Tekstovi sa tagom: drugi svetski rat

Pаralizovаnih čulа, u potpunoj bespomoćnosti, učenici se povinovаše nаredbаmа. Mаmа Sinđа nosilа je svom sinu zimski kаput. "Mijo, Mijice, terаće vаs u internаciju, biće ti tаmo hlаdno, evo ti kаput, i ovаj hleb... " Nemci su žurili dа pokupe ljudsko meso, gurаli decu u redove i vrhovimа bаjonetа gonili ih dа što pre pođu. Kolonа kreće. Četа đаkа...

Mislim da nikada neću zaboraviti taj prizor kad su mi objašnjavali kako se sve to dogodilo 1941. godine u okupiranoj zemlji. Teška je to uspomena koju sam poneo...

Da bi smislio reč „sloboda“, čovek je prvo morao da ukine ono što predstavlja i da joj izmisli suprotnost – ropstvo. Zahvaljujući ljudskom biću upoznale su ga i druge životinje, pa i dan danas svet gledaju kroz rešetke.

Represija homoseksualaca je u XX veku dobila svoj najsuroviji oblik, u trenutku u kojem je počeo progon od strane nacionalsocijalista u Nemačkoj. Kada se piše o holokaustu, često se zaboravljaju male grupe, pa se ti glasovi gube u opštoj galami. Mnoge od njih su bile sićušne i pre nego što su završile u logorima, a iz mučilišta su izašle još manje – i tiše.

,,Kad će stići moja mama? Sačuvao sam za nju ovaj komad kolača…’’ Nikada, niko. To ostaju neizbrisive mrlje na licu čovečanstva...

Život je jednom bio jednostavan poput kutijice s konfetama, koja je šarene kružiće oslobađala nakon jednostavnog povlačenja konca. Tako je bilo i s Novom godinom – jelka, ukrasi i lampice koje su se nasleđivale od prethodnih generacija. I čokoladni Deda Mraz.

Propašću jugoslovenske države, njenim vojnim slomom i rasparčavanjem teritorije i represivnim sistemom nadzora i terora koje uvode okupatori i njegovi pomagači, otpočeo je veoma dug i težak period u životima ljudi koji su živeli na jugoslovenskom prostoru. Život je bio posebno težak za one koji se nisu pomirili s novonastalom situacijom, za one koji su i rečima i delima ustali protiv ropstva i torture, ali i za one koji su samim svojim postojanjem bili proglašeni za neprijatelje novog poretka. Nacionalsocijalizam je proklamovao rasnu inferiornost pojedinih naroda i odredio ili da budu uništeni ili da budu robovi u novom, arijevskom i germanocentričnom poretku, ali je takođe proklamovao i urođeno neprijateljstvo pojedinih društvenih grupa prema superiornoj germanskoj rasi i njenoj avangardi, Nemačkom Rajhu. Nemačku vojnu okupaciju i uspostavljanje vojne vlasti ili predaju vlasti u ruke njihovih domaćih saradnika je neizostavno pratio i progon Jevreja, Roma, levičara, masona i homoseksualaca

Propašću jugoslovenske države, njenim vojnim slomom i rasparčavanjem teritorije i represivnim sistemom nadzora i terora koje uvode okupatori i njegovi pomagači, otpočeo je veoma dug i težak period u životima ljudi koji su živeli na jugoslovenskom prostoru. Život je bio posebno težak za one koji se nisu pomirili s novonastalom situacijom, za one koji su i rečima i delima ustali protiv ropstva i torture, ali i za one koji su samim svojim postojanjem bili proglašeni za neprijatelje novog poretka. Nacionalsocijalizam je proklamovao rasnu inferiornost pojedinih naroda i odredio ili da budu uništeni ili da budu robovi u novom, arijevskom i germanocentričnom poretku, ali je takođe proklamovao i urođeno neprijateljstvo pojedinih društvenih grupa prema superiornoj germanskoj rasi i njenoj avangardi, Nemačkom Rajhu. Nemačku vojnu okupaciju i uspostavljanje vojne vlasti ili predaju vlasti u ruke njihovih domaćih saradnika je neizostavno pratio i progon Jevreja, Roma, levičara, masona i homoseksualaca

Propašću jugoslovenske države, njenim vojnim slomom i rasparčavanjem teritorije i represivnim sistemom nadzora i terora koje uvode okupatori i njegovi pomagači, otpočeo je veoma dug i težak period u životima ljudi koji su živeli na jugoslovenskom prostoru. Život je bio posebno težak za one koji se nisu pomirili s novonastalom situacijom, za one koji su i rečima i delima ustali protiv ropstva i torture, ali i za one koji su samim svojim postojanjem bili proglašeni za neprijatelje novog poretka. Nacionalsocijalizam je proklamovao rasnu inferiornost pojedinih naroda i odredio ili da budu uništeni ili da budu robovi u novom, arijevskom i germanocentričnom poretku, ali je takođe proklamovao i urođeno neprijateljstvo pojedinih društvenih grupa prema superiornoj germanskoj rasi i njenoj avangardi, Nemačkom Rajhu. Nemačku vojnu okupaciju i uspostavljanje vojne vlasti ili predaju vlasti u ruke njihovih domaćih saradnika je neizostavno pratio i progon Jevreja, Roma, levičara, masona i homoseksualaca

Propašću jugoslovenske države, njenim vojnim slomom i rasparčavanjem teritorije i represivnim sistemom nadzora i terora koje uvode okupatori i njegovi pomagači, otpočeo je veoma dug i težak period u životima ljudi koji su živeli na jugoslovenskom prostoru. Život je bio posebno težak za one koji se nisu pomirili s novonastalom situacijom, za one koji su i rečima i delima ustali protiv ropstva i torture, ali i za one koji su samim svojim postojanjem bili proglašeni za neprijatelje novog poretka. Nacionalsocijalizam je proklamovao rasnu inferiornost pojedinih naroda i odredio ili da budu uništeni ili da budu robovi u novom, arijevskom i germanocentričnom poretku, ali je takođe proklamovao i urođeno neprijateljstvo pojedinih društvenih grupa prema superiornoj germanskoj rasi i njenoj avangardi, Nemačkom Rajhu. Nemačku vojnu okupaciju i uspostavljanje vojne vlasti ili predaju vlasti u ruke njihovih domaćih saradnika je neizostavno pratio i progon Jevreja, Roma, levičara, masona i homoseksualaca

A ja sam tada znao da je bilo kakav agresivni rat zločin, da je jedini pravični rat odbrambeni rat, da je dužnost braniti se. Tako sam, čak, i kada sam bio u zatišju drugog svetskog rata, video i znao da su ljudi hapšeni zbog otpora, čuo sam za koncentracione logore, video sam imena pogubljenih u našoj varošici za vreme hajdrihijade, da bih na kraju, kao otpravnik vozova u Kostomlatima, video kompozicije sa zatočenicima i sve sam to i sam osetio, kada smo bacali u rešetkama zatvorene vagone jelo i sipali iz kofa vodu, kada me zamalo nije streljala vojna patrola

Za one koji još uvijek nisu vidjeli kuda sve ovo vodi, Hitlerovo gotovo momentalno kršenje Munchenskog sporazuma od 29. rujna 1938. godine je moralo učiniti stvari jasnijima. Ali kada je Hitler sastavio novi popis nemogućih zahtjeva za Čehoslovačku te izrežirao odcjepljenje Slovačke, Chamberlain je konačno izgubio strpljenje s… Čehoslovačkom, naravno: čemu garantirati teritorijalni integritet zemlje koja se nije u stanju održati u jednom komadu? Jednom kada je britanska fiktivna garancija uklonjena, Hitler je pregazio ostatak češkog teritorija i pretvorio Slovačku u nacističku marionetu. Na kalendaru je bio zaokružen 15. ožujak 1939, do Drugog svjetskog rata je ostalo manje od šest mjeseci

Neko bi sad mogao da postavi pitanje da li je Lepina žrtva bila uzaludna, s obzirom na sve što se dogodilo u poslednjih tridesetak godina. Takvo pitanje ipak nije na mestu, jer je Lepina borba za slobodu, pravdu, ravnopravnost i bolje društvo vrednost po sebi koju niko i ništa ne može uništiti. Nije Lepa uzalud poginula, nego mi uzalud živimo, jer nismo uspeli da sačuvamo ono za šta je Lepa dala svoj život. A čvrsto smo obećali, polažući pionirsku zakletvu, da ćemo „voleti našu domovinu, samoupravnu Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, čuvati bratstvo i jedinstvo svih njenih naroda i narodnosti, i ceniti sve ljude sveta koji žele slobodu i mir“

Narod kaže da je svaki početak težak, a meni se čini da je u toj izreci sadržano tek pola istine. Jer, počeci su, pre svega, lepi. Njihova draž je toliko upečatljiva da se docnije češće i radije sećam početaka nego samih ostvarenja. Oni su obojeni redovno mnogim lepim željama, nadama, katkad uzbuđenim snovima i maštanjem... I što je najlepše, praćeni su snažnim poletom i oduševljenjem koji, kasnije, pod teretom svakidašnjosti, počnu da jenjavaju i čile

Vukicu su uhapsili 14. aprila u tri sata ujutro i sproveli je u zloglasni zatvor Glavnjača kod još zloglasnijeg policijskog agenta Svetozara Vujkovića. Vujković je odmah počeo da je tuče i suočio je sa gomilom ilegalnog materijala, ali Vukica je uporno tvrdila da nikad to nije videla i da ništa ne zna. Vujkoviću se pridružio još jedan agent, Đorđe Kosmajac, pa su zajedno započeli torturu nad Vukicom koja je trajala 14 dana i 14 noći. Šamarali su je, tukli goveđom žilom po tabanima, vezivali je lancima, čupali joj kosu, jedan agent bi joj seo na leđa a drugi bi joj zapušio usta prljavom krpom. Suočavali su je sa uhapšenim mladićima s kojima je radila, ali ona je neprekidno tvrdila da ih ne poznaje