Tekstovi sa tagom: evropska unija

Izložba „Zamišljene granice” biće postavljena od 23. juna do 28. avgusta na Subinom platou u Limanskom parku u Noviom Sadu, u javnom prostoru na 49 jarbola

Klasična Crna Gora, hoću reći, bila je snažan vojni logor i ni izbliza tako impresivna civilizacija. Zajednice koje, iz ovog ili onog razloga, više vjeruju oružju nego kulturi, jednom, kada njihovo oružje bude poraženo, trajno su poražene. Crna Gora kao država nestaje 1918. a Crnogorci na mučan način saznaju da jedina odbrana od asimilacije nije oružje, nego kultura

Neverovatno, ali istinito: Evropska unija sa Evropskim parlamentom u svojoj osnovi, zapravo je najdemokratskija međunarodna institucija na planeti Zemlji. I, baš ta i takva Evropa bila je sačuvala svoju demokratsku i internacionalnu supstancu ili, poetičnije, svoju dušu. Nakon 40 godina opadanja, izlaznost je dramatično skočila na izborima ove 2019. godine. I građani Evropske unije su pokazali da im je i te kako stalo do te iste Evropske unije. Interpretacija izbornih rezultata možda jeste poput gaćnog lastiša: može se rastezati i natezati po nahođenju. Ali, brojke ne lažu

Ako EU uspije da u budućnosti riješi više problema onda njen „eksperimentalni recept“ može da se kopira i transformira na globalnom nivou jer to bi značilo zbližavanje većeg broja ljudi kao i promociju mira, prosperiteta i napretka za cijeli svijet

Neprijatelj je pronađen u izbjeglicama, migrantima, islamu i internacionalnom kapitalu (istom onom koji finansira Bannona i evropsku desnicu), a kao neprijateljev posterboy izabran je George Soros, koji je em bogat, em Jevrej

Nezamislivo je da neki službenik u javnom sektoru, koji prima platu iz poreza, bude osoran ili neljubazan prema nekom građaninu kojem pruža uslugu. Rezultati plaćanja poreza vidljivi su svakom građaninu: čiste ulice, ošišana trava i cvijeće u parkovima, gradski prevoz koji se odvija tačno u minut, socijalna i pravna sigurnost, najviši standard besplatne zdravstvene njege, čisti zrak i voda, hrana čiji se kvalitet kontroliše, i mnogo drugog od životne važnosti za svakog pojedinca

Evropa, oličena u političkim pigmejima, poput Junkera, Hana ili Mogerinijeve, zaboravljajući svoje vrednosti, tone u nacionalizam, rasizam i neofašizam i očekuje od Balkana da postane, “pritvorski centar” (Makron) za nepoželjne migrante. Pre neki dan Albanija je blokirana i pre početka pregovora, na svom evropskom putu, pod izgovorom nedovoljne borbe protiv korupcije. Samo dva dana kasnije, stigla je iz Brisela i Berlina platforma za trgovinu sa Albanijom – postanite džinovski logor za migrante, mi ih ne želimo. Oni su ne-beli, uglavnom muslimani, nisu deo “naše” civilizacije, ali, iskreno, niste ni vi Balkanci; daćemo vam novac da budete naše predsoblje, limes (granica) i bedem prema naletu siromašnih tuđinaca u našu orbitu odabranih

Milan Antonijević: Država mora da pokaže zrelost, mnogo je lakše zadobiti političke poene pohvalama ratnih zločinaca. Treba mnogo više hrabrosti da se stvari nazovu pravim imenom. A od onih koji su izdržali kaznu očekuje se i da su nešto naučili iz postupaka koji su vođeni protiv njih. Nije ovo medijska kampanja, stvari treba da se nazovu pravim imenom, sudbinu onih koji su činili zločine treba staviti u senku sudbine žrtava

Od usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. podignuto je svega osam optužnica, suđenja za ratne zločine po pravilu traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, potraga za nestalim licima ostaje neefikasna, saradnja sa Haškim tribunalom je prekinuta

Politički razvoj populizma šalje signale da drugi politički i društveni akteri moraju da nađu nove alternative za sekularizam. Prepustiti monopol oko identiteta i sekularizma nacionalistima značilo bi opasnost za otvorena društva i liberalno-demokratski poredak u Uniji gdje treba da vlada sloboda vjeroispovesti i pojedinca

Prema nekim nepotvrđenim spoznajama, arbitražni se prvorijek o Savudrijskoj vali - a bit će dostupan javnosti u prosincu - temelji na parafiranom sporazumu Ivice Račana i Janeza Drnovšeka iz 2000. godine, koji su pravni stručnjaci već tada ocijenili nepovoljnim za Hrvatsku, jer predviđa da dvije trećine zaljeva pripadne Sloveniji. Plus tzv. junction (spoj) ili dimnjak kroz hrvatski akvatorij za dodir Slovenije s otvorenim morem. Slovenski predsjednik Borut Pahor i hrvatska mu kolegica Kolinda Grabar-Kitarović su prvi put spomenuli „moguće incidente“ među dvjema zemljama kad Arbitražni sud objavi već donesenu odluku o njihovom razgraničenju, ako ih ne spriječi zajednički gazda u Bruxellesu ili čak i njegov gazda u SAD/NATO-u

Mi moramo voditi računa o sebi i svojim interesima, ali ne možemo izbjeći solidarnost sa evroatlantskom zajednicom, sa našim najbližim ex-jugoslovenskim državama i tradicionalnim političkim prijateljima. Naša je obaveza da predamo Crnu Goru dolazećim generacijama u mnogo boljem stanju od onoga koje smo mi zatekli u periodu obnavljanja državnosti. Državotvorne i evroatlantske političke snage još nijesu okončale svoj istorijski zadatak. On će biti završen tek kada Crna Gora postane punopravna članica Evropske unije i NATO alijanse