Tekstovi sa tagom: dostojevski

Kazn 02 S

Fjodor Mihajlovič Dostojevski: Prevazilaženje samoočevidnosti (1)

Pisac kojeg je posetio anđeo smrti

Dostojevski je odjednom »uvideo« da nebo i tamničke zidine, ideali i okovi, nisu nešto suprotno, kao što je mislio ranije, i kao što je to želeo, dok je gledao kao i svi ostali Ijudi. To nije suprotno nego istovetno. Nema neba, nigde nema neba, nema ideala koji pozlaćuju patnju, postoje samo lanci, i to nevidljivi, koji okivaju čvršće nego tamnički okovi. I nikakvim podvizima, nikakvim »dobrim delima« ne može se čovek izbaviti iz mesta svog »doživotnog tamnovanja«. Zaveti da će se »popraviti« koje je davao u tamnici počeli su mu izgledati bogohulni. Zbilo se s njim isto ono, ili slično, što i s Luterom koji se s istim groznim užasom i odvratnošču sećao zaveta datih prilikom stupanja u manastir: Evo, Gospode, Tebi posvećujem sve nepoštenje i hulu života svojega
Puttoo7

Ruskokolonaška dilema: Ili Tolstoj, Cvetajeva, Ahmatova, Mandeljštam, Brodski – ili Putin!

Ko voli rusku kulturu, mora mrzeti rusku državu

Sveobuhvatna istorija represije ruske države nad ruskom kulturom obuhvata silne tomove i tomove literature. Ali, ono što se može videti jasno kao na dlanu jeste da je najljući neprijatelj ruske kulture vazda bila ruska država, u svim svojim ovaploćenjima. Zato bi srpski ruskokolonaši morali da se odluče, jer se ne može istovremeno voleti i ruska kultura i ruska država, činjenice nedvosmisleno pokazuju da jedno isključuje drugo
Kazn 02 S

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, osuđen na smrt

Ispred streljačkog stroja

F.M. Dostojevski, proleća 1849. godine, u četiri sata ujutru uhapšen je kao pripadnik kružoka Petruševski i optužen da je čitao na sastancima grupe pismo „puno uvredljivih izraza na račun religije i države i time počinio zločin šireći štetne ideje protiv religije i raspirivao mržnju prema vladajućoj klasi“. Utamničen je u Petropavlovskoj tvrđavi u ćeliji br. 9. Čekao je smrtnu kaznu i o tome pisao.
Kazn 02 S

Nakon gubilišta: Pismo bratu

Dali su nam da pre smrti poljubimo krst

Ubrzo nakon objavljivanja pripovetke „Bele noći”u rano jutro 23. aprila 1849. godine, Dostojevski je uhapšen i proveo je osam meseci u pritvoru u Petropavlovskoj tvrđavi. Na dan 16. novembra iste godine je osuđen na smrt zbog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog. Presuda je glasila: „Inženjerski poručnik F. M. Dostojevski, star 28 godina, zbog učešća u zločinačkim planovima i pokušaja širenja brošura i proklamacija štampanih u tajnoj štampariji — osuđuje se na smrt streljanjem“. Trojicu uhapšenih su odveli na Trg Semjonov u Sankt Peterburgu gde su ih vezali za stubove i stavili im povez preko očiju. Streljački vod je podigao puške i nanišanio. Nastupila je mukla tišina. Nju je ubrzo prekinuo ne zvuk okidača već naredba da spuste oružje. U poslednjem trenutku pogubljenje je otkazano i umesto toga unezvereni članovi Kruga su poslati u zatvor. Smrtna kazna je Dostojevskom preinačena na osam godina teškog rada. Neposredno nakon odvođenja na streljanje, Dostojevski je napisao pismo svom bratu Mihailu
Kazn 01 S

Predgovor za “Zločin i kaznu”

Društvo nikoga ne prisiljava da počini nitkovluk

“Zločin i kazna” Dostojevskog nije simbolično delo. Roman je istorija o studentu Raskoljnikovu koji zbog novca ubija staricu, i svoje ubistvo motiviše time što kaže da je on na to imao pravo zbog nepravednog uređenja društva. Roman ne upućuje ni na kakvo drugo značenje, pa ipak. I Dostojevski je, kao i drugi savremeni značajni ljudi, iz sredine prošlog veka suprotstavio misao društvene nepravde dvema vladajućim teorijama koje se odnose na ukidanje nepravde, u slučaju Rusa slovenofilstvu i socijalizmu