Tekstovi sa tagom: filosofija palanke

The Killing of Two Lovers

XXZ magazin preporučuje

Smrt u spavaćoj sobi

Suočen sa pošastima nepismenog, petparačkog, tabloidnog novinarstva i neretko iste takve stvarnosti, XXZ magazin beži u prošlost, onu bolju prošlost, neka lepša vremena i tekstove o događajima i ljudima koji nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Međutim, valja se setiti toga da neprijatelj nikada ne spava, da teška vremena mogu postati još teža, te da u svakakvom vremenu i sredini postoje ljudi koji se trude, stvaraju i teže boljem. Zato smo odlučili da vam svake sedmice preporučimo dela savremenika iz sveta (pop) kulture koji su zaokupili našu i zavređuju vašu pažnju. Uz pokoje nedelo, odnosno *kontrapreporuke, razume se
Radomir Konstantinović

Ogledalo parohijalnih duhova

Čekajući prevod „Filosofije palanke“ na hrvatski jezik

Zbog silne strasti koju nacionalno nabrijani jezikoslovci, i profesionalci i amateri, unose u svoje rasprave moglo bi se pomisliti da je njima zaista nemerljivo stalo do jezika, da ih jezička pitanja muče i opsedaju po ceo dan, a i noću im ne daju da bar malo otpočinu. Konstantinović upravo u „Filosofiji palanke“ pokazuje da to baš i nije tako, već da je duhu palanke jezik nebitan. Za duh palanke je karakteristična odanost ustanovljenom poretku, običajnosti, aposlutna potčinjenost nepromenljivom redu koji je nezavisan od pojedinca. Pojedinačno se pokorava opštem, a duh palanke se objavljuje „kao prevashodni duh banalnosti (trajanja kroz ponavljanje uvek-istog)“. Čemu onda jezik? Šta tu uopšte ima da se kaže, u svetu gde je sve već rečeno, u svetu gde vladaju formule ustanovljene jednom zauvek?
Radomir Konstantinović

Bdenje Radomira Konstantinovića

Ljudskost u borbi protiv čudovišta

Ma koliko to paradoksalno izgledalo, „strast” nacionalizma režirana na političkom palanačkom vašaru je zapravo način na koji se pojavljuje bezstrasnost, ravnodušnost, dosada jednog života odavno prestalog sa životom, i samo se iz ove bez-strasnosti, iz apsolutne individualne nemoći, rađaju bezumne političke strasti
Radomir Konstantinović

Istorijski kontekst “Filosofije palanke” 1969. godine

Kapitulacija je došla kasnije

Osim mantre o svim Srbima u jednoj državi, kao da Jugoslavija to nije bila, upravo 1969. počinje sve otvorenije da se pominje jedna nova – zaštita i briga za Srbe van Srbije, jer kako je govorio Mihajlo Đurić: izvan Srbije, Srbi žive u još četiri od pet republika, ali ni u jednoj od tih preostalih republika, oni „ne žive svojski“. Na ovakve teze je najčešće odgovarala Latinka Perović, stavom da su „Srbi van Srbije kod svoje kuće i slobodni i ravnopravni u drugim republikama“, odnosno da nisu „porobljeni delovi srpskog naroda“. Postoje ljudi koji se ne slažu sa tim, nadovezivao se Marko Nikezić, stavom da je nacionalizam u Srbiji kontinuitet i „ja vidim“, rekao je, „smisao naše političke akcije u borbi sa tim kontinuitetima“. Bili su to oni kontinuiteti koje je upravo u “Filosofiji palanke” prepoznao i dekonstruisao Radomir Konstantinović
Faffa 10 S

Palanka, pozorište normativnosti: Duh podsmeha svemu pojedinačnom

Beskrajna mržnja svake različitosti

Pojedinac se podređuje u ovome svirepom pozorištu kojim vlada neobuzdani smeh većine, od talasa do talasa poruge, duhu palanke ne samo u načelu, i ne samo u velikim ”trenucima” koji bi mogli biti egzistencijalno iskušenje za sami taj duh, on mu se podređuje u životnoj praksi, i to svakodnevnoj. Time što je nosilac jedne osobine ili mane, u koju je pretočeno njegovo ime koje je dobio po rođenju (veoma malo ljudi zovu se u palanci svojim pravim imenom), on je u praksi trajno podređen palanci: svakim dozivanjem, koje mu se, po ovome nadimku, upućuje, duh palanke pobedonosno likuje: on je neprestano zaposlen
Radomir Konstantinović

Radomir Konstantinović, lični terorizam protiv kolektiva

Pisac Filosofije palanke

Istorija nas je zaboravila, kaže Konstantinović. Tako smo ostali u svojoj palanci, svesni da ovaj udes nije samo naš, nego jedna opšta pošast. Jer palanački svet, njegov ubitačni duh jedan je lutajući duh, nema zemlje u kojoj on nije moguć. Pa se njegova doktrina utelovljuje i u najrazvijenijim sredinama, ponekad. Svuda gde biće te sredine postaje samo sebi dovoljno. A svet koji je opšti, želi iz svoje posebne kuće da izgna. A tamo gde prestaje mogućnost sveta počinje mogućnost ovog duha. Otud težnja ka zatvaranju u svoj svet, moguća je svuda
Radomir Konstantinović

Životinjska ispovest književnog istoričara

Konstantinović prijatelj

Oni koji ne vide dalje od nosa ne vide, naravno, ni to da je Rade pisao na srpskom jeziku i da je deo srpske kulture. Za života je mogao da se kurobeca koliko hoće, da poistovećuje nacionalizam i terorizam, ili da bude tuđ u tuđem svetu koji odbija da se suoči sa zločinstvom iz njega poteklim. Posle Radetove smrti ključevi vlasti su u mojim rukama. Konstantinovića ću pacifikovati, preparirati, oslobodiću ga od dnevno-političkih naslaga koje štete njegovom uzornom delu i tako ću ga učiniti bezopasnim, vo vjeki vjekov, a možda i duže