Tekstovi sa tagom: filmovi

Tako "uramljen", spretno zapleten i još spretnije raspleten (uz obilje obrata) i nadahnuto režiran, The Gentlemen je pre svega izuzetno zabavan film. Ritchieve opservacije o klasi, biznisu i sukobu su na mestu i ne opterećuju film kao što je to bio slučaj sa inflacijom metafizike u Revolveru. Svojim duhovitim dijalozima, meta-momentima i nelinearnim vođenjem radnje Ritchie se sasvim približava Tarantinu sa kojim su ga dosta često na početku karijere poredili, ne bez razloga

Burnsova sigurna, a nenametljiva režija koja se bazira pre svega na radu sa glumcima i veštoj rekonstrukciji detalja, tu je svakako od pomoći, pa je The Report film koji ne zahteva veliko platno i savršeno funkcioniše na kućnim formatima

After the Wedding je film koji deluje kao da je naslonjen na neke stare i prevaziđene trendove od kojih se teško odvaja, iako ima časne namere

Verovatno da ne postoji bolji glumac za ulogu Rogersa nego što je to Tom Hanks, pre svega zbog aure koju u zreloj fazi svoje karijere odašilje. Glumac koji u poslednje vreme igra heroične likove od krvi i mesa nema težak zadatak da se uživi u lik koji poput njegovih tipskih uloga, medijske persone, a i ličnosti privatno, odiše dobrotom i pristojnošću, pritom bez većeg napora skidajući Rogersove manirizme

Suočen sa pošastima nepismenog, petparačkog, tabloidnog novinarstva i neretko iste takve stvarnosti, XXZ magazin beži u prošlost, onu bolju prošlost, neka lepša vremena i tekstove o događajima i ljudima koji nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Međutim, valja se setiti toga da neprijatelj nikada ne spava, da teška vremena mogu postati još teža, te da u svakakvom vremenu i sredini postoje ljudi koji se trude, stvaraju i teže boljem. Zato smo odlučili da vam svake sedmice preporučimo dela savremenika iz sveta (pop) kulture koji su zaokupili našu i zavređuju vašu pažnju. Uz pokoje nedelo, odnosno *kontrapreporuke, razume se

Iako je Bacurau na nivou pojedinačnih scena izuzetno uspeo kao žanrovski film, problem je što u celini to ipak nije. Razlog mogu biti prevelike ambicije autorskog dvojca da u blender ubace suviše žanrova, različitih poetika i citata. Na kraju filmom dominira socijalni angažman, što samo po sebi nije loše, ali u opštoj neujednačenosti deluje didaktično, odnosno "nabijeno" iz sve snage. Bacurau je i pored toga vrlo dobar film kojem ipak fali nešto da bi bio odličan

Suočen sa pošastima nepismenog, petparačkog, tabloidnog novinarstva i neretko iste takve stvarnosti, XXZ magazin beži u prošlost, onu bolju prošlost, neka lepša vremena i tekstove o događajima i ljudima koji nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Međutim, valja se setiti toga da neprijatelj nikada ne spava, da teška vremena mogu postati još teža, te da u svakakvom vremenu i sredini postoje ljudi koji se trude, stvaraju i teže boljem. Zato smo odlučili da vam svake sedmice preporučimo dela savremenika iz sveta (pop) kulture koji su zaokupili našu i zavređuju vašu pažnju. Uz pokoje nedelo, odnosno *kontrapreporuke, razume se

Dok su dobre strane filma uglavnom objektivne i merljive, većina zamerki se može otpisati kao stvar afiniteta ili procene. Film na nekoliko mesta traži popriličnu suspenziju neverice, a i pored toga ima nekoliko logičkih preskoka. Takođe, možda nesuptilno gađa veće emocije nego što ih zaslužuje (po čemu dosta liči na ruske literarne klasike), ali ih nekako i pogađa. Konačno, reč je o sasvim jedinstvenom i neponovljivom gledalačkom iskustvu

Reditelj je svojim prvencem već demonstrirao sposobnost da se uhvati ukoštac sa puno većim i ozbiljnijim temama i da na koherentan način ispriča priču o izraelsko-palestinskom sukobu s filmom Out in the Dark (2012). Ovde je išao sa namerom da napravi "crowd-pleaser", film za publiku i njenu razonodu i u tome je uspeo

Suočen sa pošastima nepismenog, petparačkog, tabloidnog novinarstva i neretko iste takve stvarnosti, XXZ magazin beži u prošlost, onu bolju prošlost, neka lepša vremena i tekstove o događajima i ljudima koji nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Međutim, valja se setiti toga da neprijatelj nikada ne spava, da teška vremena mogu postati još teža, te da u svakakvom vremenu i sredini postoje ljudi koji se trude, stvaraju i teže boljem. Zato smo odlučili da vam svake sedmice preporučimo dela savremenika iz sveta (pop) kulture koji su zaokupili našu i zavređuju vašu pažnju. Uz pokoje nedelo, odnosno *kontrapreporuke, razume se

Ne samo da su efekti izvedeni profesionalno i diskretno, već Benson i Moorhead pametno promišljaju svaku scenu, koristeći se brojnim trikovima iz svog arsenala kao što su iskošeni uglovi, video u filmu koji se može premotavati, slika izvrnuta naglavce, subjektivni kadrovi i slično. Moorheadova fotografija je izuzetna i evokativna, bilo da se radi o tripovima i halucinacijama ili o suvoj i surovoj životnoj realnosti. Teško opisivi i uvrnuti, oscilirajući soundtrack koji potpisuje Jimmy LaValle samo doprinosi tripoznom efektu filma

Impresivan prilog “ozbiljnom” dijelu svoje karijere dala je ovog petka kada je na Netflixu počelo prikazivanje filma “Bračna priča”, jednog od najbolje ocijenjenih holivudskih ostvarenja ove jeseni, koje vrlo ozbiljno kotira kao jedan od favorita za Oscara: ironično je da je streaming gigant čiji šefovi već nekoliko godina maštaju o glavnom Oscaru (najbliže su mu bili lani s filmom Alfonsa Cuaróna “Roma”, koji je dobio čak tri pozlaćena kipića, ali za najbolji strani film, režiju i kameru), sada aspiriraju na najviše priznanje čak s dva filma: skupim “Ircem” Martina Scorsesea (175 milijuna dolara) i puno skromnije napravljenom “Bračnom pričom” (18 milijuna)

Koliko god konvencionalni horor upadao u kolotečinu nastavaka, podžanrovskih konvencija i kreiranja filmova kako bi oni bili po ukusu publike, na svojim rubovima žanr je i te kako vitalan i izvrsno podnosi inovacije, za šta je After Midnight živi dokaz. Ovde je spoj dominantnog žanra sa ostalima toliko gladak i konzistentan da film prosto klizi kroz tu smešu bez problema, stvarajući dojam vrlo pametno konstruisanog i zaokruženog umetničkog dela

Film Sin imao je jako velik potencijal, ali i jako velika očekivanja. Samom činjenicom da je bosanskohercegovački kandidat za Oscara, postavio je svima jednako visoku letvicu. Nadalje, otvorio je Sarajevo Film Festival ove godine pa možda jednostavno gledatelji očekuju previše. Je li je mogao biti bolji? Možda. Gubi li zbog toga na vrijednosti njegova poruka? Nikako

In the Strange Pursuit of Laura Durand uspeva da bude sentimentalan, ali bez skliznuća u patetiku i da ispriča priču iskrenu priču o svojoj generaciji koja će blagotvorno uticati na publiku u Grčkoj i van nje