nežnosti, što je želja svakog živog bića? Da li bi analogna mržnja bila istog intenziteta kao ona online? Mislite o tome

Mladi gledaoci dobijali su sjajne komade i heroje iz komšiluka, ali i blago upozorenje da nije sve tako ružičasto kakvo na momente izgleda i da ima mnogo ozbiljnijih iskušenja od komšijskog podmetanja i, možda, nekih ozbiljnijih ljubavi od ove koja je sada najpreča. Bilo je to detinjstvo u kojem su se deca učila da budu ljudi u drugačijem životu, bez mobilazicija i ratova, bez emigracije, hiperinlatornih novčanica i praznih trgovina, bez nesreće svuda oko sebe

Ove tri serije nam daju obrise ideologizovane konstrukcije srpske istorije, koja se može videti kao deo hegemonog političkog projekta vladajuće klase u Srbiji. Deo ovog projekta je obnova etničkog identiteta, prilagođenog političko-ekonomskim promenama koje dobijaju oblik periferizacije srpskog društva