Tekstovi sa tagom: fotogalerija

Ovcs 01 S

Petrut Calinescu: Iza Bukurešta

Pažnja - nemirne ovce na putu!

Vila Barselona, Skandinavska četvrt, Američko selo i Soho apartmani samo su neka od imena koje su ponele nekretnine koje su u poslednje vreme izgrađene u glavnom gradu Rumunije, kaže za Calvert fotograf Petrut Calinescu. Realnost je, ipak, nešto drugačija od onoga što pomenuta imena obećavaju, budući da se dobar deo stanovnika Bukurešta bori za goli opstanak. Calinescu se u ovaj grad doselio sa 19 godina, a u nameri da se bavi novinarstvom, te tu i ostao, pa sada živi u predgrađu koje je tokom 2016. i 2017. godine postalo centar njegovog fotografskog projekta „Život na ivici“. U tom projektu on razgolićuje mikro univerzume koji su se formirali na periferiji grada, a koji su često potpuno izolovani od drugih naselja, ali i državnih ustanova, što ih ne sprečava da se i dalje kreću ka zapadnjačkom idealu, a kroz ledenu zemlju, te običaje koji su evoluirali u različitim smerovima.
Ulan 01 S

Zima, zima, e pa šta je: Ulan Bator , glavni grad Mongolije

Ugalj opasniji od mraza

Stanovnici Mongolije već vekovima sa kolena na koleno prenose priče o tome koliko su užasno hladne zime u ovoj zemlji. Tokom prvih devet faza (svaka traje po devet dana) ovog ledenog godišnjeg doba, koje počinje 22. decembra, mrzne se čak i vodka napravljena od mleka. U trećoj fazi temperatura može da padne i do 40 stepeni ispod nule, te se u tim uslovima mrznu čak i repovi trogodišnjih volova, da bi na kraju i otpali. Do šeste faze, koja pada negde u februaru, već se očekuje da se utabani putevi ponovo pojave ispod snega i leda. Ipak, zimski užasi građana glavnog grada Ulan Bator više su u vezi sa dimom koji se podiže iz gradskih dimnjaka, nego sa samim mrazom. Od 2016. godine ovaj grad je, pored titule najhladnijeg glavnog grada na svetu, poneo i oznaku najzagađenijeg, budući da je premašio nivoe zagađenosti vazduha koji se beleže u Pekingu i Nju Delhiju. Prema podacima lokalne uprave, 80% zagađenja proizvodi populacija koja živi u severnom delu grada, a koja je nekada bila poznata po nomadskom načinu života. Ovaj deo populacije živi u takozvanim jurtama, kružnim šatorima koji se sastoje iz jedne prostorije, čiji centralni deo zauzima ognjište. Jurta odgovara nomadskom načinu života, te u roku od dva sata može da se spakuje na kamion, ili neko drugo prevozno sredstvo, i odveze u bilo kojem smeru. Budući da u manjim mestima nema posla, te da je nomadski život postao naporan modernim Mongolima, stotine hiljada njih došlo je u glavni grad u potrazi za korom hleba. Tako su organizovali „jurta naselje“, koje se nekontrolisano širi, budući da nema jasnih zakona o vlasništvu zemlje. Tokom komunističke ere zemlja je pripadala državi, da bi 1991. godine bila proglašena vlasništvom građana, što je dovelo do brojnih zabuna, budući da bilo koji državljanin koje dođe u grad polaže pravo na zemlju. Ovaj deo stanovništva najodgovorniji je za zagađenost vazduha, jer u ognjištu po čitav dan gori ugalj, te je u januaru zabeleženo 3,320 grama nedozvoljenih supstanci po metru kvadratnom, što je 133 puta više od onoga što Svetska zdravstvena organizacija smatra bezbednim. Novinar i fotograf Njujork Tajmsa, Bryan Denton, napravio je reportažu o uslovima života u glavnom gradu Mongolije, a tokom zimskih meseci, te ilustrovao nevolje nekadašnjih nomada koji danas maštaju o novoj urbanoj površini za sebe i svoje potomke.
Brenn 01 S

Ekskluzivno: Retro fotografije Lepe Brene, sredinom osamdesetih

Sitnije, Cile, sitnije

Sredinom osamdesetih, fenomen Lepe Brene i grupe Slatki greh zapljusnuo je nekadašnju Jugoslaviju nezapamćenim talasom popularnosti; masovni koncerti, enormni tiraži i medijska pomama bili su tek neki od detalja strelovite, zvezdane karijere. Male su, gotovo nikakve šanse da današnje generacije prisustvuju takvom uraganu koji je čitavu državu tresao opštepoznatim hitovima. U beogradskom Domu sindikata koji je bio muzičko svetilište, uoči koncerta na kojem su zajedno nastupali Lepa Brena i Sead Memić Vajta – u garderobi se zatekao fotoreporter Zoran Trbović. Ispucao je čitav film na Brenu i Vajtu; potom su se pojavili nerazdvojni Milovan Ilić i Big Lale, ali je Brena uskoro morala na scenu. Nešto od te atmosfere bezbrižnosti i gotovo detinje radosti ostalo je zabeleženo na ovim foto-dokumentima; bilo je to vreme kad nije bilo bitno da li se zoveš Sead, Fahreta ili Milovan; iz današnje cyber-perspektive sve ovo liči na doba nevinosti pred preteću buru. Tako je i bilo. Par godina nakon ovih fotografija, Slobodan Milošević je objasnio Srbima na Kosovu da niko ne sme da ih bije. To je moglo da znači da Srbi smeju druge da biju. I tako je počeo krvavi rat. Si, Cile, si!
Filadelfija1

Jeffrey Richard Stockbridge: Filadelfija sa dva lica

Strašna sudbina kuće na ivici

Fotograf Jeffrey Richard Stockbridge objavljivao je fotografije u časopisima poput The NY Times, The Telegraph UK, Time Magazine Light Box. Bavi se temama koje se tiču čoveka i njegovog okruženja, te često fotografiše prostore u kojima borave oni čije je postojanje izazov. Kuću opisuje kao “kutiju za čuvanje života”, koja štiti svoje stanare, kako fizički, tako i duhovno. Za njega to nije samo fizička struktura, već tvorevina koja više podseća na živo biće. Njeni zidovi u sebi čuvaju iskustvo života i smrti, te se i sami rađaju, “žive”, i na kraju propadaju. Stanari razvijaju osećanja prema kućama u kojima borave, ili su boravili neko vreme, pa pamte njihov miris i mnogo godina pošto ih napuste. Stockbridge je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli fotografije iz dve serije posvećene Filadelfiji - jedne koja govori o napuštenim kućama, i druge - koja se bavi Kensington avenijom koja se nalazi u nekada imućnom radničkom naselju, koje danas broji svoje neslavne dane.
Putt1

Slikom na sliku: Ruski izbori 2018, ništa novo

Putinu 56 miliona glasova

Osamnaest godina nakon što je došao na vlast, Vladimir Putin među ruskim glasačima nije izgubio ništa od svoje autokratske harizme; na jučerašnjim izborima dobio je rekordnih 56 miliona glasova, jer nije bilo nikakve konkurencije – oni koji su hteli da mu se suprostave ili su ubijeni, ili napustili zemlju, ili im je zabranjeno da se pojave na predsedničkim listama. U svakom slučaju, glasači su priznali da im prija Putinova čvrsta politika sukobljavanja sa Zapadom i da u novom/starom predsedniku vide političko oružje koje se uspešno nosi s mnogobrojnim “neprijateljima” širom planete.
Subot 01 S

Severna geografija: Subotica i Palić

Ott ahol a szépség él

Naš fotoreporter Braca Stefanović obreo se nedavno blizu državne granice – šifra North: baš na Paliću sa sve jezerom, molovima, hotelima, prekrasnim arhitektonskim uspješnicima, a potom u Subotici („Tamo su mnogo fini ljudi“, kaže Braca) gde su ga austrougarski monumenti dokrajčili lepotom elegancije i grandioznim rešenjima za večnost. Atmosfera te nestvarne lepote zadržala se u ovoj photo-galeriji, uvek uz jednu želju: da se opet vratimo vodama Palića i uživamo pod devizom - Ott ahol a szépség él ...
Strahi 01 S

Netko bješe Strahiniću bane

Ponoćni kauboji i rečni galebovi

Ulica Strahinjića Bana nekada je bila tihi deo beogradskog naselja Dorćol, da bi se količina buke u njoj menjala u skladu sa potrebama i navikama građana. Ulica spaja Skadarliju i Kalemegdan, a naziv je dobila po Banović Strahinji, jednoj od istaknutih figura iz srpskog narodnog stvaralaštva. Ako ste mislili da ulica Strahinjića Bana, poput Balkanske ili Knez Mihailove, nije menjala ime decenijama – razmislite ponovo. Naime, ime ulice koja se nalazi u samom srcu Beograda menja se skoro svake decenije, a onoliko često koliko se menja i fasada na kojoj stoji tabla sa nazivom ulice. Tako i danas postoje table sa dva potpuno različita natpisa, budući da je prvi zvanični naziv bio Strahinjića bana, da bi se ime vremenom menjalo, jer se i ime Banović Strahinje često govorilo i pisalo na više načina.
Vecers1

Svi moji vojnici

Neki to vole maslinasto zeleno

Izraelski fotograf Adi Nes se kao gej muškarac uvek osećao otuđenim od mejnstrim kulture u kojoj je odrastao, ali je ipak ostao da radi i stvara u svojoj rodnoj zemlji. Vremenom je postao i jedan od važnih elemenata umetničke zajednice u Sjedinjenim Američkim Državama, najviše poznat po svojim provokativnim i dirljivim fotografijama koje komuniciraju sa opšteprihvaćenim muškim identitetom u Izraelu, te svuda na svetu.
Kugla 01 S

Goran Pavelić Pipo: Kazališni retro

Kugla glumište, teatar preklopljen sa životom

Članovi Studentskoga satiričnoga glumišta (SSG) u prostorijama Savske 25 u Zagrebu, 20. svibnja 1975. donose odluku o promjeni naziva u Kugla glumište, koja je bila je jedna od najvažnijih kazališnih, multimedijalnih i interdisciplinarnih umjetničkih skupina u SFRJ, a posebice u Hrvatskoj. Djeluje od 1975. do 1985. kada se cijepa na nekoliko frakcija od koje neke djeluju sve do danas. Kugla glumište stvorilo je novu koncepciju kazališta. Umjesto tradicionalnog kazališta, Kugla je zamišljala teatar kao urbani ritual, socijalnu situaciju, narušavala je teatar kao kocku, u kojoj se unaprijed zna mjesto za gledatelje te uspostavljala teatar kao Kuglu, kao ne-dramski teatar, totalni teatar, preklopljen sa životom. Godine 1985. Kugla glumište se dijeli na tzv. meku i tvrdu frakciju. Glavni predstavnik tvrde struje, Damir Bartol Indoš, dobitnik Medalje Grada Zagreba za kazalište 2009, do danas dosljedno radi u okviru izvorne estetike. Članovi Kugla glumišta bili su: Zlatko Burić, Dunja Koprolčec, Anica Vlašić - Anić, Zoran Šilović, Heda Gospodnetić, Dragan Pajić Pajo, Dragan Ruljančić i Damir Bartol Indoš. Ostaje činjenica da je ova skupina zanesenjaka, čudaka i glazbenika u ondašnjim vremenima probijala ustaljene kazališne norme, ponudila jedno novo, drugačije gledanje; šire kulturološki, KG poznata je i po tome što su u njoj aktivno sudjelovali i Jura Vitrosax Novoselić (od "Filma" do "Psihomodo Popa"), Srđan Sacher ("Haustor") i još neki; Štulić, Rundek i mnogi drugi, svoje su probe održavali u prostorima gdje je KG drala svoju "scenografiju"... Kićo, Dunja, Šiš, Ajs, Čvarak, Paolo, Nenči i svi ostali "kuglaši" još nikako da dočekaju neku ozbiljnu monografiju; uostalom, KG je dobila i nagrade na BITEF-u i Dubrovačkim ljetnim igrama Fotografije sa predstava Kugla glumišta snimljene su 1976. (jezero Bundek u Novom Zagrebu) i 1978. u parku Stara Trešnjevka.
Monolo2

Ćutanje plavih zidova

Fotografija za uživaoce monologa

Francusko-brazilska fotografkinja Claudia Masciave odrasla je u prašumama Amazona, te se iz njih zaputila na studije u Manaus, gde je stekla diplomu socijalnog radnika. Pošto je završila studije kreće na putovanje po svetu u želji da otkrije ono što bi bilo najbliže njenom identitetu. Posle više godina koje je provela u lutanju pronašla je svoj dom u Francuskoj, gde i danas živi i radi kao konceptualni umetnik. Masciave inspiraciju crpi iz radoznalosti, spontanosti, odlučnosti, te vibrantnih boja koje podvlače izolovanost u koju postavlja glavnu figuru na svojim fotografijama, u stvari sebe. Kroz ono što fotografiše umetnica traga za odgovorima, a u želji da razume život, te načine na koje može da se postoji.
Zelez 01 S

Žikina arhiva iz 1981: Reportaža o stoleću jedne pruge

Vlakom od Zagreba do Rijeke

Davne 1981, naš dragi zagrebački fotograf Željko Stojanović napravio je reportažu o jedinstvenom jubileju: te godine proslavljalo se stoleće od postojanja pruge Zagreb-Rijeka. Da se podsetimo geografije: kreće se sa zagrebačkog kolodvora, a potom slede Remetinec, Hrvatski Leskovac, Horvati, Mavračići, Zdenčina, Desinec, Jastrebarsko, Domagović, Lazina, Draganići, Karlovac, Karlovac Centar, Mrzlo Polje, Duga Resa, Belavići, Zvečaj, Gornji Zvečaj, Generalski Stol, Donje Dubrave, Gornje Dubrave, Tounj, Kukača, Košare, Oštarije, Ogulin, Ogulinski Hreljin, Ljubošina, Gomirje, Vrbovsko, Moravice (te 1981. zvale su se Srpske Moravice), Brod Moravice , Skrad, Kupjak , Zalesina, Delnice, Lokve, Vrata, Fužine, Lič, Drivenik, Zlobin, Plase, Melnice, Meja, Škrljevo, Sušak Pećine, Rijeka. Ove crno-bijele fotografije iz Stojanovićeve arhive nastale tokom putovanja od Zagreba do Rijeke, dokument su vremena Jugoslavenskih Železnica (JŽ) u svom najboljem izdanju; vidimo čekaonice, poruke putnicima glede higijene (“Putnici, pazite na red i čistoću”), vredne konduktere, uredne i čiste stanice, sneg, kišu, mostove… Doba kad se putovanje vlakom smatralo otmenim izborom! I kad se u svakom kupeu moglo pušiti do mile volje…
Cesma 01 S

Retro: Terazijska česma 1991. godine

Uzalud okupljeni protiv Miloševića

Na Trgu Republike u Beogradu održan je 9. marta 1991. godine veliki miting protiv Slobodana Miloševića, a glavni zahtev je bila ostavka direktora RTS Dušana Mitevića i četiri urednika državne televizije: Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova. Neposredan povod koji je Drašković navodio kao razlog za traženje ostavki bio je Budihnin komentar u Dnevniku 2, u kom je Draškovićeva politika opisana kao produžetak politike Franje Tuđmana. Uplašen brojnošću i istrajnošću demonstranata, Slobodan Milošević je zatražio od Predsedništva Jugoslavije da razmesti jedinice JNA po gradu kako bi se ugušile demonstracije. Predsednik Predsedništva Borisav Jović je telefonom kontaktirao ostale članove predsedništva i tenkovi su poslati na ulice. Beograd je oskrnavljen gusenicama tenkova koje će sa Terazija krenuti u krvavi pir. Kao odgovor na tenkove u centru Beograda, 10. marta su iz Studentskog grada krenuli studenti. Na Brankovom mostu ih je sačekala policija, bacila suzavac i pretukla sve koji su joj pali pod ruku i pendrek. Zoran Đinđić je pregovarao sa policijom koja je grupu od 5.000 studenata pustila da se pridruži demonstrantima-studentima kod Terazijske česme. Demonstracije kod Terazijske česme vodili su student Žarko Jokanović i glumac Branislav Lečić. Na improvizovanoj pozornici su se smenjivali razni govornici, javne ličnosti, a ostao je upamćen i govor patrijarha Pavla. Uz ostale učesnike, najpoznatiji su bili Mirko Kovač, Matija Bećković, Dušan Kovačević, Bata Stojković, Rade Šerbedžija i Borislav Pekić. Iz današnje perspektive, zanimljivo je videti ko se sve tada okupio na demonstracijama protiv Miloševića: od ekstremnih desničara, preko pravoslavnih dogmatika, do liberalne političke struje. Po običaju, ništa se posle demonstracija nije desilo; Milošević je ostao na vlasti i krenuo u rat protiv Hrvatske. Bio je to početak SFRJ tragedije. Fotografije Zorana Trbovića od pre 27 godina svedoče o tim dramatičnim trenucima.
Chi 01 S

Chic!ken: pileće/leto 2018.

Lepota se brani manekenskom živinom

Ako bi vas upitali koja je to najlepša ptica na svetu, teško da bi vam na pamet prvo pala kokoška. Ipak, italijanski fotografi Moreno Monti i Matteo Tranchellini izabrali su baš ova stvorenja za svoje foto-subjekte, budući da čvrsto veruju da su pilići potcenjeni kada je lepota u pitanju. Tako je nastao projekat Chic!ken, čiji je cilj da pokaže potencijal ovih provincijskih ptica, te ih obasja reflektorima i svetu dokaže svaku šaru njihove lepote. Na više od 200 portreta našlo se preko 100 pilećih rasa, različitih boja, oblika i masa. Tim koji stoji iza projekta Chic!ken pristao je da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih pernatih modela, a oni koji budu poželeli da saznaju više, mogu to da učine na njihovom Instagram profilu, ili u okviru Kickstarter stranice.
Ledos1

Čovek koji je topio lednike

Ledeni obraz sveta

Fotograf Sebastian Copeland prešao je osam hiljada kilometara kroz ledene pustinje, oborio tri svetska rekorda putujući bez prevoznog sredstva od istočnog na zapadni kraj Antarktika, na skijama prošao preko ledene kape Grenlanda, te fotografisao sebe i u druge u uslovima koji vrlo lako mogu da ugroze život. Kako sam kaže, odlazak na Antarktik je kao odlazak na neku drugu planetu, i to ne samo zbog toga što ljudska noga dugo nije kročila na te prostore, već i zbog toga što je svetlost tamo drugačija nego bilo gde na svetu. Zbog toga što nema zagađenja, slike su toliko jasne da pružaju utisak neke druge realnosti, upotpunjujući tako ledeno iskustvo, te prizore glečera u kojima je uskladištena istorija postanja čitavog jednog sveta.
Svadb1

Vratolomije ruskih svatova

Oženi me, i shvatiću te ozbiljno

Roman Mokrov fotografiše ruske svadbe u poslednjih deset godina, a fotografije koje napravi obično se na društvenim mrežama dele uz # trash. Ipak, fotograf o plodovima svog rada razmišlja drugačije, budući da ni o sebi ne misli samo kao o svadbenom fotografu, već pre kao o umetniku čiji je medijum fotografija. Sa fotografisanjem svadbi počeo je kako bi došao do zarade koje u umetnosti nije bilo, ali je brzo shvatio da mu „egzotični“ ambijenti, te svatovi čija je krv obogaćena alkoholom, pružaju dovoljno materijala za ono što je počeo da zove umetničkim projektom.