Tekstovi sa tagom: esej

Brht 01 S

Sjećanje na Brechta

Djelovao je vrlo ne-njemački

Ono što je Brecht sa sobom donio iz emigracije bila je imunost na «inozemstvo»; niti mu je imponiralo to što drugi ljudi imaju druge običaje, niti se zbog toga morao potvrđivati kao Nijemac. Njegov gnjev odnosio se prije svega na jedan društveni sustav, a poštovanje je gajio za drugi sustav. Njegovo ponašanje građanina svijeta, čime se uvijek kompenziraju nacionalne predrasude, suvišno je. Čovjek iz Augsburga, s radnim mjestom u Berlinu, vezan jezikom, koji svoje podrijetlo ne nosi kao neki grb nego kao nezamjenjivu uvjetovanost: samorazumljivo priznavanje te uvjetovanosti; umišljenost kao i mržnja prema sebi, nacionalno-kolektivna, tada postaju tek relikti nevrijedni spomena.
lopov

Rečnik paraknjiževnih termina: Pesnička hajdučija

Starina Nogo i deli Koljević

Nezadovoljni stvarnošću lišenom svakog duhovnog smisla, duboko frustrirani višedecenijskim odmetanjem u fiktivne literarne svetove – Radovan Karadžić, Miroslav Toholj, R.P. Nogo, Nikola Koljević i njihova književna sabraća počela su da svoje pesničke i ideološke snove primenjuju na postojeći referentni okvir, gradeći javu naopakog sveta. Ognjem, mačem, kamom, bombom, granatom i srodnim pesničkim postupcima
Artur Rembo

Esej o Arturu Rembou

Uskokovo bekstvo

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U šestom tomu “Videlo sveta” skupljeni su neki Vinaverovi eseji o francuskoj književnosti. Iz ove knjige prenosimo esej o velikom francuskom pesniku Arturu Rembouu
Handžar divizija

Zašto je nestao Parergon

Antifašistička polemika protiv kolaboracionista u BiH

U Parergonu, kao da je došlo vrijeme da se preispita uloga muslimanskog establišmenta, svih tih prvaka Islamske zajednice, Jugoslovenske muslimanske organizacije, vodećih intelektualaca i veleposjednika, u kolaboraciji sa nacističkim režimima Nezavisne države Hrvatske ili Trećim rajhom
Marijpo 18 S

Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom (6)

Braća Karamazovi: Krupne greške u krimiću

Postoji jedna okolnost koja bi lako sredila celu tu stvar i spasla Dmitrija, a koju pisac potpuno zanemaruje. Smerdjakov je priznao Ivanu, još jednom bratu, da je on pravi ubica i da je zločin počinio teškom pepeljarom. Ivan na sve moguće načine pokušava da spase Dmitrija; svejedno se ova suštinski važna činjenica na suđenju uopšte ne pominje. Da je Ivan na suđenju ispričao sve o pepeljari, ne bi bila potrebna velika mudrost da se ispita da li na njoj ima tragova krvi i da li njen oblik odgovara obliku smrtonosne povrede. To se ne dešava - krupna greška za kriminalni roman.
Beograd 01 S

Pošta sa crvenim sandučetom

Ljubavno predgrađe Beograda

U našoj razrivenoj, razidanoj varoši sad je doba grubih, bračnih priželjkuša i naše hronike skandala pune su priča, koje uzalud nazivamo ljubavnim. Beda podvođenja po krojačkim salonima, zagušljivi eastanci po zemunskim hotelima, nemaju nikakve veze sa natpisom ovoga članka
Capitt 04 S

O kapitalizmu

Religija koja krije svoga boga

Kapitalizam se može posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u suštini nastoji da odgovori na iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokušavala da odgovori takozvana religija. Veza kapitalizma s dogmom o prirodi znanja – koje je zbog svog karaktera za nas u isti mah oslobađajuće i ubistveno. Krajnji ishod je oslobođenje i ruiniranje znanja.
Marxx 05 S

Artur Kestler: Autobiografija (5)

Kriket u zemlji čuda

U Nemačkoj je 1932. godine bilo nekih sedam miliona nezaposlenih – što praktično znači da je svaki treći najamni radnik živeo od socijalne pomoći. U Austriji, Mađarskoj i okolnim zemljama situacija je bila ista, ako ne i gora. Meso, kafa i voće već su davno postali luksuz među najširijim slojevima stanovništva, čak se i hleb na kućnoj trpezi delio u tankim kriščicama; svejedno, štampa je lakonski govorila o milionima tona kafe što se baca u more, o žitu što se namerno uništava; o svinjskom mesu i pomorandžama što se polivaju benzinom i spaljuju "radi poboljšanja uslova na tržištu". Taj je paradoks bio glupav i neshvatljiv - ali je ujedno za socijalnu svest bio i znak potpunog kraha i raspada ekonomskog sistema.
Ribe

Rečnik paraknjiževnih termina: Ugroženost opstanka i neizvesnost spasenja

Kad šaran krene u lov na srpski narod

Čime je to ugrožen opstanak naroda u Simovićevoj pesmi? Razni su se neprijatelji navrzli na njegov mnogostradalni narod, a pretužni pesnik zaziva Bogorodicu ne bi li, ako je ikako moguće, spasla pesničko "mi". Od čega? Recimo, od riba. Kaže pesnik: "Dok kišu protkiva susnežica, i vuk, / riba i vrana kreću na nas, u lov". Dobro, vuk jeste opasna životinja, od vrane bi pesnik mogao da strahuje tek kad se narod prestavi, pa ptičurina dođe da komada leševe, ali zašto riba? Šta je nesrećna riba srpskom narodu skrivila, pogotovo za vreme posta? Kako je to riba krenula u lov na srpski narod? Gde je taj narod ako mu preti smrt od ribe? Pod neslanim morem? Da li je i ovo neka neslana šala?
Aatk 32 S

Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom (5)

Veličanstvena glupost sa bljescima genijalnosti

Dostojevski je, kao što znamo, veliki tragač za istinom, genije duhovnog morbiditeta. ali, kao što i to znamo, nije veliki pisac kao što su to Tolstoj, Puškin i Čehov. I, ponavljam, ne zato što je svet koji on stvara nestvaran - svi književni svetovi su nestvarni - već zato što je taj svet stvoren u žurbi, bez bilo kakvog smisla za sklad i ekonomičnost koje i najiracionalnije remek-delo mora da poštuje (da bi uopšte bilo remek-delo). Zaista, može se reći da je Dostojevski bio isuviše racionalan u svom sirovom metodu, pa, iako su njegove činjenice samo duhovne činjenice, a njegovi likovi samo ideje u Ijudskom obličju, njihovo preplitanje i razvoj pokreće mehanički metod prizemnih, konvencionalnih romana s kraja osamnaestog i s početka devetnaestog veka.
Bracca14

Rečnik paraknjiževnih termina: Svetlosna prosijanja polifonijskog suočavanja sa bitijem

Stvarali izmislicu, a sklepali besmislicu

Dragi čitaoci, ako slučajno ugledate svetlosna prosijanja jednog polifonijskog suočavanja s bitijem, svejedno da li na ulici, u parku, u nekoj knjizi ili u sopstvenoj glavi – bežite glavom bez obzira! Ako vam bekstvo ne uspe, pogotovo u potonjem slučaju, ima i tu leka – zgrabite najbliži rečnik srpskog jezika i ne odvajajte se od njega sve dok svetlosna prosijanja ne zgasnu. Ni za živu glavu ne otvarajte Bognarovu "Elizejsku trilogiju", jer vas odatle mogu zabljesnuti prosijanja od kojih spasa nema
Aaajo2

Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom (4)

Ponavljanje reči i fraza, rečitost uličnih govorancija

I tako, do petog poglavlja imamo sledeću situaciju. Čovek-miš ispunjava svoj život lažnim osećanjima jer mu nedostaju prava. Osim toga, on nema osnovu, nema polaznu tačku sa koje bi prihvatio život. On traži bilo kakvu definiciju sebe samog, neku etiketu koju bi mogao da nakači, recimo »lenština« ili »poznavalac vina«, bilo šta. Ali šta ga to tačno nagoni da tu etiketu traži, Dostojevski nam ne daje na znanje. Čovek, kojeg on slika, živi samo kao manijak, kao splet nastranosti. Osrednji podražavalac Dostojevskog, Sartr, francuski novinar, nastavlja ovaj trend do dana današnjeg.
Dkis1

Homo poeticus, uprkos svemu

Poezija, brana protiv barbarstva

Nama, dakle, Jugoslovenima, nama homo politicus, ostalima sve ostalo, sve ostale dimenzije tog čudesnog kristala sa stotinu površina, tog kristala što se zove homo poeticus, te poetične životinje koja pati jednako od ljubavi koliko i sa svoje smrtnosti, od metafizike koliko i od politike…
kosovska bitka

Rečnik paraknjiževnih termina: Poverenik kosovske misli

Mislim buzdovanom, pevam šestopercem

Iz Hamovićevog pojma moglo bi se zaključiti da Nogo ne mora ništa da smišlja, niti da traži nove pesničke puteve, on već ima gotov program – kosovsku misao, a njegov poetski posao je samo da taj program malo izrimuje i pretoči u stihove. Što je Nogu maestralno pošlo za rukom, u tolikoj meri da je Predrag Čudić, detaljnom analizom Nogove poezije u tekstu "Nagrailo u bosanskom loncu" utvrdio da Nogo ništa drugo i ne radi, nego samo prepevava dnevnu štampu i opeva opšta mesta nacionalne mitologije. Na to se na kraju i svodi njegovo novopečeno zanimanje – poverenik kosovske misli
Siim 01 S

Mašine za fabrikovanje kolektivnih strasti

O ukidanju političkih partija

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu Simone Vejl “O ukidanju političkih partija” u prevodu Nebojše Zdravkovića. Filozofkinja, helenistkinja, aktivistkinja, mističarka, Simona Vejl je bila i ostala jedna od najbeskompromisnijih i najproduhovljenijih autorki XX veka. U naslovnom eseju u ovoj knjizi, praćenim esejima “Ličnost i sveto” i “Borimo li se za pravdu”, ona dovodi u pitanje temelje modernog liberalnog političkog poretka, i to s argumentacijom koja, naročito u današnje vreme, poprima nesumnjivi odjek, jer upravo u ovom trentuku apatija i strepnja naroda predstavljaju pretnju, veću nego ikada ranije, demokratijama u svetu. Iz knjige prenosimo naslovni esej