Tekstovi sa tagom: fotogalerija

Sapp 01 S

Miladin Jeličić Jela: Beograd, rock nightlife u ritmu osamdesetih (2)

Stvaran svet oko mene

Kao da je bilo juče: novotalasni Beograd, u prvoj polovini osamdesetih, živeo je punim plućima, od koncerta do performansa, od SKC-a do Akademije, preko omiljenih kafića-sastajališta gde ste svake večeri mogli da vidite prijatelje ili da upoznate one koje volite – svejedno da li je to Milan iz EKV, Čavke iz Orgazma, Srđan iz Idola, Cane iz Partibrejkersa, lokalni heroji Gera, Fric, Fleka, Vuja… Potreba za nostalgijom nije samo frivolno sećanje na mladost, već , u ovom slučaju, povod za poređenje; da li je danas u eri cyber provoda, lajkova, Instagrama ili totalne neprivatnosti – bolje nego pre tridesetak godina? Hodajući kroz fotografije Miladina Jeličića Jele, koji je bio i učesnik i svedok tih fascinantnih vremena, odgovor se sam nudi: ipak je osamdesetih bilo bolje jer je bilo prirodnije, ljudi su se stvarno družili i zabavljali i pričali i zajebavali se i slušali new wave i punk i reggae… i bili zajedno, znajući da će uvek na Akademiji naći onog koga traže. Svako je imao bar nekoliko prijatelje od krvi i mesa, ne virtual friends with likes. Ti ljudi još žive na Jelinim slikama koji je ovu Bolju prošlost sačuvao od zaborava. Ali, ovo nije kraj: narednog petka – na XXZ stranicama objavićemo i treći deo ovog foto-putopisa kroz swinging Belgrade. Jedva čekamo!
Plavvi 01 S

Muzika jedne Jugoslavije

Plavi orkestar: Bolje biti pijan, nego Rajko Vasić

Otkud na XXZ portalu foto galerija Plavog orkestra, baš sad, bez naročitog povoda? Pitajte Rajka Vasića! Dodikov kućni ljubimac, ničim izazvan, umalo se nije obesio o vlastiti tviter kad je napisao: “Plavi orkestar je vjesnik Srpskog Muslimanskog Unitarizma, najava Saveza Za Promjene, Srpske Izdaje. Suada. Jebem vam mater. I Suadu”. Za ovu urnebesnu misao trebalo mu je svega 33 godine, jer su Plavi orkestar 1985. objavili album “Soldatski bal”, te u Beogradu 13. septembra zakazali potpisivanje ploče u prodavnici tik uz palatu “Albanija”. Desilo se ono što Vasić Rajko nije slutio: ispred prodavnice ploča okupilo se, po procenama, preko četiri hiljade navijača Plavog orkestra; red je morala da održava narodna milicija, kojoj su pomagali vatrogasci u civilu. Na fotografijama Kamenka Pajića očigledno se vidi da je omladinska masa “vjesnik Srpskog Muslimanskog Unitarizma i Srpske Izdaje”, jer ko sem izdajnika može da sluša pjesme “Odlazi nam raja” ili “Šta će nama šoferima kuća”. Naročito je Vasića potresla “Suada” koju bi, poručio je, pojebao pod stare dane. Neće moći, Rajkane; Plavi orkestar je pod zaštitom SFRJ i glavnog urednika Petra Lukovića koji je lično i vredno radio na njihovoj promociji tj. promociji “srpskog muslimanskog unitarizma” na 33 obrtaja; zbog tviter-manijaka iz Šumske, Suadu smo sklonili u video, a Vasiću ostavili fotografije sa koncerata i turneja Plavog orkestra da poplavi od naslova kojeg se uvek bojao - “Bolje biti pijan nego star”…
Naro 01 S

Zubi koji ne grizu

Za boju nara zakon ne važi

Nezavisna fotografkinja Romina Ressia rođena je u Argentini 1981. godine, te je tamo dugo živela i radila. Najradije se bavi portretima, za koje inspiraciju crpi iz slikarskih dela, što fotografijama daje originalnost koja i najmanje zainteresovanog posmatrača ostavlja bez daha. Ressia je brzo prepoznata kao sjajna fotografkinja, a najviše zahvaljujući društvenim mrežama, pa je na osnovu onoga što je postavljala na socijalne platforme ubrzo počela da dobija narudžbine od prestižnih magazina, što joj je pomoglo da se lakše otisne u svet umetnosti. Vrlo brzo je ušla i u svet mode, a prvo preko fotografije, pa se njene kreacije danas izlažu u Milanu, Buenos Airesu i Njujorku.
Coupl1

Nismo ti, luče, mi od juče

Sve druge su ljubavi queer

Kanadski fotograf Steven Beckly postavlja u drugačiji kontekst stare fotografije istopolnih parova, gradeći nov i savremeni album koji istražuje prošle identitete, odnose i istorije. Izmeštene iz njegove privatne kolekcije, fotografije koje pokrivaju period od 1880. do 1980. godine, kao lični i intimni narativi o prijateljstvu, porodici i ljubavi, korisne su jer pojašnjavaju savremeni queer identitet i vraćaju istoriju u ruke onih kojima pripada.
Vatr 01 S

World Press Photo 2018: Pobedničke fotografije

Detalj o ljudskosti

Žiri fotografskog takmičenja World Press Photo objavio je dobitnike nagrada za najbolje fotografije koje su napravljene tokom 2017. godine, a pobedila je "Man on Fire" fotoreportera Ronalda Schemidta. Prema rečima žirija „slika pokazuje dramatičnost i ostavlja i vizuelni i emotivni utisak”. Nagrade je osvojilo još 60 fotografa za radove u deset kategorija.
Mladen 01 S

Miladin Jeličić Jela: Beograd, rock nightlife u ritmu osamdesetih (1)

Mi menjamo dan za noć

Kao da je bilo juče: novotalasni Beograd, u prvoj polovini osamdesetih, živeo je punim plućima, od koncerta do performansa, od SKC-a do Akademije, preko omiljenih kafića-sastajališta gde ste svake večeri mogli da vidite prijatelje ili da upoznate one koje volite – svejedno da li je to Milan iz EKV, Čavke iz Orgazma, Srđan iz Idola, Cane iz Partibrejkersa, lokalni heroji Gera, Fric, Fleka, Vuja… Potreba za nostalgijom nije samo frivolno sećanje na mladost, već , u ovom slučaju, povod za poređenje; da li je danas u eri cyber provoda, lajkova, Instagrama ili totalne neprivatnosti – bolje nego pre tridesetak godina? Hodajući kroz fotografije Miladina Jeličića Jele, koji je bio i učesnik i svedok tih fascinantnih vremena, odgovor se sam nudi: ipak je osamdesetih bilo bolje jer je bilo prirodnije, ljudi su se stvarno družili i zabavljali i pričali i zajebavali se i slušali new wave i punk i reggae… i bili zajedno, znajući da će uvek na Akademiji naći onog koga traže. Svako je imao bar nekoliko prijatelje od krvi i mesa, ne virtual friends with likes. Ti ljudi još žive na Jelinim slikama koji je ovu Bolju prošlost sačuvao od zaborava. Ali, ovo je tek početak: u naredna dva petka – na XXZ stranicama objavićemo drugi i treći deo ovog foto-putopisa kroz swinging Belgrade. Jedva čekamo!
Opatt 01 S

Retro ljepota: Opatija 2008, iz arhive Željka Stojanovića

U jarkim bojama ljeta

Nakon što nam je fotograf Željko Stojanović predstavio crno-bijelu Opatiju iz 1980, bio je red da ovo omiljeno ljetovalište i odmorište vidimo u novom ruhu, s kolornim snimcima iz nešto bliže 2008. godine. U prilici smo tako da poredimo staro i novo, da vidimo što se u Opatiji promenilo tokom te tri decenije. Ono što je identično jeste osjećaj – da je Opatija još uvijek prelijepa, izazovna i uzbudljiva. I da onaj ko nije bio u Opatiji – ne zna što je propustio!
Galeri 01 S

Retro: Đorđe Marjanović u slikama Bolje prošlosti

Večiti zvižduk u osam

Završni deo priče o Đorđu Marjanoviću iz knjige „Bolja prošlost“ zaslužuje posebnu fotogaleriju; ne samo zato što smo uspeli da pronađemo mnogo neobjavljenih slika, već zbog nesporne činjenice da je karijera Đorđa Marjanovića, naročito početkom šezdesetih godina, dobila dimenzije masovne histerije, nepoznate na tadašnjim SFRJ-prostorima. Ono što se tada dešavalo po koncertnim dvoranama, stadionima ili ulicama – gde su hiljade ljudi u transu čekali samo da ugledaju svog idola i započeli s vrištanjem čim bi se Marjanović uhvatio mikrofona – ostaće upamćeno kao doba nevinosti i totalne iskrenosti. Bez Facebooka, lajkova, video spotova, blogera i vlogera, veb sajtova i androida – Marjanović je milione slušalaca širom Rusije i tadašnje Jugoslavije fascinirao pesmom i ponašanjem. Posle njega više ništa nije bilo isto.
Plaj1

Vivian del Rio: Čuvari tuđih prostora

Lete ptice kukavice

Fotografkinja Vivian del Rio rođena je u Moskvi, dok je detinjstvo provela na Kubi, što je značajno uticalo na upliv boja u njeno vidno polje. Fotografiju posmatra kao sredstvo koje sećanjima produžava rok trajanja, pa svakoj svojoj fotografiji zna datum, mesto i razlog nastanka, a bez obzira koliko je vremena prošlo od kada je snimljena. Njeno pamćenje izlazi i van okvira fotografije, pa u roku od nekoliko sekundi može da ispriča sa kim je bila, koju je odevnu kombinaciju imala na sebi, te kakvo je raspoloženje vladalo u trenutku kada je fotografisala. Del Rio je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a iza svake od njih krije se priča o odnosu fotografa i subjekta, te o svetu koji postoji kako u boji, tako i bez nje.
Lampionii 01 S

Tomislav Veić: Fotografija kao sredstvo za pričanje priče

Dok lampioni lete u nebo

Hrvatski fotograf Tomislav Veić osvojio je u julu 2017. godine nagradu na takmičenju koje je organizovao fotografski gigant Nikon, a za fotografiju "Dok lampioni lete u nebo.“ Na takmičenju je učestvovala 21 hiljada fotografa iz 172 zemlje sveta, a njime je obeležena 100. godišnjica postojanja kompanije, te 50 godina postojanja takmičenja za najbolju fotografiju. Veić je tom prilikom istakao da je ponosan na ovu fotografiju, budući da je izabrana između 76 hiljada drugih koje su prijavljene na takmičenje, te dodao da je prva nagrada u okviru takmičenja koje organizuje Nikon velika čast. Naglasio je i to da se najbolja fotografija ne bira samo prema kvalitetu, već i zbog priče koja stoji iza nje, a, budući da je tema prošlogodišnjeg takmičenja bila „Proslava,“ Veić je odlučio da fotografiše slavlje koje je motivisalo ljude da prikupe pomoć za one kojima je potrebna. Naime, objasnio je da je fotografija "Dok lampioni lete u nebo“ nastala kada je Udruženje za borbu protiv bolesti štitne žlezde organizovalo događaj za prikupljanje sredstava za dalji rad te organizacije, te pustilo hiljadu lampiona ka nebu. Na kraju je rekao kako je pobednička fotografija namenjena upravo ovom udruženju, a kako bi mu pomogla da prikupi još neophodnih sredstava. Tomislav Veić se fotografijom bavi već 30 godina, te je, pored ljubavi koju mu ovaj posao pruža, dobio i brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima. "Kao mladić bio sam zaokupljen fotografijom i fasciniran činjenicom kako vlastitim očima mogu da stvaram kreativna dela u obliku fotografija. One su moj smisao života i želim da dođem do toga da fotografija ima jasnu i nedvosmislenu priču koja se iščitava iz tog zamrznutog delića vremena," piše na web-stranici, na kojoj se nalazi i galerija njegovih fotografija. Ovaj talentovani, te humani fotograf, pristao je da sa čitaocima XXZ magazina podeli kako svoju pobedničku fotografiju, tako i deo onih koje ilustruju njegovu umetničku putanju.
Opats 01 S

Retro ljepota: Opatija 1980, iz arhive Željka Stojanovića

Vječna mladost stare dame

Neki je oduševljeni Englez, boraveći krajem XIX stoleća u Opatiji, navodno uzvikivao više puta na dan: „Abbazia for ever!“ (Opatija za uvijek!), ne bi li tako svakome rekao da je Opatija (koja se u vrijeme Austrugarske zvala – Abbazia) ljepša od svih tad razvikanih ljetovališta. U Opatiju su dolazili A.P. Čehov, ali i A.G. Matoš, Isadora Duncan i Ivan Cankar, Sigmund Freud i Vladimir Nazor. U socijalističkoj Jugoslaviji, Opatija je ostala turistički dragulj: slavu su joj dodatno doneli Festival zabavna muzike, te koncerti u hotelu Kvarner. Na isteku zime 1980. godine, Opatiju je posetio naš dragi Željko Stojanović, tad mladi foto-umjetnik. Ono što vidite u ovoj fotogaleriji su dokumenti jednog prohujalog vremena u kojem je sve bilo drugačije; živjelo se mirnije, stabilnije, sve je izgledalo lakše i dostižnije. Biti u Opatiji značilo je ostvariti jednu od životnih želja. Pored mora, uz šum talasa i lagani jazz sa hotelskih terasa. Neprocenjivo!
Gosha1

Brendovi su pali na teme

Šta sa Goshom Rubchinskim?

Ruski dizajner Gosha Rubchinskiy objavio je nedavno na svom zvaničnom Instagram profilu da više ne namerava da kreira sezonske kolekcije, i umesto toga najavio nešto potpuno novo. Ovaj modni dizajner je na estetsku scenu kročio još 2008. godine, da bi 10 godina kasnije odlučio da je vreme za evoluciju. Zašto? Na to pitanje još uvek nema odgovora, iako hashtag koji je postavljen u okviru pomenutog posta ukazuje na to da Rubchinskiy namerava da se fokusira na skate brend Paccbet, na kojem radi sa svojim najboljim prijateljem i muzom - Toliom Titaevim.
Korej1

Foto-lov u Seulu

Modnim putevima Južne Koreje

Oni koji prate modne trendove slažu se da Južna Koreja već neko vreme postavlja standarde kada je stilsko ponašanje u pitanju. Dok se pre dve decenije još uvek radilo o zemlji u razvoju, Seul je danas jedan od gradova o kojima se najviše govori, a zbog zelenila, osećaja za modu, te muzičke industrije koja stoji iza K-popa. Fotograf Gergely Szatmari preuzeo je na sebe da ispriča foto-priču o gradu koji se ubrzano menja, te da se uz pomoć fotografije približi stvarima, ljudima i odevnim predmetima. Kamera je, na kraju, jedna od najboljih alatki za istraživanje nepoznatog, i za otkrivanje i čuvanje kulturnog konteksta.
Marrina 01 S

Ekskluzivno: Retro fotografije Marine Perazić, sredinom osamdesetih

Sada pratim ritam tvoj

Daleke i nostalgično šarmantne 1982, Davor Tolja i Marina Perazić osnivaju electro-pop duet po imenu Denis & Denis; dve godine kasnije, čitava Jugoslavija zaljubljena je u singl „Program tvog kompjutera“ i refren „Sada pratim ritam tvoj / ovu pjesmu novi broj /ako želiš bit ću ja/ program tvog kompjutera“. Pjesma se prvobitno zvala „San po san“, ali je tekstualno intervenirao tadašnji urednik Jugotona, naš dragi Siniša Škarica čija su četiri legendarna stiha u pjesmi "Program tvog kompjutera" promijenili povijest benda. Potom se popularnost otela kontroli: Marina Perazić osvojila je sve postojeće naslovnice i postala erotskim simbolom nove generacije; koncerti grupe Denis & Denis bili su energične electro-pop svetkovine, potpuno u skladu sa onim što se dešavalo u prestonicama poput Londona ili New Yorka. Tokom boravka u Beogradu, sredinom osamdesetih, Marina Perazić i Davor Tolja bili su u centru pažnje fotoreportera Zorana Trbovića; snimao ih je na koncertu, a potom strpljivo radio Marinine portrete. Najveći broj Trbovićevih fotografija sa ovog radnog jam-sessiona nikad nije objavljen. Do sada. Eto nas u prilici da se setimo vremena bolje prošlosti u kojima je Marina bila neprikosnovena, a rodna Rijeka – za mnoge, centar erotsko-electro svijeta.
Bracca 01 S

Putopis u XXZ slikama

Od Bosanskog Šamca do Slavonskog Broda

Inozemstvo je inostranstvo, makar na dva sata od Beograda; odluka da posetimo Bosanski Šamac, te da preko Bosanskog Broda stignemo do glavnog cilja – Slavonskog Broda, odakle se opet vraćamo u nekadašnju prestonicu SFRJ, značila je da u pasošima/putovnicama dobijemo osam novih pečata sa četiri granična prelaza između naših slavnih, nezavisnih država - Srbije, Bosne i Hercegovine, te Hrvatske. Ali, ništa nije moglo da spreči radoznali XXZ-Team da vidi kako je u susjedstvu, makar na nekoliko sati; fotograf Braca Stefanović i glavni urednik Petar Luković, iskoristili su ovo poslovno putovanje da po prvi put obiđu nekadašnji Bosanski Šamac koji je negde u Šumskoj izgubio prefiks „bosanski“, te se zove samo – Šamac; nema više ni Bosanskog Broda, sad je to samo – Brod, ali je zato Slavonski Brod ostao dosledan sebi, jer u imenu ništa promenio nije. Šamac koji više nije bosanski, malo je više srbnuo na četničku stranu; naravno, bili smo u ulici Draže Mihailovića, a okolo – čitava srbijanska mitologija u nazivima komšijskih ulica: Car Lazar, Car Dušan, Carica Milica, Njegoš, Tesla, Karađorđe, Kosovska... Valjda je zato sve oronulo, propalo, kao da smo se vratili u daleku mračnu prošlost. Povrh svega – tu su i poplave; sve što je prljavo i ružno izašlo je na videlo u postapokaliptičnim slikama sadašnjeg Šamca. Rastavši se od izbledele table Čiča Draže, prešli smo most preko Save i stigli u Slavonski Brod gde nas je dočekao XXI vek; čisti i uredni trgovi, uređeni centar, šetališta i, naravno, naša omiljena gastronomska meta, kafana „Pizzeria Uno“, bez koje nijedna poseta Slavonskom Brodu nema smisla. Ako želite foto-dokaze, izvolite: pred vama je galerija koju je svojim aparatom ovekovečio Braca Stefanović. Bilo je uzbudljivo, jer, rekoh: inostranstvo je uvek – inozemstvo!