Tekstovi sa tagom: feminizam

Nikad ne možemo dovoljno govoriti o uzročno-posljedičnoj vezi feminizama i LGBTI pokreta, posebno zato što nam uvijek prijeti diskonekcija između generacija – nove generacije ne poznaju svoju povijest i povijest feminizma što završava u regresiji. Sustav koji ima koristi od strukturalne homofobije, transfobije i bifobije, a korijen ima u mizoginiji, računa na diskonekciju koja bi prouzročila nepostojanje kontinuiteta, potiče je, razbija solidarnost i udaljava od međugeneracijske razmjene iskustva i edukacije. Zašto patrijarhalno društvo u kojem živimo tako uporno odbacuje i opresira svoje LGBTi sugrađane/ke? “Zašto nas toliki mrze?” – pita se Valeri u V for Vendetta kad država šalje vojsku da zatvara i pogubljuje homoseksualce i lezbijke. Odgovor je uvijek u – mizogoniji.

Svakodnevno slušamo o voditeljskim transferima, ugovorima, sumama koje navodno zarađuju i koje su nekoliko puta veće od zarada kamermana, montažera, producenata... Slušamo o njihovim svađama, ljubavima, brakovima, deci, privatnim lomovima, tako da je na neki način i razumljivo što voditelji često i sami poveruju da su zvezde, legende i balkanske inačice Opre, a u najboljem slučaju su tek Džeri Springer

Matija Bećković napisao je prigodnu novu pesmu, a Putin poslao čestitku „nežnim damama“; koncerti za žene na kojima zarađuju muškarci pune arene i savacentre, trči se po karanfile, jedna prodavnica nudi popust na Barbike; mediji su spekulisali o navodnoj netrpeljivosti i pasivno-agresivnom prepucavanju između Ane Brnabić i Zorane Mihajlović (jer, kako bi žene drugačije), dobili smo predloge za najbolji osmomartovski poklon po horoskopskom znaku, a kroz sve to se provuklo i par zaista bitnih informacija – žene i dalje zarađuju manje, trpe nasilje više, organizuju proteste i marševe

Trenutna kulturološka očekivanja, pravni sistem, te socijalni programi rade na tome da održe postojeću hijerarhiju koja muškarce postavlja na vrh. Posledica toga je da muškarci konstantno napreduju, postižu uspehe i imaju korist, a na štetu svih ostalih polova. To nazivamo muškom privilegijom. Jednu stvar u vezi sa ovom privilegijom uporno odbijamo da primetimo: ona povređuje sve, uključujući i vas. Pre svega zbog toga što, da biste dobili pristup ovoj privilegiji, morate da se potčinite toksičnoj patrijarhalnoj normi muževnosti.

I dalje žene u maloj meri učestvuju u političkom životu i odlučivanju, malo je ekonomski nezavisnih žena; kao i deca, i žene su još uvek glavne žrtve trgovine ljudima, a patrijarhalni obrasci ponašanja i dalje čine većini samohranih majki život nepodnošljivim, opravdavaju nasilje nad ženama i uslovljavaju odnose u svakodnevnom životu; i dalje je malo direktorki i vlasnica, ali je zato mnogo menadžerki koje sada moraju da se izbore za pravo da ne dobiju otkaz ako zatrudne. Kad pogledate, dosta toga što je onomad potpisala Klara Cetkin i dalje je na dnevnom redu. Zato mislim, rano je odricati se Osmog marta, glupavo je odmahivati rukom na njega, a sprdati se s njim potpuno je idiotski

Početkom godine, objavljeno je da se skloništa za žrtve obiteljskog nasilja na Kosovu zatvaraju zbog nedostatka sredstava. Skandal je u međuvremenu otvorio i druga pitanja vezana uz sigurnost žena i problem rodnog nasilja u toj zemlji

Prošle nedelje ugasio se jedan od nama najdražih i najboljih nezavisnih portala na prostoru bivše Jugoslavije - Muf. Vodilo ga je i uređivalo šest žena koje su predano, inventivno i znalački pisale o feminizmu, društvu, popularnoj kulturi. U nadi da će se Muf ponovo pojaviti sa novim naslovima, prenosimo njihov poslednji tekst, koji potpisuje svih šest autorki

„Dobro veče, dame i preostala gospodo“, rekao je voditelj dodele Zlatnih globusa Seth Meyers na početku večeri, u nedelju 7. januara, na Beverli Hilsu

Nacionalnoj borbi protiv bele kuge (koja, izgleda, podrazumeva sve osim podizanja životnog standarda) priključio se naučni radnik i vekovni borac za mušku stvar, čuveni Vladislav Đorđević. U potresnoj ličnoj ispovesti objavljenoj u ruhu popularne nauke već u naslovu je postavio bolno pitanje: „Kako da se oženim?“

Zapravo bi trebalo izaći iz distopije i ući u utopiju. U utopiji bojažljive dečake ne nazivaju seka-persama niti se onim slabijim govori da šutiraju, trče ili udaraju kao devojčice. Podneti nešto junački nije isto što i muški podneti. Žigolo ili jebivetar nema nimalo bolji status od kurve ili sponzoruše. Baba-devojka nije ništa gora od večitog mladoženje. „Bezdetna“ žena nema čega da se stidi, baš kao ni muškarac koji ne želi da postane otac

Svojim radom, talentom i lepotom obogatila je filmsku i pozorišnu scenu Jugoslavije. Pamtimo je po ulogama u filmovima "Okupacija u 26 slika", "Pad Italije", "Treća žena", "Glembajevi". Poginula je u saobraćajnoj nesreći na Braču avgusta 2000. godine. U razgovoru sa Aleksandrom Veljićem za "Studio" iz oktobra 1985. govorila je o popularnosti, teatru, velikim ulogama, tadašnjem položaju žene u jugoslovenskom društvu i nakaradnoj slici žene koju je plasirala jugoslovenska kinematografija

Grace i Offred upućuju svoje usmene pripovijesti, svjedočanstva o životima u društvima koja ih lišavaju osnovnih ljudskih prava, nekim slušateljima, nekome tko će čuti i zabilježiti njihove osobne priče i borbe i od njih tvoriti svjedočanstvo, testament povijesti koja ih je uzrokovala

Prvi put objavljen 1981. ovaj esej nudi izazovnu alternativu prethodnim objašnjenjima istorijskih uzroka opresije nad ženama. Vitig u njemu osporava prirodnost žena kao socijalne kategorije, kao i objašnjenja biološkog porekla rodne razlike i nejednakosti, tvrdeći da su žene pre svega definisane kulturom (culturallg imagined), a ne rođene kao žene, te da lezbejke otuda, zbog postojanja heteroseksualnog rigidnog dvorodnog sistema, nisu žene. Iako su lezbejke, kao i žene, kulturni artefakti, njihovo značenje se u ovoj analizi ne definiše u svetlu erotskog, već unutar okvira koji opisuje sposobnost lezbejstva da izbegne insistiranje heteroseksualnosti na čvrstoj vezi između roda i seksualnosti. Delovi eseja o identitetu, takođe, ni danas nisu izgubili na aktuelnosti.

Bizarna tradicija izbora za miss Perua – prema kojoj kandidatkinje treba jedna po jedna pred mikrofonom da se predstave i izgovore koliki im je obim grudi, struka i kukova – prošle nedelje se pretvorila u malu feminističku pobunu nakon što su devojke javnost obavestile o obimu nasilja nad ženama

Iako film obiluje momentima koji će transfer blama u hrvatskoj kinematografiji dignuti na novu razinu ili pak nagnati na promišljanje je li riječ o osebujnoj primjeni apsurdističkih poetika u 21. stoljeću, temeljna je poruka vrlo jasna: današnje je vrijeme suštinski sjebano i nakon duboke kontemplacije kao jedini logični krivac nameće se ključni faktor – žene