Tekstovi sa tagom: film

Sigurni1

Andrew H. Walker: Privatne i javne persone

Ista tela, licem u lice

Javnost retko ima priliku da poznate ličnosti doživi intimno, što je prirodno, budući da je pojam „privatnost“ tu kako bi postavio zdrave granice. Oni koji žele da se približe slavi, ne bi li je bar na trenutak osetili, pokušavaju da shvate ko su i kako žive poznati, a isto čine i tabloidni mediji, fotografi, te razni drugi koji čvrsto veruju da su neke ličnosti, a zbog svoje slave, postale javno dobro. Fotograf Andrew H. Walker imao je nešto drugačiju ideju, pa je na filmskom festivalu u Torontu zamolio poznata lica da pred kamerom pokušaju da prikažu dve strane svoje ličnosti (pod uslovom da ih toliko ima). Tako prva verzija predstavlja ono što su subjekti spremni da podele sa javnošću, dok druga naginje ka onom delu ličnosti koji bi radije sačuvali za sebe. Posmatraču ostaje da pretpostavi na kojoj je strani fotografije privatna, a na kojoj javna ličnost, budući da fotograf tu informaciju čuva za sebe, ili je ni sam ne zna. To navodi na zaključak da će nam glumac, ma koliko nam od sebe dao, zauvek ostati misterija, uostalom kao i čovek sam. Walker je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji žele da saznaju više o projektu, mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Twitter nalogu.
Dife 03 S

Prvi gej film: Drugačiji od drugih, 1919.

Mržnja može da otruje i najliberalnija društva

Transparenti koji nam obećavaju da će ljubav jednog dana pobediti mržnju podsećaju na ono što je Magnus Hirschfield izgovorio 1919. godine na berlinskoj premijeri filma Drugačiji od drugih –“Uskoro će doći dan kada će nauka pobediti grešku, pravda nepravdu, a ljubav će odneti pobedu nad mržnjom i neznanjem”. Taj dan još uvek čekamo.
Druga strana nade

Nemilosrdni gadovi: Druga strana nade; Finska, Njemačka, 2017; drama; 100 minuta

Zašto Aki Kaurismaki sjedi u kadi

„Druga strana nade“ djeluje kao ćušpajz-pregled tematskih i stilskih preokupacija iz cijele Kaurismäkijeve karijere. Nažalost nije ih uspio zaokrenuti (ili kako bi hipsteri rekli tvikati) i upakirati u nešto novo kao scenografski mu slični kolega David Lynch u novoj sezoni „Twin Peaksa“, niti je pobjegao u teški minimalizam kao bliski mu prijatelj Jim Jarmusch, u ipak mrvicu boljem, iako bolno praznom „Patersonu“
Kloit 03 S

The Cult of Ghoul: It, SAD, horor, 135 minuta

Film o rehabilitaciji klovnom

IT spada u verne adaptacije, bez umetničke nadgradnje, što i ne čudi kad ga potpisuje zanatlija koji je debitovao sa filmićem MAMA, ali to je ipak izvedeno sa natprosečnom dozom tehničke korektnosti i sa solidnim trudom da se nešto pristojno napravi od tog i takvog materijala. Klinci su simpatični i njihov šarm će ovu bozu učiniti pitkijom (videćemo na šta će da liče njihove 27 godina starije verzije, ali ne očekujte duboku ruminaciju nad prolaznošću i starenjem u TO2), ritam je solidan i dva sata prođe neosetno u laganoj zabavi i mlakom veselju.
Brucce 02 S

Bruce LaBruce: Patrijarhat je sjebao svijet

Pornografija kao posljednji feministički tabu

Kontroverzni kanadski redatelj, fotograf i esejist Bruce LaBruce jedan je od istaknutijih predstavnika filmskog žanra – 'new queer cinema' unutar kojeg beskompromisno promiče radikalnu antiestablišmentsku i punkersku queercore estetiku. Tabuizirane teme poput skin fetišizma, nasilnosti i terorizma svrstale su LaBruceov opus među najprovokativnije nezavisne filmaše današnjice.
okja

Nemilosrdni gadovi: Okja, SAD, Južna Koreja, pustolovina, fantasy, komedija, 120 minuta

Teško ćete naći pametniju filmsku zabavu

Nakon torture koju je proživio sa svojim prošlim filmom „Snowpiercer“, koji zbog svađe oko final cuta sa zlom producentskom braćom Weinstein još uvijek npr. nije uopće igrao u Velikoj Britaniji u kinima, nije neko čudo da se Bong Joon-ho za „Okju“ okrenuo Netflixu, koji mu je dao solidan budžet i što je važnije, autorsku slobodu. Koju je inovativni Bong itekako dobro iskoristio!
Vhs 01 S

Ljubavno pismo onome što je bilo

Godina smrti video rekordera

Video klubova se danas sećamo sa nostalgijom. Iako ih u Beogradu još uvek ima, rituali, koji su u njima počinjali, danas su ipak stvar prošlosti. Prvobitni video klubovi su bili oličenje reda i futurističkog minimalizma: ujednačene boje, kopije filmova poređane po azbučnom ili abecednom redu i zaposleni, koji je pre interneta, činilo nam se, bio nepresušni izvor filmskog znanja.
Ripli 01 S

Politika temporalnosti u proizvodima popularne kulture

Kvir u horor filmu

Ripli više nije ograničena „ženom" kao kategorijom rodne razlike. Alien Resurrection od svih filmova u serijalu čini pitanje roda i seksualnosti suvišnim. U svetu u kome se vanzemaljska matica razmnožava partenogenetski, mada na način sisara, stvarajući humanoidno stvorenje (kome je Ripli, ukoliko se računa matrilinearno, baka mada je i to prilično nejasno) kao rezultat mešanja DNK Riplijeve, a koja je i sama klonirana mešanjem vanzemaljskog i ljudskog DNK, dovodi se u pitanje važnost reprodukcije koju ona poseduje u heteropatrijarhatu. Zapravo, svet vanzemaljaca i Ripli je izvan heteroseksualnosti i seksualnosti koju poznajemo.
Bates 01 S

Čovek koji je voleo homoseksualne ubice

Kvir u Hičkokovim filmovima

„Mislim da previše seksa tokom posla negativno utiče na rezultate rada, a da je potisnuta seksualnost više konstruktivna za nekoga ko sebe smatra kreativnom osobom,“ rekao je Hičkok jednom prilikom Šarlote Čendler, „To mora nekako da izađe napolje, pa onda ta energija odlazi u posao. Mislim da je to uticalo da se stvori utisak seksa u mojim filmovima.“
Alili 01 S

The Cult of Ghoul: Alien Covenant/ Vol. 2

Čuda su ipak moguća

Životni ciklus aliena se ovde dodatno komplikuje toliko da to više nema nikakvog smisla. Sad i mikro-spore mogu kroz uvo ili nos da proizvedu chestburstera. Još gore, kad izađe, on ne liči na onoga iz ALIENA nego, bedno, na majušnu verziju odraslog xenomorpha! Pa čekajte, deco, dogovorite se sa sobom, ne može to tako!
Alili 07 S

Nemilosrdni gadovi: Alien Covenant/ Vol. 1

Ridley, pasji Scotte, pa jesmo li se za ovo borili?

Posada broda Covenant traži bolji svijet i na putu je prema drugoj strani galaktike, gdje pomoću tajanstvenog signala otkrivaju novi svijet. Logično, umjesto Makarske rivijere dočeka ih gospićki HDZ, zmajevi, crvi, partizani i sve moguće zlo, i trebalo bi se vratiti na brod, al’ uto padne kiša… U glavnim ulogama su Michael Fassbender, Katherine Waterston, Billy Crudup, Danny McBride, Demián Bichir… Redatelj filma je Ridley Scott, a scenarij potpisuju Jack Paglen („Transcendence“) i Michael Green („Green Lantern“).
wonder woman

"Wonder Woman": Junakinja koja nam je potrebna

Napokon superžena

Nakon stotinu milijuna različitih ekranizacija Batmana, Supermana, Spider-Mana, nakon nebrojenih adaptacija i ekranizacija žnj DC-jevih i Marvelovih muških superjunaka i antijunaka, Hollywood nam se napokon smilovao i dao šansu Wonder Woman, junakinji koja vrijedi više od Ant-Mana, Aquamana, Green Lanterna, Čuvara galaksije i Deadpoola zajedno. Da, WW vrijedi više, ali ljudi je sudeći po pojedinim reakcijama, kako je sam lik Wonder Woman (Gal Gadot) rekao, baš i ne zaslužuju
Crvena kornjača

Animirani film za gubljenje vremena

O kornjačama i ljudima

„Crvena kornjača“ nastajala je čak devet godina, i to zato što je velikom većinom rađena old school 2D tehnikom – crtana je rukom. Naručitelji nisu htjeli da de Wit napravi neku japansku "fejkericu", nego su inzistirali na tome da priča nema veze s njihovim settingom i kulturom, a on je za pomoć pri pisanju scenarija pitao francusku redateljicu Pascale Ferran (sjećamo se njene vrlo dobre verzije „Lady Chatterley“ otprije desetak godina). Ono što su oni smislili jedan je od najminimalističkijih filmova ikad snimljenih, koji strši u ovom dobu ADHD-ovskih animacija rađenih za novovjeku djecu s attention spanom od pola sekunde
Aplanet 01 S

Ponovo radi bioskop

Crvena kornjača na fantastičnoj planeti

Kritičar Paul Trandahl je filmu dao četiri od pet zvezdica: "Puno snažniji vizualno nego narativno, Fantastična planeta će više zanimati ljubitelje ZF-a i animacije nego običnog gledaoca. Zrele teme i često uznemirujuće slike čine ovo neprikladnim za mlađe gledaoce. Izgleda poput animirane slikovnice sa ilustracijama, pozadinom i likovima koji imaju zapanjujući trodimenzionalni izgled. I priča se bavi teškim temama kao što su rasizam, genocid i seksualno razmnožavanje...Sledimo glavnog lika, Terra, ali ga nikada zaista ne upoznamo." Ian Berriman je takođe hvalio film: "Radnja je poznata, to je priča o crvu koji uzvraća udarac, što podseća na Davida i Golijata i Gulliverova putovanja. Dizajn Rolanda Topora je ono što čini ovo tako pamtljivim. Sve vrste nadrealnih bića kreću se kroz krajolike koji su prekriveni čudnim organskim oblicima: kao da gledate hibrid između animacije Terryja Gilliama za Montyja Pythona i nadrealne slike koje je naslikao Hieronymus Bosch. Groteskna ali elegantna, ovo je halucinogena vizija koju ne vidite tako često"
Hearrt 01 S

Kratka istorija homoseksualnosti na crtanom filmu

Animirani gejevi postoje

Da li je autovanje junaka koji su decenije proveli u ormaru poslednji udarac konzervativnom društvu ili samo marketinški trik? Videćemo. Činjenica je da su mnogi kvir junaci ostali zarobljeni u mračnim arhivama, te da bismo razumeli današnje filmove i put koji su ti junaci prevalili zajedno sa svojim autorima moraćemo da ih pronađemo i da pokušamo da prepoznamo signale kojima nam poručuju: i mi smo deo vas.