Tekstovi sa tagom: dragoljub stanković

Sigurno se i vama dogodilo da želite da se iščlanite iz stranke u koju ste se učlanili u trenutku duševnog rastrojstva ili jednim sumanutim online klikom i sada vam ne dozvoljavaju da izađete jer ako odete ostaće bez značajnog procenta članstva, budući da su kombi stranka. Javljaju vam da će vas pustiti iz stranke samo ukoliko im navedete dobar razlog za iščlanjenje. Imamo rešenje za vas. Izaberite jedan od navedenih razloga, u skladu sa svojim senzibilitetom, i članska karta će vam biti poništena dok ste rekli keks (na primer, domaćica)

Kad pomislimo na postmortem komentare zavrti nam se u glavi. Ne gasimo akaunt, nema nikoga da pridrži ruku

Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je pre par meseci prvi roman našeg saradnika Dragoljuba Stankovića "Beogradski kiklop". Ranije smo Stankovića znali kao odličnog pesnika, književnog kritičara i angažovanog komentatora parakulturnih događaja, a sad ga upoznajemo i kao vrsnog pripovedača. U "Beogradskom kiklopu" Stanković je zaronio u mračne devedesete, u olovne godine koje je književnom alhemijom pretvorio u zlato izbrušenog proznog stila. Iz romana “Beogradski kiklop” prenosimo poglavlje “Trag pod levom miškom”

Samo učešće u kulturi nasilja, prevare, laži zajedničkog identiteta i osvešćivanje takve pozicije, pesnika vodi do katarzičnog osećanja sramote, spoznaje, plača (Siniša Tucić o novim pesmama Dragoljuba Stankovića)

Pomislimo: kako su pune grobnice/ pregalaca generala/ i kako pravda ne može stići/ do Kasapinove žene, do Urala

Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je pre nekoliko nedelja prvi roman našeg saradnika Dragoljuba Stankovića "Beogradski kiklop". Ranije smo Stankovića znali kao odličnog pesnika, književnog kritičara i angažovanog komentatora parakulturnih događaja, a sad ga upoznajemo i kao vrsnog pripovedača. U "Beogradskom kiklopu" Stanković je zaronio u mračne devedesete, u olovne godine koje je književnom alhemijom pretvorio u zlato izbrušenog proznog stila. Prenosimo delove pogovora koji su pisali urednici Partizanske knjige Vladimir Arsenić i Srđan Srdić, kao i uvodno poglavlje romana pod naslovom "Srce Kiklopa"

Pisac se, kako vidimo, uhvatio u koštac sa verovatno najtežom temom u literaturi, sa smrću, bespomoćnošću i slabošću čoveka na kraju života, u dobu kada svako sebi ako može i želi podnosi završni račun. Starost i umiranje, palijativna nega, svakako su nepopularne u današnjem medijskom teroru mladosti i zdravlja, lažne večnosti, smrt je tema koja se izbegava ili se o njoj govori kao da se samo drugima dešava, na filmu, kroz fraze i kao da je sve o tome rečeno. Međutim, ništa o smrti nije rečeno što je može amortizovati u svesnom životu čoveka. Ona je neuhvatljiva i nepojamna sila koja dolazi po svakoga. Čitava civilizacija je pokušaj da se da odgovor na ovo pitanje, teskobu

Ako je P. P. Njegoš dao „muški princip“ borbe sa silama nemerljivim, nekadašnji, davni, a koji je jezički i misaono kruna jedne epske tradicije, „Maternji jezik“ Hadžićev čita se kao „ženski odgovor“ na istu razapetost ljudskog bića, egzistencijalni, kao integralan i autopoetičan odgovor svesti na položaj nepripadanja i neuklapanja u celinu društva, svetskih podela, kao osećanje izuzetnosti, pokazuje nam načine, strategije izdržavanja tog „na strašnome mestu postojanja“

Knjiga izabranih tekstova poezije niškog rokenrola (1980-2013) „Orden za olovnog vojnika“ koju je priredio pesnik i prevodilac Željko Mitić, ima veliku važnost. Nije to samo važno za nas koji smo svedoci nekadašnje urbane istorije i kulture srpskih gradova, kao što su to bili i Jagodina (Svetozarevo) i Niš, da se podsetimo svoje adolescencije, nego neka se zna da su ovi gradovi „nekada bacali svetla daleko“, da nisu bili zagledani samo u svoj pupak