Tekstovi sa tagom: dragoljub stanković

Nežnost

Beleške na marginama knjige "Pohvala slabosti" (Partizanska knjiga, 2021)

Radikalna demilitarizacija duha

Ponekad Stankovićevi stihovi zazvuče kao propoved ili ispovedanje vere, ali ne neke usko konfesionalne. Ima u ovoj poeziji tragova taoizma, budizma, pa čak i hrišćanstva, nešto od askeze pustinjskih otaca ili od teologije slabosti apostola Pavla, ali ona se ne može svesti ni na jednu od postojećih veroispovesti. Stankovićeva crkva je manjinska, nema čak ni ime, a trenutno ima jednog člana, bez ikakve prozelitske namere za proširenje i omasovljenje. Ako se uopšte može govoriti o religioznosti Stankovićeve poezije, onda bi možda najtačnije bilo reći da su neke njegove pesme sačinjene od iste tvari od koje nastaju i religije, spajaju ih slični doživljaji i poimanje sveta. Nije uzalud Vilijam Blejk učio da su religije stvorili pesnici, ni njegovo učenje nije bilo moralizatorsko, pa nije ni Stankovićevo (mada je kod nas moralizatorstvo možda i oklevetano, kao da naše kulture imaju neke moraliste, nemamo ni poštenu zbirku propovedi, kamoli šta drugo)
Glupost

Oglas: Zaštitite se od lupetanja i destrukcije

Apsorber gluposti

Dugotrajnim pregalačkim radom ruski naučnici uspeli su da izdvoje, izoluju genske vektore, tj. belančevine i aminokiseline, koji su plodno tle za razmnožavanje virusa praznine i nasilja prema drugima i sebi. Sintetisani materijal koji se nalazi u uređaju i dopunjuje se u zavisnosti od potrošnje, količine izloženosti gluposti, vezuje se za frekvencu emitovanih talasa molekularno srodne supstance prisutnih osoba i stupidnih govora, tako da njihova međusobna interferencija neutrališe potencijalnu opasnost i pretvara komponente u bezopasnu žutu tečnost koja se sakuplja u malom rezervoaru a koju možete koristiti i za zalivanje trnovitog cveća (Utrnula Ružica Serbika), žbunova i kaktusa. Ne preporučuje se za ishranu, zapršku ili začin
Dragoljub Stanković

Pohvala slabosti: Nova knjiga pesama Dragoljuba Stankovića

Istina je tamo gde su nejaki, odbačeni, ubijeni

Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je novu knjigu pesama Dragoljuba Stankovića “Pohvala slabosti”. Dragoljub Stanković je rođen u Jagodini 1971. godine. Pesnik je, kritičar, intervjuer, kolumnista, prozaist, urednik. Pisao za portal E-novine, podlistak Beton, list Danas, za mnoge književne časopise, kao i Treći program radio Beograda. Objavio je tri knjige poezije: “Pesme jednog dana” (KOV, 2005), “Barka tela” (KOV, 2010) i “S onu stranu noći” (Levo krilo, 2014) i roman “Beogradski kiklop” (Partizanska knjiga, 2017). Prenosimo odlomak iz pogovora Vladimira Arsenića i naslovnu pesmu zbirke
Srebrenica

Srpski pesnici o ratu, Srebrenici, Omarskoj, opsadi Sarajeva…

Svjetiljke u tmini

Nisu svi pesnici podlegli nacionalističkoj histeriji, ima i onih koji nisu zatvarali oči pred užasom koji je nasrnuo sa svih strana. Oni su hrabro pisali o onome što su videli, rukom “časnih ljudi i pouzdanih svedoka”, suprotstavljajući se zlu i spasavajući čast srpske književnosti. Bilo je ljudi što su pisali knjige koje, kako to veli Krleža, “neće da se pokore zakonima sveopće ropske uslovljenosti, jer djeluju protiv stvarnosti svojih životnih prilika junačkom snagom volje i uma koji hoće da prevlada otpor mraka i da se kao sjaj svjetiljke probije kroz tminu”
Sinan Gudžević

Na marginama kolumni Sinana Gudževića

Zanos i ljubav prema životu

Sinan Gudžević izmiče akademskim klasifikacijama jer je prvenstveno pripovedač, a život ne podnosi fioke, on je magma jezika, naroda, migracija. Življi je Gudžević od većine onih koji danas proizvode tekstove. Sinan Gudžević piše, prevodi, i po mom osećanju spada u najsvetlije, prosvetiteljske primere pomenute prve struje autora, onih koji su motivisani ljubavlju i željom za negovanjem najlepših tradicija usmene i pisane reči, raznovrsnosti svetske kulture i civilizacije a sve u duhu stalne zapitanosti, promišljanja i prostog, detinjeg oduševljenja
Dragoljub Stanković

Intervju: Dragoljub Stanković, pisac

Svet se ne može podneti bez smeha

Možda bi moglo da se kaže da je jedna od važnijih tema mog romana geneza nacionalističkog zla u Beogradu s početka devedesetih godina. To je bila neka prva faza zahuktavanja ludila celog jednog društva. Neki mi kažu da nema mnogo knjiga koje se bave time na način da se opisuju kokretni događaji, na mikroplanu, na ulici, u atmosferi ratnog sumraka. Ovo što danas gledamo je metastaza svega toga. Toliko se razobručilo i pomahnitalo da ima groteskne crte, ne može se parodirati
Dragoljub Stanković

Naš čovek na istarskom terenu

U Pazinu, među svojima

Naš saradnik Dragoljub Stanković trenutno se nalazi na rezidenciji u Pazinu, u nadaleko poznatoj Hiži od besid, ili, po naški – Kući za pisce. Kuća se nalazi na Buraju, starom delu grada koji je zaštićen kao spomenik kulture, nadomak srednjovekovnog Kaštela, a iznad ponora Pazinske jame. Stanković je napisao tekst o svojim pazinskim utiscima koji prenosimo u celini
Bide

Uvod u bideologiju

Manifest bideizma

U filozofskoj tradiciji Zapada znamo da je Martin Bidejger napisao maestralno delo „Bidak i vreme“ u kome pokazuje da je bidak, naime, ono po čemu bide jeste, dok čovek „pesnički tubiduje“. Temeljno ontološko pitanje je: „Zašto Bide a ne Ništa?“ Helderlin je uzvikivao, polulud, u svom dvorcu: „Čemu bide kad nema vode?! “Kant je u bideu ugledao stvar po sebi. Hegel je sočinio„Fenomenologiju bidea“, što je teško za čitanje, ali ukratko, on je tu objasnio kako pojam bidea napreduje kroz istoriju, razvija se, osvešćava, i uporedio ga sa brodom ljudske potrage za smislom, sa savešću i samosvešću čovečanstva
staro gvožđe

Oglas za staro gvožđe epohe: Gvozdeni ep, najteža pesma

Oslobodite se rđave beskonačnosti!

Čistimo kolektivno nesvesno i glancamo super ego, odvlačimo gvožđuriju na smetlište povijesti! Pozovite nas, procenu traume ne naplaćujemo!
Predrag Čudić

Poezija Predraga Čudića

Malograđanin u majčinskoj utrobi nacije

Ovakva knjiga bila bi događaj u svakoj kulturi, samo ne u našoj. Neobična i jedna od najboljih u godinama za nama, a govori o tome kako je izazov čitanja, provokativnost napisanog povezana manje sa fizičkom a više sa duhovnom mladošću autora, da je kod onih pravih sve veća kako prolazi vreme, a to se, inače, zove - klasika. Klasici neprolaznom vedrinom i univerzalnošću čitaju nas, pre nego mi njih
Alkola 01 S

Dnevnik čitanja: Olga Tokarčuk, Dragoljub Stanković, Venedikt Jerofejev

U vinu je istina, u votki je zrno nasušne slobode

Pisac Bojan Babić na sajtu Goodreads redovno piše recenzije knjiga koje je pročitao. Prenosimo njegova zapažanja o tri knjige: “Begunima” Olge Tokarčuk, “Beogradskom Kiklopu” Dragoljuba Stankovića i “Moskva – Petuški” Venedikta Jerofejeva
Apop 02 S

Beleške na marginama knjige “Velika Srbija za male ljude” Tomislava Markovića (Buybook, 2018)

Kako prići nepojmljivom zlu: Humor je lijek za užase istorije

Čitajući “Veliku Srbiju za male ljude" osećamo: zaokružen pogled na svet iza kog se sluti specifičan, unikatan, žovijalan duh, prepoznatljiv autorski rukopis; viziju u kojoj sve lebdi zbog snage zamaha, izgrađenu i rasterećenu ličnost stvaraoca, temperament koji ne širi beznađe nego daje: energiju, polet, koji oduhovljuje i inspiriše na čitaočevo smehotvorno nastavljanje pročitanog u sopstvenom okruženju jer oko nas poslednjih decenija sve vrvi od nadmene i karikaturalne ljudske gluposti
jezik

Jezik naš nasušni

Srpski u sto klanja, bez muke

Ako je neko stekao utisak da imamo nešto protiv spasavanja ćirilice i srpskog jezika, poručujemo: ništa dalje od toga! Kao podršku „Politikinoj“ akciji prilažemo prvu malu lekciju za revnosne učenike srpskog jezika, koja je deo buduće knjige „Srpski za početnike u zlu i na javi“, i to u vidu pitalice i odgovaralice, ne bi li bilo jasnije gde idu koljački predlozi a gde masni prilozi, kako oko grla glagoljaju glagoli i kako funkcioniše tipična srpska rečenica za laku noć i nebesko carstvo. Nije dugo, zanimljivo je, pet minuta posla, koliko i za jedno malo klanje, i s obzirom na temu, korisno za strance kao i za one koji se tako osećaju da se upoznaju sa glavnim gradom Soraba, srcem produkcije simbolotvornog organa naše gramatike, geopolitičke gimnastike, verbalne i prave artiljerije. Krećemo sa imenicama, deklinacijom po spratovima i s eliminacijom besmisla, škarta i šuta
Izets1

Izet Sarajlić: Sarajevska ratna zbirka (2)

Staneš u red za hljeb i završiš na Traumatologiji sa odsječenom nogom

Upućuje Sarajlić reči svojim prijateljima iz bivše Jugoslavije pitajući se gde je nestalo to prijateljstvo. Pominje on "paljanske koljače" kao i ljude poput Matije Bećkovića, Šešelja, Bate Živojinovića. Saznajemo šta je bila sreća u ratnom Sarajevu, kako se živelo, patilo i sanjalo o kajgani sa tri jaja. Veruje pesnik u borbu kao u sukob poput onog koje je imao sa Oskarom Davičom pre rata, ali ne kao kada "Ćosić, Isaković, Ekmečić, Crnčević, Nogo -/ oni ne napadaju,/ oni – ubijaju"
Izets 01 S

Izet Sarajlić: Sarajevska ratna zbirka (1)

Doći do čašice rakije neuporedivo je teže nego doći do sopstvene smrti

Ovom potresnom knjigom uči nas Sarajlić i o podmukloj intelektualnoj laži o potrebi pisanja sa distancom: "Ja spadam među one/ koji smatraju da se o ponedjeljku/ treba govoriti u ponedjeljak;/ u utorak već bi moglo biti prekasno". Takođe, porazno je poređenje jednog oficira bivše JNA i jednog poručnika Kincla iz Drugog svetskog rata i to po ovog prvog. Upućuje Sarajlić reči svojim prijateljima iz bivše Jugoslavije pitajući se gde je nestalo to prijateljstvo. Pominje on paljanske koljače kao i ljude poput Matije Bećkovića, Šešelja, Bate Živojinovića. Saznajemo šta je bila sreća u ratnom Sarajevu, kako se živelo, patilo i sanjalo o kajgani sa tri jaja