Tekstovi sa tagom: eseji

Gun 01 S

Umorni smo od velikih neskladnosti našeg zanimanja

Sutra je velika obmana

Umor je dragocen. Umor nas primorava da mislimo. Da mislimo o svemu što ga je izazvalo. Umor nas približava vratima, ali vrata ta su zatvorena. Samim osećanjem, poznavanjem umora, ona se neće otvoriti. Moramo prepoznati njegove razloge. Sada nastaje jedan beskonačan krug samoobmane kojim štitimo i nesvesno svoje pravo na život, kad ga već imamo, kad smo ga već iskusili. Tražeći uzroke umoru na kome se temelji i naša briga i naše raspoloženje, briga okrenuta budućnosti, neraspoloženje prošlosti, premda je briga za sutra samo projekcija neraspoloženja onim što je bilo juče. Mi te razloge nalazimo uvek, nalazimo tamo gde caruje privid.
Bbo 01 S

Predavanje o Emanuelu Svedenborgu

Naučnik koji je raspravljao sa anđelima i demonima

Putnik je koji je proputovao po veoma čudnoj zemlji. Koji je proputovao nebrojene paklove i nebesa i koji o njima pripoveda. Da vidimo sada drugu Svedenborgovu temu: učenje o saobraznosti. Ja lično mislim da je on izmislio te saobraznosti da bi svoje učenje pronašao u Bibliji. Ona kaže da svaka reč u Bibliji ima najmanje dva smisla. Dante je smatrao da ima četiri smisla za svaki odeljak. Sve treba da bude pročitano i protumačeno. Na primer, ako se govori o svetlosti, svetlost je za njega metafora, očiti simbol istine. Konj označava um, jer nas konj prenosi sa jednog mesta na drugo. On ima čitav sistem saobraznosti. U tome dosta podseća na kabaliste. Posle toga, došao je na ideju da sve na svetu počiva na saobraznostima. Stvaralaštvo je tajno pismo, kriptografija koju moramo tumačiti. Jer sve su stvari uistinu reči, osim stvari koje ne možemo razumeti i koje prihvatamo doslovce.
Sokk 01 S

Dimenzije mišljenja

Da je budio samo sebe i svoje prijatelje, to bi mu oprostili

Ljudi su, kaže Spinoza, uobrazili da ne predstavljaju sastavne elemente ili karike onog jedinog koje se naziva prirodom, i hoće da stvore u prirodi nešto kao državu u državi. Nije li obrnuto? Nije li pravilnije kazati da se ljudi osećaju kao obespravljeni i slabi točkići jedne velike mašine; oni su zaboravili da je svet sazdan za njih?
Vuk Perišić

Vuk Perišić, Od Weimara do Vardara (Fraktura, 2015)

Esejist unutrašnjeg egzila

Teško je pronaći autora koji je tako vjerno dekonstruirao Dobricu Ćosića i njegovo djelovanje poput ovdje promatranog autora, što jednako vrijedi za specifičnost Perišićeve analize pozicije i djelovanja Miroslava Krleže. Imajući u vidu upravo analizu djelovanja Miroslava Krleže, ali i autorovu analizu uzroka i procesa raspada Jugoslavije, uočit ćemo nešto što ima malokoji autor. Perišić je naime netko tko je u stanju posve iznenaditi čitatelja, čak i onda kad mu se čini da sjajno poznaje autora
Vuk Perišić

Intervju: Vuk Perišić, esejista

Nacionalistički pothvati uvijek su najpogubniji po naciju u koju se zaklinju

Na moj svjetonazor presudno je utjecao strah koji sam osjetio 1990. i 1991. Strah i užas nad sudbinom svih ubijenih, opljačkanih, silovanih i prognanih, svih ljudi kojima su nacionalizam i nacionalistički ratovi uništili život, srušili kuće, raselili ih, ponizili... Nacionalistički poremećaj slamao je individualne sudbine a nigdje nikoga nije bilo da ih zaštiti. Kada neki kretenski režim zaprijeti vašoj svakodnevnici na bilo koji način – pozivom u vojsku, siromaštvom kroz razaranje ekonomije, nacionalnom kulturom koja nije ništa drugo nego strahotno intelektualno i moralno poniženje, ili, riječju, onim gestapovskim ili enkavedeovskim zvonom na vratima u gluho doba noći – onda ste u prilici doživjeti vlastitu egzistenciju u svoj njenoj ugroženoj i krhkoj punoći. Tada vam ne ostaje drugo nego da se u ime vlastitih kostiju, vlastitog mesa, vlastitog dostojanstva, opstanka, inata, odate beskompromisnom individualizmu i preziru prema svakoj, bilo kojoj društvenoj sili koja prijeti tim istim kostima i tom istom mesu. Osobito ako vam prijeti tako bijedna i maloumna društvena sila kakav je nacionalizam sa svojim glupavim državotvornim i teritorijalnim vizijama