Tekstovi sa tagom: film

Vertti 01 S

Scena koja traje pedeset godina

Alfred Hičkok: Sam svoj glumac

Engleski filmski reditelj Alfred Hičkok preminuo je 29. aprila 1980. godine. Počeo je da režira u Engleskoj pod uticajem nemačkog ekspresionizma, a od 1939. radio je u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako je bio tvorac sjajnih filmova kao što su “Ptice”, “Pozovi M radi ubistva”, “Čovek koji je mnogo znao”, većina filmskih kritičara u to vreme nije previše cenila njegov rediteljski rad. U karijeri dugoj šest decenija napravio je preko 50 filmova i stekao status jednog od najpoznatijih i najcenjenijih filmskih reditelja svih vremena. Svojom originalnošću i vizionarstvom uticao je na veliki broj filmskih reditelja, producenata i glumaca
IT: Chapter two 6

Film "It: Chapter Two" (2019)

Zlo nam se vratilo u grad

Kad smo kod Kinga, bez obzira na etiketu "majstora strave" i bliskosti između horor literature i filmova, sa njim treba biti pažljiv, treba znati izabrati, pročitati i naročito filtrirati ono što funkcioniše, a šta ne. Njegovom ultra plodnom stilu pisanja na granici skribomanije bolje leže kraće forme nego "regalska književnost" koje se reditelji po pravilu hvataju, kao što mu bolje leži prirodno ili tek lagano natprirodno zlo, nego ono simbolički moćno jer dosta često nema dovoljno koncentracije i discipline da ga izdigne iznad nivoa banalnog
Flms1

Mala filmska istorija

Film "Gay Deceivers": Pedeset godina kasnije

Iako ovaj film ilustruje jedno doba u kojem je bilo još teže živeti kao gej, lezbijka ili trans osoba, „The Gay Deceivers“ je dragocen za savremenu kvir publiku, ako ništa drugo a ono zbog Michaela Greera u ulozi stanodavca Malcolma DeJohna, koji je, navodno, sam napisao sve dijaloge u kojima učestvuje, i tako ulogu koju igra iz stereotipa uzdigao u nešto hrabro i u to vreme nesvakidašnje
The Painted Bird3

Film "The Painted Bird" (2019)

Hronika patnje jevrejskog dečaka

Gadost za gadost i patnja za patnju, glavni problem filma je što smo istim zatrpavani i pretrpavani od početka sa nikakvim ili minimalnim varijacijama na temu, gradacijom ili izgradnjom makar protagoniste, ako su već svi drugi zacementirani u svojoj datosti
Aaab2

Digitalno blago

Whatsong ili ‘koja je ono pjesma u filmu?’

Ne samo da ćete ovdje pronaći popis soundtracka za mnoge naslove, već i kratki opis scena u u kojima je određena glazba korištena
Orlac 01 S

Sto godina strave i užasa (5)

The Hands of Orlac (1924): Ruke ubice

U poslednjih sto godina horor film je izrodio razna čudovišta, ali i mnogo više od toga, budući da su se uz pomoć ovog žanra manifestovale paranoje, nepoverenja i strahovi čitavih generacija. Filmovi strave i užasa komuniciraju sa strahovima koje gledaoci već nose u sebi, ali i sa skrivenim željama, te mislima koje se nikada ne izgovaraju naglas, te se radi o zapletima koji bude najosnovnije ljudske instinkte, a u moderno vreme i intelektualne rasprave čiji je cilj da ispod pokorice od straha pronađu neko dublje značenje. Horor filmovi ipak reflektuju samo ono što se u njih stavi – neki su od krvi i prosutih creva, dok su drugi sastavljeni od mnogo suptilnijih elemenata i stvari kojih se užasavamo tiho, bez ijednog vriska
Guest of Honour

Filmski festival u Veneciji: Film "Guest of Honour"

Kad se misterija i apsurd slože

Guest of Honour, bizarnostima uprkos (ili baš zbog njih) je krunski dokaz da Egoyan nije za staro gvožđe, čak daleko od toga. On ovim filmom uspeva da spoji misteriju i melodramu i da u tome ide do kraja i ostane zabavan. Guest of Honour je koska koju je bacio kritičarima koji će je spremno zagristi mešajući njegovu auto-ironiju sa auto-parodijom i auto-reciklažom. Mi koji smo spremni da oprostimo ćemo uživati u nečemu tako suludom
Atoo 01 S

Weekend videos

Muškarci u štiklama

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Adults in the Room 2

Film "Adults in the Room" (2019)

Grčka finansijska kriza na filmskom platnu

Film je, dakle, otvoreno politički i prilično jednostran, što se od Gavrasa i očekuje. Njegove nepodeljene simpatije uživa Varoufakis kao čovek od intelekta i integriteta kojeg uglavnom viđamo u poslovnom, hladnom i neprijateljskom okruženju kao kakvog ratnika svetla protiv sila mraka i bezumlja. Izuzetak su možda par scena kod kuće sa suprugom (Valeria Golino, jedva prepoznatljiva) koje ističu njegovu normalnost, iskrenost i pristupačnost. Štos je što u stvarnom životu dobri momci ne moraju da pobede, a autsajderi ostaju autsajderi. Gavras je tu da pohvali i proslavi njihov častan poraz i sizifovski trud
J'accuse 2 S

Filmski festival u Veneciji: Film "J'accuse!" (2019)

Afera Drajfus u režiji Polanskog

Polanski koristi Zolu i Dreyfusa kao metaforu za to što je on bio proganjan od strane medija. Naravno, tu ne misli na progon koji je doživeo i jedva preživeo kao dete - Holokaust, već na nešto za šta je po svoj prilici bio kriv i opravdano sudski i medijski gonjen - zavođenje, odnosno silovanje maloletnice. Polanski i te kako ima prava na svoje mišljenje, ne samo kao zaslužni filmski autor i umetnik, nego i kao ljudsko biće, nije se ni ranije stideo da ga iskoristi, čak ni da svoju ličnu tragediju ironizuje do maksimuma
Fiff 01 S

Nostalg-i-ja

Peti element je zakon!

Peti element spoj je holivudske estetike i europskoga senzibiliteta koji zasluženo uživa kultni status
Nebbe 01 S

Film "Der Himmel über Berlin", 1987

Nebo nad Berlinom

Ambijent njegove poetike je grad, mitsko mjesto svih (post)modernista, utjelovljenje pripadanja i eskapizma u isto vrijeme. Zato se nikada nije plašio da će stavljajući grad u naslov svojih filmova banalizirati ideju. Lisabon, Palermo, Tokio, Pariz i nimalo slučajno Berlin
Divii 03 S

Female Trouble (1974)

Film koji me je naučio da mogu da budem drolja

"Meni je loš ukus sve ono što zabava jeste" kaže Džon Voters u knjizi ​Vrednost šokiranja. "Ako se neko ispovraća gledajući moj film, za mene je to poput ovacija. Ali morate shvatiti da postoje stvari kao što je dobar-loš ukus i loš-loš ukus. Lako je da vam se neko gadi. Mogao bih da napravim film u kome će nekome iseckati udove, ali bi to jednostavno bio loš-loš ukus i ništa tu ne bi bilo stilski ili originalno. Da bi razumeli loš ukus, morate imati dobar ukus. Dobar-loš ukus može da izazove kreativno gađenje, ali se u isto vreme mora dopasti specijalno izopačenom smislu za humor, koji je sve samo ne univerzalan"
Hunch 01 S

Sto godina strave i užasa (4)

The Hunchback of Notre Dame (1923): Žal za monstrumom

U poslednjih sto godina horor film je izrodio razna čudovišta, ali i mnogo više od toga, budući da su se uz pomoć ovog žanra manifestovale paranoje, nepoverenja i strahovi čitavih generacija. Filmovi strave i užasa komuniciraju sa strahovima koje gledaoci već nose u sebi, ali i sa skrivenim željama, te mislima koje se nikada ne izgovaraju naglas, te se radi o zapletima koji bude najosnovnije ljudske instinkte, a u moderno vreme i intelektualne rasprave čiji je cilj da ispod pokorice od straha pronađu neko dublje značenje. Horor filmovi ipak reflektuju samo ono što se u njih stavi – neki su od krvi i prosutih creva, dok su drugi sastavljeni od mnogo suptilnijih elemenata i stvari kojih se užasavamo tiho, bez ijednog vriska
Once Upon a Time

Film "Once Upon a Time in Hollywood" (2019)

Tarantinova setna fantazija

Otud ću i ja biti samo ličan – Brede, oženi me! – jer mogu samo da zavidim tom laki bastardu, i njemu i Bredu i Dikapriju, imali su se rašta i roditi, a nama, pardon, meni, ovde su, u svetskom Beogradu, omogućili nekoliko sati radosti sve skupa, meni – nikome i ničemu, i zasigurno neću upošljavati dekonstruktivizam i poststrukturalizam i tirnanićevizam u "analizi", već ću se prepustiti uživanju i samosažaljenju, prepustiću se onome što rade i likovi iz filma i reditelj sâm – indulgingu – ali ja na mnogo sirotijem i nižem nivou, biću kao sakupljač kartona koji uz flašu piva ispred samoposluge komentariše svetsku situaciju i raduje se što je „Putin zajebao Trampa i EU“