Tekstovi sa tagom: filozofija

Lešek Kolakovski

Užas metafizike

Oproštaj s filozofijom nema kraja

Više od sto godina, veliki dio akademske filozofije bio je posvećen objašnjavanju da je filozofija ili nemoguća ili beskorisna, ili i jedno i drugo. Time filozofija dokazuje da može bezbjedno i sretno preživjeti svoju vlastitu smrt tako što će se zaokupiti dokazivanjem da je zaista umrla. Hjum (Hume, David) je to dokazao. Takođe je i Hegel, (Hegel, G. W. F.) samo na potpuno drugačijim osnovama. Takođe su to dokazale i pristalice scijentizma, pozitivizma, pragmatizma, istoricizma; isto tako i barem neki mislioci egzistencijalizma i, takođe, neki mistici i teolozi. Ogromno mnoštvo nepovezanih filozofskih puteva spaja se u jednoj tački antifilozofije
Nicce 01 S

Ecce homo: Nikada nisam razmišljao o pitanjima koja to nisu

Zašto sam tako pametan

U mom bazelskom razdoblju sva moja duhovna prehrana, uračunavši dnevni raspored, bila je potpuno nesuvisla zloupotreba vanrednih snaga, bez ikakvog obnavljanja istrošenih snaga, čak i bez razmišljanja o trošenju i naknadi. Nedostajala je ma kakva istančanija sebičnost (Selbigkeit), ma kakvo pokroviteljstvo nad neodstupnim instinktom; bilo je to izjednačavanje sebe s bilo kim, »nesebičnost«, zaborav sopstvene izmaknutosti — nešto što sebi nikada ne opraštam. Kada sam gotovo bio dokrajčen, time što sam bio gotovo dokrajčen, zamislih se naknadno o osnovi nerazboritosti svoga života, o »idealizmu«. Tek me je bolest dozvala umu
Aawa 02 S

Borba protiv zla u ime načela pravičnosti i bratstva

Rat i filozofija

Mudrost o svetu uvek je neotstupno služila svojoj visokoj nameni: skidanju vela sa životne zagonetke, u granicama moći čovekovoga saznanja, oplemenjavanju života i prečišćavanju i rasterećenju njegove duše. Svi veliki filozofi, od Sokrata i Platona, preko Sv. Avgustina, Paskala, Dekarta i Spinoze, do Kanta i Šopenhauera, jednoglasno od ljudi traže da žive u uzajamnoj ljubavi i samilosti, i proglašavaju mržnju, razdor i otimanje o vlast za jezovite moralne prestupe. U odnosu na ovo pitanje, oni stoje na istovetnoj liniji sa Krišnom, Budom i Hristim – tim najsvetlijim i najobasjanijim od svih propovednika praštanja, samilosti i sveljubavi
Hodanje

Ko ne misli kao svi drugi, u opasnosti je da bude eliminisan

Masa uništava sve što je od nje različito

Liberalizam – valja na to danas podsetiti – jeste najviši oblik velikodušnosti: on je prâvo koje većina daruje manjini, pa je zato najplemenitiji poklič koji je odjeknuo šarom zemaljskim. Liberalizam proklamuje odlučnost da se živi u zajednici s protivnikom; štaviše, da se živi u zajednici sa slabijim protivnikom. Beše neverovatno da se ljudski soj mogao vinuti do nečeg tako lepog, tako paradoksalnog, tako elegantnog, tako akrobatskog i protivprirodnog; stoga nije čudo što je taj isti ljudski soj najednom rešio da to načelo napusti. Previše je teško i previše složeno ispunjavati dužnosti liberalizma u toj meri da uhvati korena na zemlji. Živeti u zajednici s neprijateljem! Vladati zajedno s opozicijom! Nije li takva blagonaklonost takoreći nepojmljiva? Lice današnjice ništa jasnije ne optužuje od činjenice da su sve malobrojnije one zemlje gde je dopušteno postojanje opozicije
Asil 04 S

Uteha filozofije: Nikakva nesreća nije neočekivana za razumno biće

Kako sačuvati zdrav razum tokom pandemije

Sve što možemo da učinimo jeste da poštujemo mere opreza, peremo ruke, budemo što više u izolaciji, da ne izlazimo napolje bez preke potrebe, da držimo fizički razmak, da ne dovodimo sebe i druge u opasnost i da se pridržavamo svih propisanih mera. I to je sve. I to nije ni malo ni mnogo, već – dovoljno. To ne znači da smo potpuno izmakli opasnosti, ali smo je zato smanjili na minimum i ne postoji ništa drugo što možemo uraditi. Ako učinimo sve što je do nas, sve što je u našoj moći i vlasti, trebalo bi da nam to donese spokoj. Međutim, to se uglavnom ne dešava, čak i kad učinimo sve što je do nas, i dalje smo ispunjeni nelagodom i teskobom. Što znači da možda imamo pogrešnu predstavu “o onome što je do nas i o onome što do nas nije”, kako bi rekao stoik Epiktet
Jonnay 04 S

Weekend Videos

Džoni Štulić poklonio album "Filigranski pločnici"

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Kafasn9

Duh ne sme da omlitavi

Pismo prijatelju

Odbaci sve ono što ti kida dušu, a ako ne možeš da se oslobodiš toga, onda zajedno sa porocima iščupaj i srce! Pre svega se odreci svih uživanja i smatraj ih najomrznutijim stvarima što postoje: jer ona nam se kao razbojnici, koje Egipćani nazivaju philetai, umiljavaju da bi nas na kraju ugušila
Merit Ptah

Svijet bi bio drugačiji da je prepoznao njihovu važnost

Zaboravljene priče o ženama u nauci

Sigurno je mnogo više žena pridonijelo arhitekturi nauke i civilizacije nego što je to danas poznato. Razaranje vremena i čovječanstva ostavili su nam, nažalost, samo kratke bilješke njihovih biografija i traktata, ili reference na one izgubljene. Da mogu putovati kroz vrijeme, odmah bih se dobrovoljno prijavila da spasim ženska intelektualna dostignuća koja su nestala — i kladim se da bi svijet bio posve drugačije mjesto da je prepoznata važnost ovih antičkih žena
Marxx 07 S

Interpretirati ili promeniti svet

Teze o Fojerbahu

Materijalističko učenje o mijenjanju okolnosti i odgoju zaboravlja da ljudi mijenjaju okolnosti i da sam odgajatelj mora biti odgajan. Stoga ono mora dijeliti društvo na dva dijela - od kojih je jedan iznad društva. Podudarnost mijenjanja okolnosti i ljudske dijelatnosti ili samopromjene može se shvatiti i racionalno razumeti samo kao revolucionarna praksa
Teodor Adorno

Dolazak i ustoličenje nihilizma

Primjedba o Adornu i džezu

Na današnji dan pre tačno pola veka, 6. avgusta 1969. godine, preminuo je veliki nemački filozof Teodor Adorno. Tim povodom objavljujemo tekst francuskog filozofa Filipa Laku-Labarta o Adornu i džezu
Bide

Uvod u bideologiju

Manifest bideizma

U filozofskoj tradiciji Zapada znamo da je Martin Bidejger napisao maestralno delo „Bidak i vreme“ u kome pokazuje da je bidak, naime, ono po čemu bide jeste, dok čovek „pesnički tubiduje“. Temeljno ontološko pitanje je: „Zašto Bide a ne Ništa?“ Helderlin je uzvikivao, polulud, u svom dvorcu: „Čemu bide kad nema vode?! “Kant je u bideu ugledao stvar po sebi. Hegel je sočinio„Fenomenologiju bidea“, što je teško za čitanje, ali ukratko, on je tu objasnio kako pojam bidea napreduje kroz istoriju, razvija se, osvešćava, i uporedio ga sa brodom ljudske potrage za smislom, sa savešću i samosvešću čovečanstva
Munnas 06 S

Filozofski rečnik

Gadan je proročki zanat

Moramo se složiti da je gadan taj proročki zanat. Za jednog, kao što je Ilija, koji se u lepoj plemenitoj kočiji šeta s planete na planetu kuda ga nose četiri bela konja, ima ih stotinu koji pešače i koji moraju da prose ručak od vrata do vrata. Dosta liče na Homera koji je, kako se priča, morao prositi u sedam gradova koji su se kasnije otimali za čast da je u njima rođen. Njegovi tumači pripisali su mu bezbroj alegorija na koje nikada nije ni pomislio. Često je ista čast ukazivana prorocima. Ne poričem da su oni bili ljudi upoznati s budućnošću. Treba samo duši dati izvestan stepen zanosa, kako je to vrlo lepo zamislio jedan pošteni filozof ili luđak naših dana, koji je hteo da probuši rupu do suprotnog pola i da bolesnike maže grožđanom smolom.
Bbfant 02 S

Egzistencijalna dreka

Fragmenti o samoći

Malo dete nada užasnu dreku čim ga ostave nekoliko minuta samo. Dečaku je samoća velika kazna. Mladići se lako udružuju; samo oni koji su među njima blagorodniji i plemenitiji traže samoću, ali im je ipak teško da sami provedu jedan ceo dan. Naprotiv, čoveku je to lako: on već može dugo da bude sam, i to tim više što biva stariji. Starac, koji je iz nestalih naraštaja sam ostao a uz to za uživanje života izgubio volju ili izgubio sposobnost, nalazi u samoći svoj pravi element...
Ljubov2

Sva životna mudrost

Dvostruko kajanje

Ako se obesiš, kajaćeš se; ako se ne obesiš, takode ćeš se kajati; ako se obesiš ili se ne obesiš, kajaćeš se i zbog jednog i zbog drugog. U tome se, gospodo, sadrži sva životna mudrost.
Oranha 01 S

Ako filosof nije čovek, najmanje je filosof

Ljudska duša vredi koliko ceo svet

Čovek je svrha, a ne sredstvo; cela civilizacija obraća se Čoveku, svakom čoveku, svakom ja. Koje je to božanstvo koje se zove čovečanstvo, ili kako da se zove ono kome treba žrtvovati sve ljude i svakog čoveka? Jer, ja se žrtvujem za svoje bližnje, za svoje zemljake, za svoju decu, a oni opet za njihovu — i tako beskonačnim nizom pokolenja. Ko će ubrati plod tog žrtvovanja?