Tekstovi sa tagom: esej

Gombrovič

Naše lice i Đokondino lice

Naš umetnički život odvija se u atmosferi večne laži

Na prostoru umetnosti nagomilao se veliki broj apsurda, paradoksa, laži, da bi se to moglo tumačiti samo kao neka fundamentalna greška u našem pristupu toj stvari. Jer kako, na primer, objasniti da se ispred slike s Rafaelovim potpisom onesvešćujemo od oduševljenja, a ostajemo potpuno hladni pred kopijom iste slike, čak savršenom?
Berlin 1945

Jučerašnji svet: Sećanja jednog Evropejca

Nemoćni svedok pada čovečanstva u već davno zaboravljeno varvarstvo

Upoznao sam uoči rata najviši stupanj i formu individualne slobode, a zatim njen najdublji pad za stotinu godina, bio sam slavljen i progonjen, slobodan i neslobodan, bogat i siromašan. Svi riđi paripi Apokalpise protutnjali su mojim životom, revolucija i glad, inflacija i teror, epidemije i emigracija; video sam velike masovne ideologije kako se pred mojim očima rađaju i šire, fašizam u Italiji, nacional-socijalizam u Nemačkoj, boljševizam u Rusiji, a pre svega onu kugu nad kugama, nacional-socijalizam, koja je zatrovala cvet naše evropske kulture. Morao sam da budem bespomoćni i nemoćni svedok nezamislivog pada čovečanstva u već davno zaboravljeno varvarstvo sa njegovom svesnom i programskom dogmom antihumanosti. Bilo nam je suđeno da posle vekova opet vidimo ratove bez objave rata, koncentracione logore, mučenja, masovne pljačke i bombardovanja bespomoćnih gradova, bestijalnosti, dakle, što ih poslednjih pedeset generacija nisu više poznavale, a buduće, nadajmo se, više neće podnositi
Cvetae 01 S

Pesnička i životna sudbina Marine Cvetajeve

Koji pesnik nije crnac, kog pesnika nisu - ubili?

Svi ćemo proći. Za pedeset godina svi ćemo biti u zemlji. Pojaviće se novi likovi pod večitim nebom. Imam volju da svima koji još žive, doviknem: Pišite, pišite što više! Učvršćujte svaki tren, svaki gest, svaki uzdah! Ali ne samo gest — nego i oblik ruke koja ga je načinila; ne samo uzdah — nego i izrez usana s kojih je lako sleteo. Ne prezirite ono što je spoljašnje. Boja vaših očiju jednako je važna kao i njihov izraz; presvlaka kanabeta — ne manje važna od reči koje su na njemu izrečene. Zapisujte što tačnije! Nema nevažnih stvari! Govorite o svojoj sobi: je li visoka ili niska, koliko je u njoj prozora i kakve su na njima zavese, i ima li ćilim, i kakve je boje? Boja vaših očiju i vašeg abažura, nož za sečenje hartije i šara na tapeti, dragulj na omiljenom prstenu — sve će to biti telo vaše u ogromnom svetu napuštene, jadne, jadne duše
Pas pušač

Moramo dopustiti svetu da bude svet, a kamenu da bude kamen

Pas koji puši

Nismo li, tako besmisleno i, na žalost, tako često, bili “uvređeni” što svet ne odgovara našim tablicama logičnog, dobrog i lepog? Ovoj besmislici u korenu je sujeta, jedan humanizam koji se deformisao time što je hipertrofirao princip ljudskog i pokušao da natera svet da se ovom principu povinuje i da ga oponaša. Od ove besmislice, od ove zaslepljujuće taštine treba da se branimo: naš položaj nije položaj protiv sveta nego u svetu naša moć ne ogleda se u tome da prkosimo svetu nego da, koliko to uopšte možemo, čujemo i vidimo svet da uspostavimo nekakav odnos sa njim a ne da uzaludno i opasno (po nas a ne po svet opasno!) pokušavamo da ga nateramo da bude ono što nije i ne može da bude
Happa 01 S

Držanje prema onome što ne možemo mijenjati

Opuštenost je osobina sretnih ljudi

Opušteno prihvaćanje zbilje uvjet je za to da čovjek može živjeti u prijateljstvu sa svijetom, sa sebi sličnima i sa samim sobom, dakle uvjet sretnog života i uvjet za to da subjektivni smisao života ne bude realnošću utjeran u laž
Death 01 S

Razmišljanja potaknuta čitanjem Vladana Desnice

Izveštaj s autopsije

Kada se u medijima govori o knjigama i to ne važi samo za reklamni prostor nego i za eminentne kritičare, onda se beskrajno prepričava radnja, hvali angažovanost dela kao da je u pitanju društvena studija, istraživanje, naglašavaju se osećanja koja će čitalac sigurno imati ako se prepusti pomenutom štivu, nabrajaju se implicitno date ideje, obavezno se delo situira s obzirom na nazovi književnu scenu na kojoj stoluju neupitne veličine podržane marketingom i politikom nagrađivanja; dalje, određuje se žanr, romanu se daje prednost nad svim drugim bez obrazloženja, dosadno se nabrajaju razne tehničke stvari, mrtve činjenice, i npr. uzima se kao bitno kog je pola autor ali o čisto književnoj vrednosti dela ne čujemo uglavnom ništa. Kritike se pišu kao izveštaji s autopsije dok je književnost, naprotiv, nešto živo, ona ne podnosi ravnodušan, bezličan ton analitičara, ona traži dopisivanje i razvijanje za šta je, opet, potrebno znati lepo pisati. I nema pravog čitanja bez oduševljenja
Dossi 02 S

Opšti pogled na rad Dositeja Obradovića i njegovo mesto u srpskoj književnosti

Inicijator kulturnog i naprednog zapadnjaštva

U kulturnom razvitku srpskoga naroda pojava Dositeja Obradovića je od epohalnog značaja. Sve do njega Srbi su živeli u duhovnjoj atmosferi srednjega veka. On prekida sa tom nekulturnom istočnjačko-pravoslavnom tradicijom i odlazi neposredno u školu prosvećenoga Zapada i njegove slobodne, racionalne i humane kulture. Vizantijski duh i ruska teologija gube zemljišta kod Srba, i srpski narod ulazi u kulturnu zajednicu zapadnih evropskih naroda. U tome pogledu, Dositej Obradović je inicijator kulturnog i naprednog zapadnjaštva, vođ u duhovnom oslobođenju srpskoga naroda od srednjega veka i Istoka i uvođenju u moderno doba i na Zapad. I to mu je možda najveća i najtrajnija zasluga
Hell 01 S

Knez ovog sveta i teologija kalašnjikova

Đavo je došao po svoje

Đavo je kameleon u večnoj transformaciji, poprima najrazličitije oblike, navlači razne obrazine, promećući se u svakoga i nikoga posebno. “Ako je Đavao Legija, to ponajprije znači da, bivajući jedan, može na sebe navući toliko različitih vidova koliko ima i ljudi na svijetu. Ali to može značiti, također, da je Đavao bezimena masa”, veli Deni de Ružmon. Odreći se sopstvene ličnosti, postati deo bezimene mase, govoriti i misliti kao svi drugi, stopiti se bez ostatka sa većinom u apsolutnom jedinstvu, iz dna duše žuđenom a nikada potpuno dosegnutom – to je imperativ današnjeg srpskosvetskog čoveka koji sebi utvara da je vernik
Brojgg 01 S

Brojgel: Pejzaž sa Ikarovim padom

Ravnodušnost kao zločin protiv čovečnosti

Uprkos svim pokušajima da odbranimo zemne protagoniste Brojgelove slike, biće da je najbliži istini pisac i umetnički kritičar Džon Berdžer koji kaže da je Brojgel “bio ponajmanje sklon praštanju od svih umetnika koji su ikada živeli. Iz slike u sliku, Brojgel je prikupljao dokaze za optužnicu za koju nije imao dovoljno razloga da veruje da će ikada biti podignuta”. Zločin za koji je slikar skupljao dokazni materijal bila je upravo ravnodušnost u svim raspoloživim oblicima
Pokro49

Pod bremenom tolikih saveta

Kako provesti odmor pametno

Mladi koji vozom obilaze Evropu, po omladinskoj tarifi i u drugoj klasi, čitaće u prepunim hodnicima, stojeći, s jednom rukom izbačenom kroz prozor; oni mogu da ponesu bar tri od šest Ramuzijevih tomova, držeći jednu u rukama, drugu pod miškom, a treću između prepona i butine. Čitati o putovanju putujući, značajno je i vrlo podsticajno iskustvo
Lešek Kolakovski

Da li je istina umrla?

Naša vesela apokalipsa

Da li je istina umrla? Ne žurimo s takvim prigovorom. Toliko elemenata naše civilizacije ne samo što je osuđeno na smrt već je i efektivno giljotinirano, a kasnije – vidimo da su živi i zdravi. A šta reći o filosofiji, o metafizici? Čišćena je, svakodnevno uništavana i to iz najrazličitijih razloga: činili su to empiristi XVIII veka, Hegel, Marks, svi mogući pozitivisti, Vitgenštajn itd. I, sirota devojka, toliko puta masakrirana, ustaje iz groba, nesvesna da je odavno umrla i maršira (istina ne zna u kojem pravcu, niti to bilo ko drugi zna, ali to je druga stvar). I to nije sve. Kažu nam, ovog puta s izrazom učenosti, erudicije, naučnosti (jasna stvar) da čovek više ne postoji, da postoje samo strukture; ili, da reč »ja« nema designat, da se ni na šta ne odnosi. Kraj istorije, kraj ljubavi, kraj ideologije… svuda leševi, svuda groblja, a posle ipak dolazi do vaskrsenja. Čak Bog, koga je Zaratustra uništio nešto više od pre jednog veka, ubijan i hiljadu puta pre Ničea, a i kasnije, ne ostavlja utisak leša koji je odavno sahranjen; naprotiv, katkad se i dalje koristi ljudima, da bi uništavao svoje neprijatelje
Pisanje

Nije književnost vrh koji se osvaja da bi se stari pisci pentrali gore

Svi čekaju Nobela

Slavni je Tolstoj više godina zaredom propadao na Nobelovu natječaju; sada je to činjenica samo za istraživače. Hajde što je izvisio za nagradu, nego je jadan “popio” takve uvrede od “nepoznatih akademika”, da bi ljubitelji te književne planine zvane Tolstoj morali tražiti ukidanje institucije s takvom tradicijom. Sada su već dostupni zapisnici i komentari sa sjednica Nobelova komiteta, u razdoblju prvih pedeset godina. Dokumenti su objavljeni u dva sveska: Nobelova nagrada za književnost - nominacije i obrazloženja - 1901 - 1950. Iz tih dokumenata vidi se da je u šeširu uvijek bilo oko desetak pisaca. Oni koji su otpadali, bili su gotovo popljuvani, pa je tako Zola ispao “pisac bez duhovnosti”, Ibsen “zagonetni negativist”, itd., dok je Tolstojeva “Kreutzerova sonata”, jedna od najljepših pripovijedaka svjetske književnosti, označena kao nekakav “negativni asketizam”, a njezin autor kao “neprijatelj kulture” koji zagovara “teorijski anarhizam”
London 01 S

Onaj koji traži Đavola

Poziv filozofа

Prаvilo ispаštаnjа i аnаteme nikаd nije bilo potrebnije nego sаdа! Jer, filozofi nikаd nisu bili mаnje osetljivi nа prokletstvo vlаstitog pozivа nego što je to dаnаs slučаj. Eto zаšto previše imа filozofа koji to nisu, а premаlo onih koji su dostojni svog imenа. Štа god dа se dаnаs misli o prаksis filozofiji, onа je posedovаlа nešto od tog bаksuzlukа/bezobrаzlukа kogа je oličаvаlo prokletstvo filozofije. Nаjmаnje što u sаdаšnjem trenutku možemo dа očekujemo od pozivа filozofа je to dа se filozofiji vrаti njeno prokletstvo, tаko dа ubuduće filozof, po cenu ispаštаnjа, postаne ponovo bezobzirni kritičаr svih okružujućih vrednosti, dа bude onаj koji će uvek dа trаži drugo ili, аko hoćete, Đаvolа
Aarad 01 S

Pohvala besposličarenju

Nitko ne bi trebalo da radi više od četiri sata dnevno

U svijetu u kojem nitko nije primoran da radi više od četiri sata dnevno, svaka osoba koja ima znanstvenu znatiželju moći će je zadovoljiti, a svaki će slikar moći slikati bez gladovanja, bez obzira na kvalitetu svojih slika. Mladi pisci neće morati privlačiti pozornost senzacionalističkim šundom, s ciljem da steknu ekonomsku neovisnost potrebnu za monumentalna djela, za koja, kad im vrijeme konačno dođe, izgube i ukus i sposobnost. Ljudi koji se u svojoj profesiji počnu zanimati za neki aspekt ekonomije ili vlasti, moći će razviti svoje ideje bez akademske otuđenosti koja rad sveučilišnih ekonomista obično lišava realnosti. Zdravstveni radnici imat će vremena da uče o napretku u medicini, učitelji se neće morati grčevito truditi da podučavaju uobičajenim metodama koje su naučili u mladosti, a koje su se u međuvremenu pokazale netočnim. Iznad svega, bit će sreće i užitka u životu, umjesto pohabanih živaca, umora i dispepsije
More 06 S

Rađanje apsolutne lepote

Čovek Sredozemlja

Čovek Sredozemlja uglavnom nije vajan morem, vazduhom i suncem kao što to mi, Hiperborejci verujemo. On je odgojen u polutamnim sobama punim ustajalog vazduha i kiselkastog mirisa znoja i kuhinje, u sobama u kojima su prozori tokom čitavog dana zatvoreni i otvaraju se samo na po časak ujutro i uveče: dok dan još nije postao suviše topao, i – kad umine vrućina dana – dok veče još nije postalo suviše hladno