Tekstovi sa tagom: fotogalerija

Vinj1

Extreme: Rubinova reklamna kampanja

Nije bitno da zna da šije, bitno je da zna vinjak da pije

„Za moj izgled pobrinuo se Rubin Kruševac“, govore ponosni uživaoci Rubinovih alkoholnih delicija, naročito čuvenog vinjaka. Rubin se nikad nije bojao toga da bude originalan i drugačiji, kako u sferi marketinga tako i kada je reč o inovacijama u ukusima i proizvodima. Pre nekoliko godina pojavio se tako špricer u limenci, da bi nedavno na rafove hipermarketa i lokalnih prodavnica stigla „Rubinova vinjak cola“, u limenci, takoreći džepno izdanje, za sve prilike. Najnoviji slogani, reklamne poruke i slike kruševačkog brenda zapale su za oko redakcije XXZ magazina zbog svoje šaljive, vickaste prirode, lakih rima (među kojima ima i onih feminističkih) i dokaza da dobro poznaju svoju (tečnu) ciljnu grupu. Dok Rubin nastavlja da uspešno posluje i spaja generacije, s nestrpljenjem gledamo u budućnost, iščekujući nove proizvode i kombinacije – možda baš vinjak i malu kiselu u paketu ili limenci... Opcija je bezbroj, a Rubin samo jedan! Da se kucnemo limenkama, ali samo ako stariji od 18 godina – što Rubin, u interesu mladih, brižno podseća na svakoj reklami.
Curry1

Razgovor s kamenom

Bela noć pod stare dane

Steeve McCurry, Amerikanac iz Filadelfije, jedan je od najpoznatijih i najnagrađivanijih fotografa u svetu. Istančanog osećaja za dokumentarnu tradiciju koja beleži esenciju ljudske patnje i radosti, McCurry je umetnik koji je teme i inspiracije nalazio u ratnim prizorima u bivšoj Jugoslaviji, Bejrutu, Kambodži, Avganistanu, Iraku i drugim kolevkama nesreće i tuge, ali i prizorima iz svakodnevnog života običnih ljudi širom sveta. "Ako dovoljno dugo čekate, ljudi zaborave na prisustvo objektiva i njihove duše izlaze na videlo", moto je koji je ovom umetniku pomogao da napravi fotografije koje predstavljaju moderne ikone, između ostalih i prikaz devojke (Sharbat Gula) izbeglice iz Avganistana, jedne od najprepoznatljivijih fotografija današnjice
Prott1

Kvislinški odbor za doček

Njujork 1960 - protest četnika i ustaša protiv Tita

Predsednik Jugoslavije maršal Josip Broz Tito boravio je u Njujorku za vreme redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 1960. godine. Susret lidera nesvrstanih iz organizovan je u zgradi Stalne misije SFRJ pri UN na Petoj aveniji. To okupljanje lidera nesvrstanih u jugoslovenskoj misiji prethodilo je dogovoru oko održavanja prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, godinu dana kasnije. Neposredno pre Titovog dolaska kvislinška emigracija održala je proteste, iznervirana činjenicom da će SAD ugostiti objekat njihove mržnje. Poklonici čiča Draže i ostalih kvislinga okupili su se u prilično neznatnom broju, bilo ih je jedva pedesetak, uključujući konje i policiju, kao što se da videti na fotografijama. O prirodi tog protesta dovoljno govore transparenti sa veselo kretenskim natpisima koji vele da je Tito Trojanski konj Moskve, crvena zvečarka i moskovski špijun, da je Draža žrtva, da pomagati Titu znači pomagati komunizmu itd. Američka administracija nije imala baš previše razumevanja za četničke i slične ustaške argument, već je Tito pripremljen kako dolikuje velikim državnicima, a Njujork je postao jedna od tačaka na zemaljskoj kugli gde je Tito stvarao pokret nesvrstanih. U međuvremenu je Tito prmeinuo, ovi mahniti demonstranti su pobedili i razorili Jugoslaviju, a lideri današnjih državica nastalih posle raspada mogu samo da sanjaju o tretmanu kakav je imao Tito u SAD i širom sveta. Podsetimo se tih lepih vremena kad su četnici i ustaše bili samo neke malobrojne budale koje se kurobecaju na ulici, a ne vlasnici naših života
Hupp1

Edward Hopper: Sunce u praznoj sobi

Sama kao list na vetru

Edward Hopper je jednom rekao da umetnik slika kako bi razotkrio sebe, te ono što vidi u svojim subjektima. Upravo se zbog toga mnogi i danas pitaju šta njegove slike govore o jednom od najznačajnijih slikara američkog realizma, budući da se njegova dela uglavnom doživljavaju kao scene usamljenosti i izolacije. Njegova verzija realnosti bila je selektivna, pa je istina da je otkrivala puno o temperamentu slikara, a u praznim gradskim ambijentima, te kroz izolovane figure koje je birao da slika. Tako njegov rad svedoči o tome da realizam nije tek prosto kopiranje realnosti, već najpre doživljaja koji ulazi u oko umetnika, te oblikuje i menja njegov doživljaj sveta koji ga okružuje. Hopper usporava vreme i beleži trenutke nepokretnosti, a u svetu koji se još u to vreme kretao nezaustavljivom brzinom. Naime, on je slikao u vreme Velike depresije, u doba nesigurnosti i anksioznosti, ali i u vreme dubokog nacionalnog preispitivanja. Njegove slike nas pozivaju da zamislimo, te doživimo unutrašnje svetove njegovih subjekata, da zastanemo, pogledamo i razmislimo o tome koliko je važno to što je njegova poruka glasnija danas nego ikada pre.
Bill 01 S

Enki Bilal: Umetnost u fizičkom svetu

Ustajem u ponoć kao bog

Bilal je rođen 1951. godine u Beogradu, a od devete godine živi u Francuskoj, gde se prvobitno i proslavio "Falangama,“ te stripovima "Partija lova" i trilogijom "Nikopol", po čijim je motivima 2004. godine snimio film "Besmrtna" (Immortel). Kao filmski režiser debitovao je još ranije, a 1989. godine sa filmom "Bunker Palas hotel.“ Tako ovaj umetnik i dalje čuva sudbinu žanra koji počiva na papiru, što nekima izgleda paradoksalno, ali što su slike virtuelnije, što više napreduju tehnologije i svet postaje nematerijalan, više se nameće potreba za knjigom i za umetnošću koja postoji u fizičkom svetu. Strip će svakako evoluirati, te se možda prodavati u manje primeraka, ali će analogna strip umetnost ostati mesto kojem ćemo se vraćati ili zbog nostalgije ili, kada su u pitanju buduće generacije, zbog potrebe za otkrivanjem nečega što ne poznajemo.
Dugaz 01 S

Miloš Radovanović: Kao da je bilo sutra

O slučaju i poreklu

Miloš Radovanović dolazi iz Velesa nadomak Guče, gde je napravio i svoje prve umetničke korake, budući da su ga inspirisali prizori koje priroda komponuje vekovima, a uz zanemarljivo učešće čoveka. Fotografijom je počeo ozbiljnije da se bavi pre šest godina, te se život od tada pretvorio u kadar, a okruženje u povod za umetničko delovanje. Kada su njegove fotografije u pitanju, Radovanović najpre traga za osnovnim ljudskim osećanjima, koja obično simbolizuju početak izlaska iz poznate zone, te ulaska u neki drugi, potpuno nepoznati svet. Njegovi subjekti uklapaju se u okruženje iz kojeg su potekli, ali istovremeno obećavaju iskorak u neku drugu dimenziju, a koja je sastavljena od savremenih tokova, te ponašanja čoveka koji nije zaboravio odakle je potekao, te kuda se zaputio. Sa druge strane su pejzaži koji ilustruju startnu poziciju objektiva, dok portreti sa elementima magičnog realizma podsećaju na prizore koje pravi Jean-Pierre Jeunet, a u filmovima kao što je Delicatessen, te The City of Lost Children. Radovanović je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.
Oprt1

Iz arhiva Željka Stojanovića

Oprtalj - istarska elegija (2)

Oprtalj-Portole, mjesto koje smo već upoznali u prethodnoj galeriji Željka Stojanovića - smješten na brežuljku do kojeg se uskom visoravni s južne strane dolazi iz pravca Motovuna, prema mišljenju mnogih, jedan je od najpitoresknijih gradića sjeverne Istre. Oprtalj-Portole ili Portole, kako glasi talijanska inačica njegovog imena, svojevremeno je bio utvrda opasana zidinama na kojima su izgrađene kuće među kojima jedva izviru nekadašnja gradska vrata. Ispred vrata nalazi se velika venecijanska lođa s lapidarijem, a pokraj nje na visokim bedemima smješten plato s kojeg pogled seže sve do mora. Župna crkva Sv. Jurja koju krasi jedinstveni zvonik čiji vrh nema oblik piramide karakteristične za istarske zvonike, već je ostao u izvornom obliku kao kula, izgrađena je 1526. godine. Tijekom posjeta Oprtlju mogu se razgledati i dvije crkvice oslikane freskama – crkvica Blažene Djevice Marije i Sv Roka. Svaki od ovih toponima možete vodeti u ovom fascinantnom, esejističkom foto-nastavku fotoreportera Željka Stojanovića: njegove tople, emotivne fotografije kao da podsećaju na uljana platna, guste strukture, a opet prozračne u svojoj natprirodnoj ljepoti. Uživanje je garantovano!
Stann1

Vožnja na kraj sveta

Autobuske tajne Sovjetskog saveza

Na putu oko sveta koji je potrajao nekoliko godina, kanadski fotograf Christopher Herwig nabasao je na neobičan kreativni izraz sovjetske arhitekture - međugradske autobuske stanice, uglavnom smeštene usred pustih predela urušenog carstva socrealizma. Nažalost, većina ih je prepuštena propadanju, pa će arhitektonske relikvije iz poslednjih godina Sovjetskog saveza, koje su pre bile simboli nade nego realnog stanja u zemlji, uskoro biti prepuštene zaboravu. Kako stoji na web-sajtu herwigphoto.com, fotografije su snimljene u periodu od 2002. do 2006. godine, a tokom biciklističke rute od baltičkih zemalja do Sankt Peterburga, te po zemljama centralne Azije.
Arss 01 S

Arsenal fest, Kragujevac

Enter štuke za Let 3

Kragujevački Arsenal fest ove je godine okupio krem svetskih alternativnih bendova i izvođača iz bivše Jugoslavije. Bilo je nemoguće ispratiti sve nastupe, ali fotografije govore u prilog tome da smo se svojski potrudili: od britanske grupe Enter Shikari i njihovog miksa žanrova i uticaja, preko sarajevskih legendi Letu štuke, do uzornih momaka (bez ironije) i odličnih muzičara iz Rijeke - Let 3, te nekadašnjeg frontmena beogradskog Block Outa, sjajnog Nikole Vranjkovića. Do sledeće prilike i sledećeg Arsenala sa ekipom XXZ – rock on!
Morchee 01 S

Arsenal fest, Kragujevac

Morcheeba, noćna senzualnost

Osnovana sredinom devedesetih, Morcheeba se svojim prvim albumom „Who Can You Trust?“ savršeno pozicionirala u sam vrh trip-hop žanra, uz neponovljive Portishead. Za više od dve decenije, ali sa svega devet albuma, Morcheeba je zadržala auru senzualnog, toplog crossovera između sanjivih jazzy ritmova i pulsirajućeg soula, što je besprekorno funkcionisalo na njihovim pločama, ali često predstavlja problem na masovnim koncertima gde intimnost ustupa mesto često hladnoj elektronici. Uprkos sjajnom glasu pevačice Skye Edwards, odsustvo moćnih pesama poslednjih godina jeste hendikep koji Morcheeba pokušavaju na koncertima da reše bogatom zvučnom slikom i savršenom instrumentalizacijom. Tokom nastupa na Arsenal festu njihova profesionalnost mogla je da impresionira, ali letargična set-lista i gotovo istovetan up-tempo nisu podigli na noge publiku onako kako se očekivalo. Sve je to zvučalo vrlo dobro, čak i odlično, ali je falilo malo iskričavosti koju je Morcheeba negde poslednjih godina zaturila, oslanjajući se na rutinu. U svakom slučaju, ko ih nikad ranije nije slušao uživo – mogao je delimično da uživa...
Killss 01 S

Arsenal fest, Kragujevac

The Kills, do poslednje kapi znoja

Jedan od velikih svetskih bendova The Kills koji predvode američka pevačica Alison Mosshart i britanski gitarista Jamie Hince – konačno je stigao u Srbiju, preciznije u Kragujevac, na tamošnji Arsenal fest. Sa pet objavljenih albuma od kojih je najnoviji “Ash & Ice” pravi bestseler, The Kills su na licu mesta pokazali šta znači rock iskustvo od punih sedamnaest godina koliko grupa postoji. Bend koji svoje uticaje crpi iz poštovanja prema imenima kakva su PJ Harvey, The Velvet Underground, Sleater-Kinney, Fugazi, The Clash, The Rolling Stones, Nirvana, Pixies, Bikini Kill ili Sonic Youth – besprekornom svirkom i nezapamćenom energijom, uz spektakularan light-show, predstavili su svoje post-punk korene u oštrim, ljutim gitarističkim obračunima, uz raspoloženu Alison Mosshart koja je svojim glasom emocionalno začinila perfektan koncert, dižući publiku na noge u ritmičnoj ofanzivi rifova i prepoznatljivih refrena njihovih singlova. Žestoki, ali kad treba i akustično potresni, The Kills su uživali na sceni, izbegavajući rutinu koja bi se od iskusnih profesionalaca očekivala; činilo se da su se i sami uželeli svirke, jer je njihovo raspoloženje zarazno delovalo na hiljade prisutnih – impresioniranih umećem i veštinom kakva se retko čuje. Ukratko: fascinantno!

Arsenal fest, Kragujevac

Editors, sjajna rock predstava

Engleski band Editors nastupio je ove godine po prvi put na Arsenal festu i u Kragujevac doneo atmosferu svetskih muzičkih festivala. Zvuk je bio besprekoran, sve je prštalo od energije, prvo veče Arsenala moglo se proglasiti uspešnim. Editorsi su predstavili svoj novi album „Violence“, ali i podsetili na stare hitove poput „A Ton of Love“ ili „Papillon“. Zahvaljivali su se publici i na srpskom i na engleskom, a mi na svim jezicima sveta možemo da im se zahvalimo na sjajnom koncertu, ali i humanosti. Naime, članovi benda su 21. juna, uoči koncerta, posetili izbeglički kamp u Obrenovcu u okviru Nedelje izbeglica i podsetili sve sa kakvim se preprekama i problemima suočavaju ljudi koji su prinuđeni da napuste svoje domove... Narednih nekoliko dana iscrpno ćemo vas informisati o događanjima na Arsenal festu; mala XXZ ekipa (Sandra Dančetović, Marija Đoković, Petar Luković) pripremila je čitav niz rubrika i fotogalerija sa kragujevačkog festivala. Rock on!
Lupas1

Noćna mora i njene sestre

Sanjaj me nežno, polako

Kasnih šezdesetih godina prošlog veka fotograf Arthur Tress započeo je seriju fotografija koja se bavila isključivo snovima njegovih subjekata. Sa svakim modelom bi prvo porazgovarao o onome što se sanjalo, da bi potom kroz fotografiju oživeo ono što je čuo, a sa sanjačem u glavnoj ulozi. Tako je fotograf postao sakupljač snova, ali i majstor nadrealističke fotografije, te je ono što je poteklo iz podsvesti vešto kombinovao sa prilagođenom scenografijom, i tako kreirao noćne more koje se stapaju sa postapokaliptičnim scenarijima urbanih prostora.
Pands 01 S

Tim Flach: Između nade i beznađa

Obeleženi za istrebljenje

Jasno je da je pitanje ugroženih životinjskih vrsta globalni problem, ali mnogi o njemu još uvek razmišljaju kao o apstraktnom konceptu, budući da se sa ugroženim jedinkama ne susreću svaki dan, te retko slušaju o njima. Upravo zbog toga je fotograf Tim Flach proveo godine praveći portrete sisara, reptila, ptica, te pripadnika ostalih ugroženih vrsta i podvrsta. Tako posmatraču nije lako da okrene leđa onima koji nisu daleko od potpunog istrebljenja, a kada su fotografisani subjekti u pitanju akcenat je uglavnom na očima, što se razlikuje od uobičajenih načina na koji se životinje fotografišu, te uglavnom smeštaju u veličanstvene prizore iz prirodnog okruženja, na mesta koja su većini čovečanstva nepoznata i daleka. Serija je ponela ime Endangered, te subjekte direktno suočila sa posmatračem, i potpuno ih odvojila od prirodnih staništa. Flach je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu, Facebook i Instagram profilu.
Gunza 01 S

Željko Stojanović: Photo-tribute to Jimi Hendrix

Hey Joe, where you goin' with that gun of yours?

Opsednut pjesmom “Hey Joe”, te stihom “where you goin' with that gun in your hand”, fotograf Željko Stojanović kupio je davno plastičnu pištolj-igračku, made in China, naravno. U različitim raspoloženjima, tretirajući plastičnu igračku kao temu i objekat – Stojanović je u dve godine povremeno fotografisao pištolj koji je prolazio kroz različite transformacije, dobivajući svaki put novo ime: gun koji nestaje, lažljivi,republikanski gun, demokratski gun, gun Pinokio, zlatni gun, Trump gun… ili gun koji puca. Umjesto rečima, Željko Stojanović je reagovao gun-photo komentarom. Uz nezaboravne Hendrixove stihove: Hey Joe, I said where you goin' with that gun in your hand, oh I'm goin' down to shoot my old lady You know I caught her messin' 'round with another man I'm goin' down to shoot my old lady You know I caught her messin' 'round with another man And that ain't too cool Huh, hey Joe, I heard you shot your mamma down You shot her down now Hey Joe, I heard you shot your lady down You shot her down in the ground, yeah Yeah Yes, I did, I shot her You know I caught her messin' round, messin' round town Yes I did, I shot her You know I caught my old lady messin' 'round town And I gave her the gun And I shot her Alright