Tekstovi sa tagom: donacije

Nesreća nikad ne ide sama; sve nas je pogodila pendemija i ekonomski devastirala. Povrh svega, glavni urednik našeg XXZ magazina već godinu i po dana bori se protiv karcinoma – suočen sa identičnim finansijskim problemima kao naš web sajt. Dragocenu pomoć pružili su i pružaju nam naši najdraži čitaoci i prijatelji. Zahvaljujući tim divnim ljudima koji su vratili veru u solidarnost, nekako smo uspeli da preživimo, ali su nam donacije i dalje neophodne, jer želimo da sajt ostavimo slobodnim i otvorenim, oslanjajući se na dobrovoljnu preplatu i novčane priloge za lečenje našeg glavnog urednika. Još jednom se zahvaljujemo svim našim darodavcima; najmanje što možemo da učinimo jeste da pamtimo imena ovih divnih ljudi koji su nam pružili ruku spasa. Ako do sada niste bili donator, ovo je prilika da nam pomognete da nastavimo s radom; lako je biti prijatelj kad je sve u redu, valja to pokazati kad je teško, u ovom našem slučaju - najteže. Hvala još jednom, dragi naši čitaoci!

Mogao bih, naravno, da otkrijem javnu tajnu: da je osamnaest prohujalih meseci bilo najgore u mom životu, prvenstveno zbog karcinoma koji su me dvaput podlo napali. Ali nije samo bolest strašna; pandemija, izolacija i finansijski udar na naš portal i mene lično – samo su deo svakodnevnih problema koji se množe do besmisla. Srećom, snagu i energiju našao sam u najdražim XXZ čitaocima i mojim prijateljima širom sveta; da nije bilo njihove podrške, njihovih poruka, njihovih donacija i njihovih dirljivih ispovesti i ohrabrenja – sumnjam da bismo se sada dopisivali. U znak zahvalnosti prema čitaocima i mojim prijateljima, najmanje što mogu da učinim jeste da nastavim da objavljujem deo naše prepiske. Unapred se izvinjavam svima onima koji su me podržali, a da ih nisam pomenuo; oni znaju da ih nisam zaboravio. I da parafraziram druga Tita: čovek koji ima ovakve drugove i drugarice možda nije zdrav, ali je revolucionarno ponosan; da nešto što je uradio i što još uvek radi - dotiče tolike ljude. Hvala vam!

Dragi naši čitaoci! Znamo, naravno, da niste milioneri (takvi ne čitaju XXZ), znamo da ogromnoj većini od vas nije lako, ali verujemo da ono što radimo i plasiramo zaslužuje vašu dobrovoljnu donaciju, koliko i kad možete, da spasimo portal od gašenja i pomognemo glavnom uredniku u njegovoj borbi protiv karcinoma. I dalje držimo portal otvorenim, svaki tekst možete pročitati, nema eksluzivnih pretplatnika – svi su čitaoci jednaki! Ali, uz ogromnu zahvalnost onim dragim prijateljima koji donacijama brinu za nas, najveći broj čitalaca nikad ništa nije platio, ni uplatio; u nekim drugim, srećnijim vremenima, to ne bilo vredno pomena, ali smo u situaciji u kakvoj odavno nismo bili: pandemija, bolest urednika i klimava ekonomija. Ako želite da nam pomognete, evo praktičnog uputstva: kako i na koji način da donirate XXZ magazinu i Petru Lukoviću

Mogao bih, naravno, da otkrijem javnu tajnu: da je ova 2020. godina najgora u mom životu, prvenstveno zbog karcinoma koji su me dvaput podlo napali. Ali nije samo bolest strašna; pandemija, izolacija i finansijski udar na naš portal i mene lično – samo su deo svakodnevnih problema koji se množe do besmisla. Srećom, snagu i energiju našao sam u najdražim XXZ čitaocima i mojim prijateljima širom sveta; da nije bilo njihove podrške, njihovih poruka, njihovih donacija i njihovih dirljivih ispovesti i ohrrabrenja – sumnjam da bismo se sada dopisivali. Probao sam da odgovorim na mnoge poruke, ali nisam uspeo baš svakome da se javim; naporno i iscrpljujuće lečenje uzelo je svoj danak permanetnog umora koji je tek nedavno, nakon intervencije Gama noža, gotovo čudotvorno nestao. U znak zahvalnosti prema čitaocima i mojim prijateljima, najmanje što mogu da učinim na isteku ove perverzne godine jeste da objavim deo naše prepiske. Unapred se izvinjavam svima onima koji su me podržali, a da ih nisam pomenuo; oni znaju da ih nisam zaboravio. I da parafraziram druga Tita: čovek koji ima ovakve drugove i drugarice možda nije zdrav, ali je revolucionarno ponosan; da nešto što je uradio i što još uvek radi - dotiče tolike ljude. Hvala vam! 

Treba reći da među čitaocima već ima onih koji redovno, svakog meseca uplaćuju dobrovoljnu pretplatu; ali, taj broj ni izbliza nije toliki da bi obezbedio bezbrižan rad redakcije. Zato je pismo Nenada Tomića možda dobar povod da još jednom pozovemo čitaoce da učestvuju u dobrovoljnoj mesečnoj pretplati – to je jedini način da sigurno i na duže vreme obezbedimo da naš XXZ portal funkcioniše i nastavi da radi

Već ste navikli: čim vam, dragi moji čitaoci, drugarice i drugovi, u poverenju piše glavni urednik, opet je neka zajebana kriza. Pogodili ste, naravno: jeste kriza, ali sa elementima lake panike. I uvek isto pitanje onima koji nas redovno prate i čitaju: kako pomoći našem portalu da opstane u ovim podmuklim vremenima? Nadamo se da će mesečna pretplata ili vaša donacija sprečiti krize i paniku, da konačno radimo bez opterećenja, stresa i besparice

Igrom nacionalističkog slučaja, otvorimo srpsko-desničarsko-crkveni sajt „Stanje stvari“, koji, takođe, traži donacije od svojih četnolikih čitalaca. Čitam šta pišu: „Posle finansijskog udara na „Stanje stvari“, kao što znate, obratili smo se onima kojima smo jedino i mogli – vama, dragi čitaoci i priložnici. Sa velikom zahvalnošću javljamo da je novac za mesec jul u potpunosti prikupljen, i da smo u ovom trenutku skupili nešto (4 odsto) i za mesec avgust“. Pa, jebem mu sunce žarko, dragi čitaoci – priložnici! Zar da dozvolimo da četnički nakot bude bolje organizovan od nas koji se čitamo po bivšoj SFRJ kojoj se uvijek s ljubavlju vraćamo? Zar da dozvolimo da naše zalaganje za pomirenje i toleranciju bude zaklano od strane onih koji slave „umerene desničare“, rat za Kosovo, i koji sanjaju Veliku Srbiju čim šubaru stave na glavu? Zar su fašisti milosrdniji od nas svih?

Situacija s našim portalom slična je nestabilnom vremenu: taman pomislimo da će biti sunčano i prijatno, kad nas zateknu urnebesni pljuskovi i poplave

Mesečna pretplata puno nam znači – da obezbedimo ekskluzivne tekstove i fotografije, platimo troškove i nastavimo da radimo još više i još bolje. Ako ste u mogućnosti da donacijom pomognete našu redakciju, izvolite!

Nikad nije prijatno da čitaoce podsetimo da malo pomognu naš portal, ali, šta ćete, mora se! Ako ste u mogućnosti da malom mesečnom donacijom pomognete našu redakciju, izvolite!

Godinama smo, kao Georgina u „Radovanu III“, bili u aktivnoj trudnoći: gravidno smo nosili PayPal, ali nikako da se porodimo. Te nismo imali račun, te nismo znali kako radi, te smo navukli strah od finansijskih transakcija, te smo umislili da je teško registrovati se, pa pojma nismo imali kako se sve to registruje – ali je onda stigao naš Braca Stefanović i kao u seriji „Call The Midwife“ porodio XXZ-PayPal

Da predupredimo nevolju: vreme je da još jednom apelujem na čitaoce, naročito na one koji nam do sad nisu pomagali, da doniraju XXZ magazin čije tekstove slobodno čitaju; po svom nahođenju, sumom po želji; da li će to biti deo mesečne ili godišnje pretplate, svejedno je; važno je da obezbedimo sebi bar neku budućnost i sigurnost koja je još krhka, a to upravo zavisi od vas – od ljudi koji nas prate i koji žele da opstanemo ovakvi kakvi jesmo

Tražiti novac od čitalaca, pitajte me, nikad nije bilo lako i prijatno; ali, kad stigne zloglasna pravosudna hajka, kad krenu u harač advokati i izvršitelji sa pretnjama o nasilnom oduzimanju stvari iz rođenog stana – onda je đavo odneo zezanje; posle tolikih suđenja i tužbi (preko 60 procesa), ispostavilo se da je stečaj e-novina samo fikcija, jer bivši glavni urednik mora sve da plati Filaretu s puškomitraljezom, Emiru Kusturici, te Čedomiru Čupiću, jebani su ti duševni bolovi koji će kao rukom proći čim pare legnu u krevet njihovog žiro-računa

Tekst „Kako ubiti Petra Lukovića“, o reperkusijama drakonskih sudskih presuda protiv nekadašnjeg glavnog urednika e-novina, bio je povod da se redakciji i Lukoviću javi desetak čitalaca spremnih da novčanim donacijama pomognu u finansijskom bespuću...

Ne mogu više da polemišem s fantomima Pravosuđa i duševnim bolovima nebrojenih tužilaca. Sebi sam već naneo dovoljno štete; razboleo se, nisam radio mesecima, imao čak i hiruršku operaciju, ako već moram da pominjem bolove; razumećete moju nervozu svaki put kad pročitam sintagmu „slobodni mediji“, jer ovo što se dogodilo meni i e-novinama nije predmet diskusije, protesta ili uznemiravanja javnosti. O slučaju „Luković“ ne pišu ni UNS ni NUNS, ni vlast, ni opozicija. O meni brinu samo Sudovi i njihovi izvršioci: Viši sud, Niži sud, Apelacioni sud, fali samo Vrhovni sud