Tekstovi sa tagom: filmovi

Poruka da se kod seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja ne radi o polu/rodu, nego o moći je truizam, ali znači li to u interpretaciji Käehne i el-Toukhy da je svaka jaka, nesubmisivna žena potencijalni (seksualni) predator i eksploatator? To posebno upada u oči sa nikada do kraja razjašnjenom motivacijom za aferu jer Anne svakako ima dobrih razloga da zadovoljstvo potraži izvan braka

Svi likovi iznimno su slojeviti, od nekonvencionalne majke koja šije makramee i navodno je liberalna, ali je zapravo prijeko tvrda, pa do “fašiste” koji se hrva sa svojom željom za odmazdom. Sve likove Haugerud duboko raskapa, osim male počiniteljice Lykke koju namjerno pušta da bude misterij, neispisana ploča, da bi i nju “otvorio” kad je to dramaturški najefektnije

Patrick je film i te kako vredan gledanja, zabavan, energičan, lako pratljiv i nepretenciozan, a da opet nije plitak i ne podilazi publici. Nadajmo se da će se Tim Mielants još koji puta okušati u formi dugometražnog igranog filma jer mu očito sasvim dobro ide

Where'd You Go, Bernadette je priča o predgrađu, o mekoj opresiji, o materinstvu kao konceptu, o foliranju i o spremnosti da se to foliranje prozove, o mehanizmima odbrane i potrebi osobe da bude to što jeste. Tu Linklater ulazi "all in", sa punim srcem i zbog toga je film u konačnici izuzetan

Renée Zellweger pristupila je svom angažmanu s istom neustrašivošću s kojom je igrala punačku junakinju “Dnevnika Bridget Jones”, unatoč tome što nije imala ničeg zajedničkog s londonskim podnebljem, pa ukoliko je tamo uspjela očarati gledatelje, to će joj uspjeti i ovdje - osim ukoliko nisu dobri poznavatelji lika i djela Judy Garland

Prvi deo ljubavnog para je Leo (Kubota), momak koji je odrastao kao siroče kojem je boks jedini način da se probije kroz život. Kada mu nakon neočekivanog nokauta koji je popio u bolnici otkriju tumor na mozgu koji nije moguće operisati, on postaje čovek koji više nema šta da izgubi. Drugi deo para je Yuri (Konishi), devojka koja pati od halucinacija koje jedino može umiriti drogom. Nju je otac na ime duga prodao mafiji i ona taj dug otplaćuje kao prostitutka pod "umetničkim imenom" Monica

Suočen sa pošastima nepismenog, petparačkog, tabloidnog novinarstva i neretko iste takve stvarnosti, XXZ magazin beži u prošlost, onu bolju prošlost, neka lepša vremena i tekstove o događajima i ljudima koji nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Međutim, valja se setiti toga da neprijatelj nikada ne spava, da teška vremena mogu postati još teža, te da u svakakvom vremenu i sredini postoje ljudi koji se trude, stvaraju i teže boljem. Zato smo odlučili da vam svake sedmice preporučimo dela savremenika iz sveta (pop) kulture koji su zaokupili našu i zavređuju vašu pažnju. Uz pokoje nedelo, odnosno *kontrapreporuke, razume se

Iako je kontekst verski motivisanog nasilja, odnosno islamističkog terorizma, ovde jasan i škakljiv, ovo nije film ni o islamu, ni o zamci verske radikalizacije, već film o radikalizaciji uopšte, naročito u kontekstu društva koje ne pruža baš svima baš jednake šanse

The Moneychanger ni u kojem slučaju nije apolitičan film, ali nijednog trenutka nije pamfletski, pa čak ni politiziran. Politika je sveprisutna, u pozadini priče, Humberto je njenih mehanizama vrlo dobro svestan, a svestan je i kad bude suočen sa reperkusijama, po svoj biznis i po sebe. Ali stvar reditelja Veiroja je jasan: diktatura ne mora biti prepreka za prljave poslove, naprotiv, oni često idu ruka pod ruku

“Laundromat” je brechtovski pedagoški igrokaz kojem je svrha prosvjetljivati i nukati na djelovanje. Soderbergh se s ovim filmom možda nije iskazao kao režiser. Ali - to je i važnije - jest kao građanin

Capotondi ovde ne pokušava da nam ponovo izmisli točak ili otkrije toplu vodu jer za time nema ni potrebe. Zato i ne treba očekivati čuda, ali za posetu bioskopu ili gledanje u kućnim uslovima u nekoj bliskoj budućnosti, ništa više i ne treba

Film je, dakle, otvoreno politički i prilično jednostran, što se od Gavrasa i očekuje. Njegove nepodeljene simpatije uživa Varoufakis kao čovek od intelekta i integriteta kojeg uglavnom viđamo u poslovnom, hladnom i neprijateljskom okruženju kao kakvog ratnika svetla protiv sila mraka i bezumlja. Izuzetak su možda par scena kod kuće sa suprugom (Valeria Golino, jedva prepoznatljiva) koje ističu njegovu normalnost, iskrenost i pristupačnost. Štos je što u stvarnom životu dobri momci ne moraju da pobede, a autsajderi ostaju autsajderi. Gavras je tu da pohvali i proslavi njihov častan poraz i sizifovski trud

Polanski koristi Zolu i Dreyfusa kao metaforu za to što je on bio proganjan od strane medija. Naravno, tu ne misli na progon koji je doživeo i jedva preživeo kao dete - Holokaust, već na nešto za šta je po svoj prilici bio kriv i opravdano sudski i medijski gonjen - zavođenje, odnosno silovanje maloletnice. Polanski i te kako ima prava na svoje mišljenje, ne samo kao zaslužni filmski autor i umetnik, nego i kao ljudsko biće, nije se ni ranije stideo da ga iskoristi, čak ni da svoju ličnu tragediju ironizuje do maksimuma

Otud ću i ja biti samo ličan – Brede, oženi me! – jer mogu samo da zavidim tom laki bastardu, i njemu i Bredu i Dikapriju, imali su se rašta i roditi, a nama, pardon, meni, ovde su, u svetskom Beogradu, omogućili nekoliko sati radosti sve skupa, meni – nikome i ničemu, i zasigurno neću upošljavati dekonstruktivizam i poststrukturalizam i tirnanićevizam u "analizi", već ću se prepustiti uživanju i samosažaljenju, prepustiću se onome što rade i likovi iz filma i reditelj sâm – indulgingu – ali ja na mnogo sirotijem i nižem nivou, biću kao sakupljač kartona koji uz flašu piva ispred samoposluge komentariše svetsku situaciju i raduje se što je „Putin zajebao Trampa i EU“

Ly u svom prvencu fantastično poentira u toj prolongiranoj, fluidnoj završnici rizikujući, poput svojih antijunaka, apsolutno sve. Pogađa jer njegova poenta nije banalna i jer vrlo dobro zna o čemu govori kao neko ko je policijskoj brutalnosti svedočio ceo život i ko je i svoju karijeru započeo potajno snimajući upravo njih