Tekstovi sa tagom: esej

Gombrovič

Nema apsolutne harmonije između čoveka i stila

Obučeni smo u tesno odelo, sa tri rukava i jednom nogavicom

Nasuprot svim ekstravagancijama u koje nas može gurnuti ta struja, ocrtava se i nešto suštinsko: možda prvi put u istoriji počinjemo ozbiljno da brinemo o našoj formi. Jer, čovek nikada nije imao tako jaku svest o provaliji između naše vlastite forme i našeg vlastitog ja, o ogromnoj ulozi koju forma igra u njegovom životu. Postajemo svesni stila upravo zbog toga što je naš stil loš. Počinjemo da shvatamo da ako neko iznosi gluposti, da nužno ne znači da je i sam glup već da njegov način izražavanja ćopa; recimo, ako otac grdi sina, to nužno ne znači da stvarno oseća bes već zbog toga što „igra ulogu oca”, psihički se prilagođavajući određenoj formalnoj shemi
Dvob 01 S

Srpski humoristi i satiričari

Kako se odmoriti od epopeje

Nesumnjivo je da se u mnogima od njih događalo ne samo da su zaraženi novim idejama racionalizma, borbe protiv predrasuda, želje za preuređenjem našeg društva, nego da se odigravala u njima i drama, teška drama sa lajtmotivom večnim: treba li, sme li se to uvesti kod nas? neće li to prouzrokovati nenaknadivu štetu? Pisci svih rodova, intelektualci i intelektualni poslenici, kulturni radenici, svi imajju da rešavaju to pitanje. Njega rešavaju na svoj način i svojim reakcijama i najšire mase. A književnost daje nam jedan od putokaza da se snađemo u tome toku, u tome vrenju. Književnost u isto vreme služi još i kao jedna od naročito vidljivih arena na kojoj se borba starih tradicija i novih potreba plastično prikazuje
Predrag Lucić

Parodije Predraga Lucića

Žonglirati i pjevati jezikom zločinaca

Oživljujući jedan drveni dnevnopolitički jezik u šatrovačkoj, volšebnoj, ludičkoj maniri, kao humorni apsurdist, Lucić - za razliku od drugih naših antinacionalističkih kritičara i pjesnika - ne nudi program (i veoma rijetko didaktički poantira) nego sasvim usvaja taj jezik nacionalista i zločinaca, žonglira njime, vodi ga i tamo i ovamo, raspjevava ga u hiljadu refrena, imitira sve dok ga ne dogna do apsurda, kao da pjeva uglas i igra se sa đavolom
Aarat 01 S

Negativno osobe: Masovna proizvodnja neprijatelja

Kad mržnja postane vrlina, a ludilo - pamet

U određenim povijesnim periodima samo društvo (vladajuća struktura) proizvodi negativnost, jer nema rješenja ni za jedan krupni problem i zato traži rješenje u agresiji prema susjedu ili ugnjetavanju „unutrašnjih neprijatelja“. Vlast raspiruje takva osjećanja kada nakupljeno nezadovoljstvo (uz koje ide i osjećaj povijesne i društvene nepravde, a i osobne uvrijeđenosti) treba usmjeriti u pravcu „neprijatelja“, koji je kriv za sve nastale nedaće. Zato neprijatelja treba najprije pronaći i označiti, a onda mrziti i uništiti, pa će sve biti bolje. A tada se mnogi nezadovoljni, opaki i monstruozni stvorovi brzo organiziraju u armiju istomišljenika i ljutih ratnika, u horde koje nasiljem dokazuju svoje pravo
Lobanja

Jezička UDBA i sudba: Balkanski "dance macabre"

Patriote s lobanjama u rukama

Raspojasano pojmovlje, stigmatizirana i sušičava metaforika, ideologizirana sfera logotetstva... to je "forma" našeg javnog mnijenja, nametnuta i uvijek nametana političkom silom autoritarnih smjena mračne patrijarhalne pozicije i "opozicije". U toj formi odvijao se jedan diskurs koji nam je "izrodio" ("iskukoljio", rekli bi oni) neviđen broj tzv. književnika, mislilaca, istoričara, koji ne bi mogli opstati ni u jednom civilizovanom društvu etičke, profesionalne, estetičke kompetencije. U društvu bez stila i ukusa, međutim, mogućno je da pukovnici i majori "filozofiraju", to jest komanduju filozofijom, da generali povjesničare, to jest manevriraju poviješću, a nekvalifikovana agrarna radna snaga književnikuje, to jest "obrađuje" književnost, uzorava književnu "ledinu"
Brods 02 S

Govor na svečanosti dodele diploma

Pripremite se za sukob sa Zlom

Postoji, istina, još veći razlog da se čovek oseti nelagodno kada javno raspravlja o ovoj temi; nije samo u pitanju odbojnost da mlada bića vidite kao potencijalne žrtve. Ne, to je jednostavno trezvenost koja omogućava da se među vama naslute i potencijalni zločinci, a pogrešna je strategija otkrivati tajne otpora pred potencijalnim neprijateljima
Brain 04 S

Znanje je moć

Osnovni zakoni ljudske gluposti

Moje čvrsto ubeđenje, podržano godinama posmatranja i eksperimentisanja, je da ljudi nisu jednaki, da su neki glupavi, a da drugi nisu, te da je razlika određena prirodom, a ne kulturnim faktorima. Neka osoba je glupava na isti način na koji je druga osoba crvenokosa; pojedinac pripada grupaciji glupih jednako kao što neko pripada određenoj krvnoj grupi. Glupav čovek se rađa kao glupav aktom proviđenja.
Gomm 04 S

Energija potrošena na besmislene teme

Zašto književnost postaje tako dosadna?

Uvek me zapanjuje posebno isticanje metafizičke, estetičke, društvene uloge umetnosti, a izostavlja najličnija strana umetničkog stvaralaštva. Konačno, kada je reč o genijalnim delima, možemo sebi dopustiti luksuz gledanja na njih kao objektivne i apsolutne vrednosti. Kada je reč o manje genijalnim delima, tj. njihovoj ogromnoj većini, prihvatanje apsolutizujućeg stanovišta ne bi bilo naročito razborito. Lični stav čoveka koji namerava „da bude umetnik” i „stvara umetnost” uvek zaudara na nekakvu nadmenost, mada ne bi bilo poželjno donekle zameniti redosled naših briga
Balon

Istorija ljudske gluposti: Čudnovati izumi i naučna otkrića

Nikad vam taj balon neće poleteti

Laland je pohitao da polije hladnom vodom skepse sva ta žarka iščekivanja i nade. Osmog svibnja 1782. napisao je u listu Journal de Paris članak kojemu je bila svrha da probuši Blanšarov balon. „Ma iz kojeg kuta razmotrimo ovaj problem, uvijek ćemo doći do jednog, istog zaključka, a taj je da je nemoguće da bi se čovjek ikad digao u zrak i u njemu lebdio“, pisao je Laland: „Da se to postigne, bila bi potrebna krila golemih razmjera koja bi morala mahati brzinom od tri stope u sekundi. Samo luđaci mogu očekivati ostvarenje takve jedne pretpostavke...“ Ni godinu dana poslije toga, 5. lipnja 1783, braća Mongolije izvršila su prvi let balonom
Nacizam

Ne ubij, ako ti savest nije mirna pred tvojom nacijom

Naš herojski kukavičluk

A u tvrdom našem patrijarhalnom principu (bolje reći svemračnom jezgru, jer princip podrazumijeva neku racionalizaciju) nije va¬žno koju ćete ideološku oblandu uzeti, u koju se foliju uvući, kojom se zmijskom kožom presvući. Važno je da ste autoritarac, muškarac-vojnik, "odlučno opredijeljen", čvrstorukaš. Po potrebi autoritarne "svrhe" (pod navodnicima, jer svrha podrazumijeva neku istorijsku efficiency, a autoritarizam je oksimoron koji glasi biološka vladavina smrti) možete biti čas antifašist, čas fašist, čas internacionalist, čas nacionalist, čas humanist, čas šoven i ratni huškač, čas komunist, čas ustaša ili četnik. Vi ste uvijek patrijarhalni autoritarac, i kao takvog vlast vas prepoznaje, jer ste i vi prepoznali suštinu ovdašnje vlasti. Vi ste tu, vi postojite, jaki ste, hoćete ubiti, prema tome vlast pripada vama
Borb 01 S

Esej o renesansnom homoseksualnom iskustvu

Renesansa seksualnog ponašanja

Renesansno i barokno doba (oko 1400-1650) označava prvu epohu u zapadnoj kulturi kada teme i slike možemo dovoditi u vezu sa biografijama pojedinačnih umetnika; ta veza otkriva rane pokušaje izražavanja homoseksualnog interesovanja kroz likovne umetnosti i književnost. Primeri homoseksualnosti na početku modernoga doba čine prelaz od društvenih ustrojstava i filozofskih sklopova klasičnog i srednjovekovnog sveta ka savremenim obrascima koji će početi da izlaze na svetlost dana početkom 18. veka. Muško homoseksualno ponašanje može se, na osnovu istorijskih svedočanstava, potpunije oživeti nego što je to slučaj sa lezbejstvom; oboje su dokumentovani kroz pregled staleža i zanimanja, iako su svedočanstva iz prve ruke relativno retka, što tumačenje predstave o sebi čini težim.
Gombrovič

Pisac i novac

Za pisanje su neophodni ličnost i viši stepen duha

Tekst koji je Gombrovič diktirao dva dana uoči smrti, 22. jula 1969. godine. Objavljen je najpre na engleskom u Times Literary Supplementu od 25. septembra 1969, a na poljskom u knjizi Kazimježa Glaza, Gombrovič u Vansu, Krakov 1989. godine
Lenkasam1

Delatnost zločinačkog udruženja koje je zaštićeno vlašću

Jači štiti slabijeg, bogatiji izdržava siromašnijeg

Zlatno doba: protektoralna ekonomija. Uzimam u zaštitu svakoga ko je slabiji od mene, i stavljam se pod zaštitu svih koji su snažniji od mene. Misao o borbi za opstanak je nepoznata. Stvar bezuslovno pripada nekome, i to onome koji je daje. To je pojam vlasništva. Ispravna misao o vlasništvu ne počiva na pravednoj podeli, nego na bogatstvu prirode iz čega proizilazi velikodušnost. Čovekovo vladanje stvarima. Osnovno ekonomsko stanje. Istorija: borba za opstanak. Demonska priroda stvari. Vlasništvo: lično ili zajedničko vlasništvo: nasilje ili tzv. pravedna podela. Pobediću i opljačkati svakoga koji je slabiji od mene, i sakriću se ispred onih koji su od mene jači. Stvari vladaju čovekom. Štednja, gramzivost, strah, osiguravanje, odbrana, isključivanje iz vlasništva, prikupljanje, skrivanje ispred drugih
Nade 01 S

Nekrolog: Nadežda Mandeljštam (1899-1980)

Ostatak velikog ognja, žiška koja tinja

Ima nečeg potresnog u tome da je obe svoje knjige napisala u šezdeset petoj godini života. U porodici Mandeljštam pisac je bio Osip, a ne ona. Ako je išta napisala pre toga, bila su to pisma prijateljima i molbe Vrhovnom sudu. Njoj nije svojstven lik memoariste koji u miru rekapitulira dugi život krcat događajima. Jer, njenih šezdeset pet godina nisu sasvim obične. Ima razloga što u sovjetskom krivičnom zakonu postoji paragraf koji predviđa da se u logorima pod određenim režimom jedna godina računa kao tri. Po tom računu mnogo je Rusa u ovom veku čiji život dostiže dužinu biblijskih praotaca, sa kojima je Nadežda Mandeljštam imala još nešto zajedničko: žudnju za pravdom
Gombrovič

Protiv pesnika: Kosina koja vodi u provaliju apsurda

Bogosluženje pred praznim oltarom

Ako se, ostavljajući dela, pozabavimo ličnostima pesnika i malog sveta koji te ličnosti čine zajedno sa svojim poštovaocima i privrženicima, još više će nam postati tesno i zagušljivo. Pesnici ne samo što pišu za pesnike, nego se još uzajamno hvale i uzajamno odaju jedni drugima čast. Taj svet, ili tačnije, taj svetić se ne razlikuje mnogo od drugih hermetičnih, tesnih i specijalizovanih svetova: šahisti smatraju šah za vrhunac ljudskog stvaralaštva, imaju svoju hijerarhiju, govore o Kapablanki sa istom pobožnošću kao pesnici o Malarmeu, i jedan drugoga učvršćuju u osećanju sopstvene važnosti. Ali šahisti nemaju težnje za tako univerzalnom ulogom, i ono što se od bede može oprostiti šahistima, kod pesnika postaje neoprostivo. Usled takvog izdvajanja sve se tu nadima, pa se čak i prosečni pesnici na apokaliptični način naduvavaju, a pusti problemi dobijaju ošamućujuću važnost