Tekstovi sa tagom: erotika

Mnoge moje kolegice iz srednje škole, s fakulteta, bile su pune inicijativa, obožavale su Merlinku, Marlenu, hvalile se kako će živjeti drukčije, kako neće pristati na taj ropski, poslušan odnos žene prema muškarcu koji je gospodar naših želja. Kad razmišljam o tipičnom jugoslavenskom braku, pitam se zašto mladi ljudi, koji su često i obrazovani, svojim zajedničkim životom pretvore jedno drugo u malograđane?

Kao i svi tinejdžeri bez obzira na spol, generaciju i zemljopisnu lokaciju, i ja sam negdje u ranom paleozoiku bila opsjednuta pronalaženjem seksa u svemu što sam čitala, gledala ili slušala. S curama iz razreda pod klupom sam skrivala primjerak Straha od letenja Erice Jong, izlizan na stranicama gdje se opisuje “ševa bez šlica”, sve su nas kolektivno morali reanimirati kada je Tom Cruise u Top Gunu Kelly McGillis vidljivo uvaljao jezičinu u usta, a kad su nam rekli o čemu zapravo pjeva Cindy Lauper u pjesmi "She Bop", samo smo se pravile da smo šokirane

U monografiji o ljubavi i životi pekinški fotograf Lin Zhipeng tumači telo i ono što se s telom radi. U pitanju je foto-skupina pod naslovom Flowers and Fruits, koja se opisuje kao „eksperimentalna“, uprkos tome što su mnogi umetnici ranije odbacivali ovaj termin. Eksperiment ipak nije ništa loše, naprotiv, budući da ne predstavlja „pokušaj“, kao što se često misli, već završena dela koja isprobavaju nove okvire. Eksperimentalna fotografija u Kini postoji od sedamdesetih godina prošlog veka, a Zhipeng je još jedan u nizu „uspešnih pokušaja“.

Rad jе pоsvеćеn istrаživаnju slоžеnоg i prоtivrеčnоg оdnоsа srpskоg društvа i držаvе prеmа hоmоsеksuаlnоsti, tоkоm Dugog 19. vеkа. Suprоtnо оštrоm stаvu vlаsti kоjа jе vеć 1839. gоdinе kriminаlizоvаlа hоmоsеksuаlnоst, sâmо društvо pоkаzаlо jе nеоčеkivаnu dоzu trpеljivоsti

Kur taj što bejaše smeo,/ Zapenjen od besa i revnostan vazda,/ Kur taj nalik keru što je tragom bazda/ Jurio za mindžom; ta kurčina vrla/ Drčna od ponosa i puna do grla

Izgubio sam pojam vremena na plavom krugu neba,/ na dlanu bore ocrtavaju pređene puteve./ na ogledalu spazih jesen i lišće u jezeru očiju./ Ne plačem

Evo me, Margo, s kitom u ruci/ Volimo, vreme nudi nam pića,/ Ko zna da li u životnoj muci/ I sutra biće dan našeg žića?

Ne volim kad u krevetu Lucilija malakše/ I stegne svoju picu, nežnu i grimiznu,/ Pa veli: "Sisaću, to mi je lakše."

Današnja gošća XXZ magazina je američka fotografkinja Jocelyn Lee, koja živi i fotografiše u Portlandu. Njena treća monografija ponela je naslov Sovereign, a u pitanju je projekat koji sumira petnaestogodišnji rad, te nudi obnažene portrete žena koje su starije od pedeset godina. Fotografije slave prave žene kojima je udobno u životima koje žive i telima koja su njihova. Umetnica ističe da je ovaj projekat važniji nego ikada pre, budući da živimo u eri Instagram filtera, te svetu koji je opsednut mladošću. Prirodna lepota se postavlja na mesto koje joj pripada, te prikazuje modele iz stvarnog života, koji su lepi bez obzira na kompleksnost modernog bivstvovanja. Lee je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom web-sajtu ili Instagram profilu.

„Među Apolinerovim prvim delima pojavila se jedna antologija erotike pod naslovom Majstori ljubavi, u desetak tomova, i pod pseudonimom sastavljača. Ta je antologija snabdevena opširnim predgovorom, koji se smatra nekom vrstom ponovnog otkrića večne teme, i temeljem modernog erotskog pokreta u poeziji... Pored danas već klasičnih Pisama za Lu, u kojima ima više erotike nego u bilo kojem erotskom romanu naših dana, zanimljiv je i njegov avanturistički roman Doživljaji mladog Don Žuana kao i njegov eroski roman Jedanaest hiljada budža.“ (Danilo Kiš)

Rastvoriti se / opet se sklupčati/ kao dvije tvoje oble dojke/ što krvlju prskaju tvoje dragulje/ crvene oblake/ na uškama otkinutim sa tvojih ušesa

Ćubaste ševe iščezavaju u nebeskom plavetnilu/ Štite rosu udarcima svojih kresta/ Tada divno geslo bleska/ Pada na zastavu razvalina

Pornografija je, po definiciji, komičan žanr, ali je dilema lažna jer niko ne voli te filmove zato što su komični već zato što su pornografski. Ne vidim nikakvo posebno zlo u tome, ukoliko se iz rasprave isključi element hipokrizije

Svojim dramatičnim govorom sv. Pavao govori pokadšto o mržnji prema samome sebi, obrazac koji će doslovce biti preuzet od svih duhovnjaka asketskog nagnuća, sa sve većim uživanjem. Znam dobro da je mržnja naličje ljubavi, ali kako ljubav što je željom zatravljena za onim koga ljubi može uistinu mrziti ono što njemu kao žrtvu prinosi? Nije li mazohizam moment ponovnog pada prikraćene duše, kad duh koji je poziva prestaje da je vodi u njenom uzletu k istinskom ja? Tražila je anđela. Ostala joj je nostalgija za bijegom izvan prirodnog ja. Odsada je starom čovjeku odzvonilo: ne mogavši ga ponijeti zajedno sa sobom k njegovu dobru i nadahnuti ga svojom ljubavlju, duša mu presuđuje i opružuje za zlovolju. Ali ona zna da su se zajedno uputili i da će i ona mrijeti ubije li ga

SPIRALA smatra da je put ka stvaranju novog ritma (novih ritmova) jedini put stvaranja novog pesničkog jezika. (Još su Valeri i Malarme došli do jednstavnog izvoda da iz raznolikosti emocija i različja individualiteta treba da sledi raznolikost ritmova, a i Paund je u to verovao.) ... Ritam je prednost pesnika nad filozofom. Filozofu je teško da nove ideje misli ne samo starom terminologijom nego, još više, starom gramatikom i, što je takođe važno, starim ritmom mišljenja. Pesnik je tu u prednosti – on novo izražava novim ritmom koji sa starih reči skida ljuske starih značenja. ... Programu SPIRALA strane su priče o »dugo i mukotrpno traženoj reči« i stilski postupci »prava reč na pravom mestu«. Mogući su (i privlačni) ritmički sistemi u kojima su reči gipkije i nestabilnije, sistemi u kojima reči kao da su labilne u svojim ležištima. ... Ulazak u pesmu počinje pre svega kao niz zvukovnih udara. Kao da se između zvuka i značenja zbiva neki raskol, kao da postoji neki za izvesno vreme odgođeni sporazum. Ritmički oblici najpre bi da postoje pa tek kad se ocrtaju u slušno-duhovnom prostoru počinju da zrače značenja. (manifest br. 1, Istraživački program »SPIRALA«)