Tekstovi sa tagom: esej

maslina

Ništa od gušta: Berba maslina - težak i naporan fizički rad

Dizanje, cerade, berba, skale, gajbe, uljara...

Oni koji misle da je berba maslina gušt, jako malo znaju o tome. Kad me nazovu i kažu "blago ti se" siguran sam da nikad nisu bili u maslinama... Kad berba napokon završi, ne znaš gdje te više boli, gdje se nisi ogrebao, gdje se nisi udario, što ti se nije upalilo. Nakon godišnjeg u maslinama trebaš još jedan godišnji za oporavak. S takvog godišnjeg možeš slobodno na bolovanje. Shvatili ste: blago mi se od gušta!
Frie 03 S

Olakšanje i rasterećenje srca

O prijateljstvu

Najvažniji plod prijateljstva je olakšanje i rasterećenje srca prepunog i nabujalog od provale osjećaja svih vrsta. Znamo da su bolesti začepljenja i gušenja najopasnije za tijelo, a nije puno drugačije ni kad je u pitanju duša; možeš uzeti tetiviku da otvoriš jetru, željeznu vodu za žuč, sumporni cvijet za pluća, dabrovinu za mozak, ali nema recepta za otvaranje srca do istinskog prijatelja s kojim možeš kao u nekoj ispovijedi podijeliti tuge, radosti, strahove, nade, sumnje i sve ono što ti srce tišti
Siorann2

Lakrdijaši apsoluta

Naša jedina svrha je da zabavljamo Stvoritelјa

Stvaranje sveta, nema drugog objašnjenja do Božijeg straha od samoće. Drugim rečima, naša namena kao lјudskih bića jeste samo to da zabavlјamo Stvoritelјa. Jedini lakrdijaši apsoluta, zaboravlјamo da živimo tragediju da jednom jedinom gledaocu ne bi bilo dosadno, a njegovi aplauzi neće stići do ušiju nijednog smrtnika. Pritisnut mukama samoće, Bog je, izgleda, izmislio svoje svece – kao izgovor za dijalog, da bi se spasao tereta otuđenja. Ko želi da od svetaca stvori više od običnih ispovednika – nedopustivo preteruje. A sveci, neki od njih, slušajući ispovesti, bili su toliko indiskretni da su nam dozvolili da naslutimo koliko je velika samoća Svevišnjeg, i da Ga satire žudnja
Pitagorejci

Pitagoreičarka Theana

Protiv svirepoga tretiranja robinja

U svome delu o Pitagorinom životu Porfirije kaže da je, od sviju Pitagoreičarka, jedino Theana postala slavna. Theani su docnije pripisani nekoliki spisi, ali izgleda da je jedan deo njih neautentičan. Tako će biti da je tek kasnijega porekla delo O pobožnosti koje se njoj pridaje. Ali svakako će biti da je Theana doista autorka sedam pisama o vaspitanju dece i o gazdinstvu, jer njihov predmet potpuno odgovara interesu jedne obrazovane Grkinje njenog doba
Radomir Konstantinović

Agonija genija

Čovek mora da promeni svet da bi stigao do sebe

Najdelotvorniji romantizam je, svakako, onaj koji je, prkosno-očajnički, pokušavao da genija poezije, kao genija samodate univerzalnosti, suprotstavi pozitivističkom determinizmu sveta kapitala, od larpurlartizma iz estetičkih vizija Gotjea preko Bodlerovog kulta genija kao albatrosa što se uzdiže nad zemljom bede, preko Lotreamona, nanovo otkrivenog i Remboa, preko Malarmea i njegovoga sna o “konačnoj knjizi” (o knjizi koja bi bila apsolutna, koja bi pričala samu sebe), do nadrealista iz prve i osnovne njihove epohe, u znaku Bretona? Genije je tu anti-trgovac, ideja nezavisnosti pesnika uzdignutog do božanstva koje ostaje to i onda kada je prokleto
Brapok 12 S

Proleteri svih zemalja, opustite se

Ukidanje rada

Alternativa radu nije samo nerad. Biti ludista ne znači biti lenčuga. Iako veoma cenim zadovoljstvo dremanja, ono nikada nije tako prijatno kada prekida druga zadovoljstva i razonode, a ne samo rad; niti sam spreman da afirmišem onaj vremenski programirani, sigurnosni ventil zvani “slobodno vreme”. Daleko od toga. Slobodno vreme je nerad u funkciji rada. Slobodno vreme je vreme provedeno u oporavljanju od rada, u grozničavim i beznadežnim pokušajima da se zaboravi na rad. Mnogi ljudi vraćaju se sa odmora toliko iscrpljeni da jedva čekaju da se vrate na posao i malo dođu k sebi. Glavna razlika između rada i slobodnog vremena je u tome što ste na poslu barem plaćeni za svoje maltretiranje i umor
Vinsent Van Gog

Metapoezis

Nije nam dobro u prirodi, nego u umetnosti

Umetnost je onaj oblik ljudskog metapoetičkog držanja koji potpuno ignoriše korisnu svrsishodnost u borbi za opstanak i svojom delatnošću ništa drugo i ne želi do da ostvari red smisla, da izgradi takvo uređenje egzistencije koje odgovara njegovom ukusu i potrebama i vrednostima i zahtevima. Metapoezis nije pod znakom ideja, već pod znakom vita nuova. Umetnost ne sledi ideje, već ostvaruje čovekov apsolutni i konačni i potpuni život. Vita nuova nije realitet; vita nuova je istinskija od realiteta
Bed 01 S

Dijalektika samoće

Prekid s jednim svetom i pokušaj da se stvori drugi

Nije teško zamisliti do koje tačke samoća sačinjava opasno i zastrašujuće stanje za takozvanog, sa toliko uzaludnosti koliko netačnosti, primitivnog čoveka. Svaki složen i krut sistem zabrana, pravila i rituala arhaične kulture, teži da ga sačuva od samoće. Grupa je jedini izvor zdravlja. Usamljenik je bolesnik, mrtva grana koju treba odseći i spaliti, jer i samo društvo je zastrašeno ako je neki od njenih činilaca obuzet zlom. Ponavljanje prastarih stavova i formula obezbeđuje ne samo postojanost grupe u vremenu, već i njeno jedinstvo i koheziju. Rituali i stalno prisustvo duhova mrtvih prožimaju jedno središte, jedan čvor odnosa koji ograničavaju individualno delanje i štite čoveka od samoće a grupu od disperzije
Ssvic 05 S

Religija kao opijum za savest

O ulozi hrišćanstva danas

Da li neko pokušava da uguši svest o problemu svoje duše opijajući se alkoholom, atmosferom disko kluba, ili religioznim doživljajem – to je svejedno. Istinska religija treba čoveka da oslobodi od opterećenosti, a ne da bude odgovor na opterećenost; ona treba da oslobodi od fanatizma, a ne da tom fanatizmu samo promeni formu
Bela Hamvaš

Čovek baštine želi da se potpuno očisti od života

Spaljivanje dela

Kliment Aleksandrijski je na samom početku Evrope zabrinuto postavio pitanje: da li da čovek piše knjige? Da li da gradi sistem, nešto što je po svojoj objektivno trajnoj suštini iznad svega sumnjivo? Jedno je pak sigurno: vojskovođu iznova prizivaju njegove dobijene ili izgubljene bitke, i kralja ponovo prizivaju suze koje je izazvao svojom vladavinom, no i radostima, i obućara priziva svaki ekser koji je ukucao u đon cipele, i zemljoradnika svako posejano zrno i svaki zamah motike, i radnika svaka obrađena osovina, ali ništa ne opterećuje čoveka toliko, i ništa nema takvu karmatičku težinu kao umetničko delo, slika ili filozofija, crkva ili skulptura, pesma ili sonata. Čin povlači čoveka za sobom. Kuda? U posledice. Koje se ne mogu izbeći
Ceslav 01 S

Verovati, ne verovati

Moje znanje je neveliko, a pamet kratka

Ustajati ujutru i ići na posao, biti povezan s ljudima osećanjima ljubavi, prijateljstva ili otpora - i sve vreme razumeti da je to privremeno i tobože. Jer, stalna i stvarna bila je u njemu nada, toliko jaka da ga je sam život razdraživao. Evo, odmah, za minut, trebalo je da uhvati - upravo, šta? Čarobnu formulu, u kojoj je bila sva istina o životu. Prao je zube, a ona je bila tu, tuširao se i skoro ju je izgovarao, da nije ušao u autobus, možda bi mu se javila, i tako ceo dan
Auss 16 S

Pred čijim očima živimo

Postojanost logora

Priznajmo iskreno, povijesna svijest - barem do sada - nije se pokazala u zadovoljavajućoj mjeri pogodnom za pružanje uvjer¬ljivih pojašnjenja; dapače, nije bila ni sposobna shva¬titi te biblijske pojmove koji su zaživjeli i u narodnome predanju, jer je događaje opisivala samo njihovim kodnim imenima što su im nadjenule vlasti, ili ih najčešće označavala samo toponimima. Naravno, važ¬ne su i činjenice koje povijest prikuplja i gomila, no one će, ukoliko znanost nije sposobna izboriti se za valorizaciju podataka, ostati ipak samo običnim arhi¬vima istražnih radnji. No ipak vidimo da povijest nije za to sposobna, možda i zbog toga jer nema univerza¬lan sistematizirajući stav, ili, recimo izravno: nema svoju filozofiju
Darvin 01 S

Teologija đavolovih slugu

Žena Čarlsa Darvina

Teologija, koju je moguće iz nje izvući, nije ništa drugo do teologija đavolovih slugu. Koji bi dobar Tvorac mogao da uredi svet tako da on bude arena, na kojoj se, poput gladijatora, vrste i individue bore za preživljavanje? Ako on to posmatra kao rimski imperator iz lože, neću mu se klanjati. Srećni su svi koji su, kao Ema, sačuvali sliku Boga kao našeg Oca i Prijatelja
Lešek Kolakovski

Protiv fanatizma

Pohvala nedoslednosti

Naš život se odvija kroz odnose koji su suprotni lojalnosti, koje moramo praktično birati u konkretnim situacijama, kršeći jednu lojalnost u korist druge, a istovremeno ne osporavajući prvu; lojalnost prema pojedincima, prema vlastitom pogledu na svet, prema slučajnim ljudskim skupinama i skupinama uopšte, u kojima smo se dobrovoljno našli, prema narodima, prema partiji, prema ustrojstvima, prema prijateljima, prema sebi, prema svojim bliskim, prema vlastitoj prirodi, prema vlastitim uverenjima, prema sadašnjosti i prema budućnosti, prema konkretnim i univerzalnim stvarima - koliko priznatih lojalnosti, toliko nepremostivih suprotnosti. Među hroničnim sukobima autentična sinteza se teško ostvaruje; za rukom najčešće polaze prividne i varljive sinteze kojima se zavaravamo, praveći se dosledni, jer je doslednost jedna od vrednosti koja nam je od detinjstva usađivana
Pokro47

Jedan portret Marka Ristića

Da nema vjetra, pauci bi nebo premrežili

Ne mogu ovdje naširoko komentirati vrlo važne vidove te himne, kao na primjer da je za Ristića Crvena armija »vojska Slovena« (gdje je revolucionarni internacionalizam?) i kako on u njoj tretira »polusvesne i dobronamerne« sanjalice, pacifiste i utopiste (gdje je stari nadrealistički krik: Raspustite armiju -Licenciez l'armee -?). Glavna je razlika između svih ostalih kadilaca i njega što je on znao gdje je problem, a da su gotovo svima drugima nedostajale ključne informacije da se na vrijeme snađu. Jer tko je u Jugoslaviji osim Ristića (i dakako Krleže) znao prije rata kako zaista stoje stvari? Tko je znao, na primjer, da su Breton i nadrealisti najoštrije osudili 1936. godine moskovske procese? Tko je drugi imao mogućnosti da prati sve ostale peripetije sukoba sa staljinizmom? U ovoj, nebeski vedroj, Ristićevoj himni Crvenoj armiji nema ni jednog tamnijeg oblačka iza kojega bi i najpažljiviji čitaoci mogli naslutiti da u vezi s tom Armijom i u vezi sa Staljinom ima možda ipak nekih problema