Tekstovi sa tagom: filozofija

Prema Foucaultu, postoji razna tumačenja činjenica, ali moć je tu da nametne svoju interpretaciju (svoju istinu) i totalizira je. Kad razmišljamo o moći, često mislimo na gospodu u skupim odijelima kako sjede za stolom i razmišljaju “što sad možemo učiniti?”

Bertrand Rasel (18. maj 1872 – 2. februar 1970) jedan je od najznačajnijih svetskih mislilaca, njegovi radovi su istovremeno i lucidni i prosvetljujući. Postoji nešto gotovo proročko u načinu na koji spaja bezvremenost s pravovremenošću kontemplativnih ideja koje se tiču modernog života u prethodnom veku – od toga kako dokonost čini sreću mogućom do toga zašto je nauka ključ za demokratiju. Ali nigde nije genijalniji nego u knjizi „U šta verujem“ (What I Belive).

...prvo se ugasi čovekova sposobnost da raspolaže samim sobom, da bude svestan zahteva koje mu nalažu dužnosti, da kritički razmišlja o stvarima koje se u njemu zbivaju...

Čemu bismo onda trebali težiti? Ne ka sreći ili idealnom životu, već ka tome da nađemo dovoljno smisla u životu da nam je drago što smo živi, i da se nosimo s elegancijom kada nam je teško u životu. Nećemo postići savršenstvo, no naši životi će možda biti dovoljno dobri. I ne samo naši životi. Živjeti dobro ne znači odnositi se samo prema sebi, već i prema drugima onako kako bismo trebali

Kontakt sa tim večnim svetom, čak i ako je samo svet naše imaginacije, donosi snagu i fundamentalni mir, koje ne mogu uništiti borbe i očigledni neuspesi našeg privremenog života.

Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.

Dio sazrijevanja je razvijanje intelektualne poniznosti. Griješili ste prije, a možda i sada griješite. Šta misliti o ljudima koji odbijaju priznati pogreške? Pojedina antička filozofska djela su puna strategija za borbu protiv dogmatskih tendencija, u nama samima ili kod drugih

Šta da se radi, kako da se izađe iz ovog stanja srozavanja ili poništavanja moralne vrednosti? Da li čovek treba da se što je više moguće odvoji od svakog trenutka osećaja svoga tela u svim prilikama, da ne dozvoli da oni njime ikada ovladaju, da se u svakom trenutku pita, poput Marka Aurelija: šta sada radi moja duša, ili kakvu dušu imam?

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Filozofski opus Gastona Bašlara (1884 –1962) svoje posebno mesto u arhitektonskoj teoriji pronalazi sedamdesetih godina prošlog veka, u talasu postmoderne kritike modernosti. Nakon moderne, u želji za oslobađanjem od preovladavajućih dogmi, dolazi do otvaranja arhitekture ka drugim diskursima, kako bi se u njima pronašao potencijal za promišljanje sopstvenih problema (Ana Vignjević)

Na samom svršetku toga teškog napora, određenog prostorom bez neba i vremenom bez dubine, cilj je postignut. Tada Sizif promatra kamen kako se za nekoliko trenutaka spušta prema tom nižem svijetu, odakle ga opet valja uzgurati do vrha. On iznova silazi u podnožje. Baš za vrijeme toga povratka, toga odmora, zanima me Sizif. Lice koje se muči u neposrednoj blizini kamena već je i samo kamen! Vidim toga čovjeka kako iznova silazi tromim ali ravnomjernim korakom prema muci kojoj neće znati svršetka. Taj čas koji je kao predah i koji se također pouzdano vraća poput njegove patnje, taj čas je čas svijesti

Ti ljudi ceo svet smatraju svojim gradom, a svoje sugrađane prijateljima mudrosti kojima je vrlina, koja je dužna da predsedava upravljanjem vaseljenom, dodelila sva građanska prava. Na taj način, ispunjeni savršenom izvrsnošću, navikli da se ne obaziru na telesne bolesti i spoljne nedaće, oni se vežbaju da budu ravnodušni spram beznačajnih stvari i naoružavaju protiv zadovoljstava i žudnji, jednom rečju neprestano nastoje da ostanu iznad strasti

Uprkos tome što je jedno od najslavnijih filozofskih djela ikada napisanih, Traktat je takođe jedno od najmisterioznijih – čak i sada nema konsenzusa o tome kako ga treba tumačiti. Ipak je izazvao fascinaciju koja se proteže izvan okvira akademske filozofije. Konceptualni umjetnici, pjesnici, režiseri i pisci naveli su da je na njih utjecao, a više kompozitora ga je uglazbilo. U tom pogledu, knjiga odražava njenog harizmatičnog autora, koji je magnetizirao one s kojima je došao u kontak