Tekstovi sa tagom: fotogalerija

Gogo 01 S

Nicolas Portnoi: I nikom nije lepše nego nama

Leteći cirkus koji ne leti

Nicolas Portnoi, fotograf i muzičar, koji fotografiše i muzicira u Parizu, najpre se bavi dokumentarnom fotografijom, te najčešće beleži život koji se odvija u slepim ulicama, te slivnicima dalekog grada svetlosti. Njegove fotografije pozivaju, te funkcionišu poput nečega interaktivnog, jer je posmatrač skoro siguran da čuje: „Kaži da li je to za tebe predaleko. Mogla si trčati odmah iznad malog talasa Baltičkog mora I iza polja Danske, iza bukove šume, Skrenuti ka okeanu, a tamo je već ubrzo Labrador, beo u ovo doba godine. A ako tebe, što si sanjala o ostrvu samoće, Plaše gradovi i treperenje svetlašaca na drumovima, Imala si put kroz samu sredinu šumske zabiti, Nad plavilom odmrznutih voda, po tragu irvasa i karibua, Sve do Sijere, napuštenih rudnika zlata. Odvela bi te reka Sakramento Među brežuljke obrasle bodljikavim hrastikom. Još šuma eukaliptusa i stigla bi do mene.“ (Elegija za N. N., Česlav Miloš) Portnoi je pristao da deo svojih fotografija podeli sa čitaocima XXZ magazina, a oni koji budu želeli da saznaju više o njegovom radu, mogu to da učine na njegovom web-sajtu.
Brenna1

Petar Luković: Vlastita Bolja prošlost u slikama (2)

Kad je život bio estrada

Paralelno sa feljtonom „Bolja prošlost“ koji se bavi istorijom jugoslovenske estrade, krenula je photo-slikovnica iz muzičkog života autora ove knjige. Iz zaboravljenih kutija i albuma, na svetlo dana izvučene su njegove fotografije u društvu nekad, a možda i sad velikih zvezda, među kojima su, recimo, Lepa Brena, Toma Zdravković, Andrej Šifrer, Miroslav Ilić, Saša Lošić, Goran Bregović... uz neke skoro zaboravljene photo-uspomene iz detinjstva i JNA. Biće toga još, sve u ime Bolje prošlosti!
Novaja 01 S

Praznično merenje vremena

Nova godina u prijateljskoj poseti Beogradu

U skladu sa očekivanjima, a uprkos objektivnim teškoćama, Nova godina će stići na planetu Zemlju 31. decembra, tačno u ponoć. Čovek je davno odlučio da, ono što slobodno možemo da nazovemo neizbežnom prirodnom pojavom, a koja se pojavljuje u obliku proticanja vremena, obasja prazničnim svetiljkama, ne bi li tako sebe, a i druge, uverio da ta praznična noć vodi u neko bolje sutra. Zahvaljujući našoj fotografkinji – Mariji Đoković, čitaoci XXZ magazina će moći da osete delić svetla koje obasjava glavni grad, te skupa poveruju da će se sve što se do sada nije dogodilo – dogoditi u najluđoj noći, i da ispod sede brade Deda Mraza žive pravi ljudi.
Kosmo 01 S

Srđan Vujmilović: Želja za svemirom

Večiti sjaj blistavog šuma

Samouki, nagrađivani fotograf iz Banja Luke - Srđan Vujmilović, rođen je 1994. godine. Dok fotografiše, trudi se da ga žanrovi ne ograničavaju, ali ipak najradije beleži pejzaže, portrete, a interesuje ga i light painting. Ovaj mladi fotograf proizvodi i video sadržaje, a ljubav prema putovanjima i želja za upoznavanjem novih i kreativnih pojedinaca i pojedinki mu pomažu u pronalaženju tema i prostora za fotografske i video projekte. Oni koji budu poželeli, ostatak Srđanovih radova mogu da potraže na njegovom web-sajtu.
Konce 01 S

Andreja Marković: XXZ debi

Rock’n’roll - I Kragujevac i svet

Andreja Marković, rođen u Kragujevcu 1998, fotografijom se bavi četiri godine, a od samog početka ga je zanimala koncertna fotografija. Počeo je sa fotografisanjem koncerata punk-rock i metal bendova lokalne kragujevačke scene, da bi zahvaljujući sada već popularnom kragujevačkom, muzičkom festivalu Arsenal Festu, dobio priliku da fotografiše svetski poznate izvođače. Nastavak svog rada pored koncertne vidi i u nude-art fotografiji, tako da za 2018. godinu priprema svoju prvu samostalnu izložbu.
Kose 01 S

Pavel Kosenko, ekskluzivno za XXZ

Domovina je jezik i ništa više

Prijatelj i naš stari saradnik Pavel Kosenko, fotograf čije smo slike iz Guče još davno objavljivali na jednom ubijenom e-sajtu, opet je s nama; ovog puta u radnom serijalu koji preispituje emocionalnu vezanost prema domovini kao takvoj, svejedno da li je reč o Rusiji, Gruziji, Vijetnamu, Indiji ili Ukrajini. Vođen idejom Emila Michela Ciorana “Čovek ne živi u državi, on živi u jeziku; domovina je jezik i ništa više”, Kosenko kaže da su “sve fotografije nastale daleko od mesta gde je rođen i gde stalno živi”.
Postero 01 S

Retro: Filmski plakati iz SFRJ

Neki to vole vruče

Bila jednom jedna zemlja, a u njoj je bilo svega, od igle do lokomotive, od radničkog samoupravljanja do zajedničkog stambenog fonda, od Vardara pa do Triglava. Podsećanje na svet Yutlantide koji nije potonuo sam od sebe, nego smo ga svojim rukama udavili u krvi, danas spada u osnovne dužnosti svakog ko se seća da je nekad bio Titov pionir, kao neka vrsta osnovne mentalne higijene. Filmski plakati iz SFRJ koje vam donosimo nisu samo okidač za jugonostalgiju, već i podsećanje na vreme koje je zauvek prošlo, ali i dalje živi u našim srcima. Dok neko ne napravi vremeplov, ostaje nam da prebiramo po artefaktima bivše nam domovine i tako bar na trenutak skrenemo misli od ništavila koje smo stvorili njenim komadanjem. A možda vas ovi filmski posteri podstaknu da ponovo pogledate “Sutjesku”, “Večernja zvona” ili “Kalibar 20 za specijalistu”
Neil 01 S

Kris Janković na licu mesta

Neil Young u Vancouveru

Naš prijatelj, donator i saradnik Kris Janković iz dalekog Vancouvera u Kanadi, inspirisan rocks-off rubrikom o različitim verzijama pesme „Rockin' In The Free World“, poslao nam je vlastite fotografije s koncerta Neila Younga kad je ovaj gostovao u Vancouveru... Preporučujemo da galeriju natenane pogledate uz zvuke novog Youngovog albuma „The Visitor“.
Ilus1

Gunduz Aghayev: Ilustracija koja je obrisala smrt

Novo tumačenje današnjice

Posle serija ilustracija poput “Holy Selfie,” “World Leader“, “Global Police”, te “Just Leaders,” umetnik Gunduz Aghayev se vraća sa novim tumačenjima problema današnjice. Kao i obično, on pokušava da vrati izgubljenu budućnost onima koje su pojeli ratovi, te da nam svojim ilustracijama u sećanje ureže greške koje smo jednom napravili. Aghayev se ovog puta bavi problemom čopora, te nesposobnošću da se deluje pojedinačno, bilo iz straha, ili iz osećaja udobnosti, te sklonošću pojedinca da se prikloni većini ili figurama moći. Oni koji budu poželeli da saznaju više o njegovom radu, mogu to da učine na njegovom Facebook profilu.
Bolla 01 S

Petar Luković: Vlastita Bolja prošlost u slikama

Bezbrižni muzički dani

U času kad se feljtoniziranje knjige „Bolja prošlost“ zahuktalo, trenutak je da autor knjige otkrije photo-detalje sopstvene Bolje prošlosti. Iz prašnjavih albuma na svetlo dana izvučene su njegove fotografije u društvu nekad, a možda i sad velikih zvezda, među kojima su, recimo, Goran Bregović, grupa Smak, Snežana Jandrlić, Maja Odžaklijevska, Dado Topić, Zdravko Čolić, Oliver Mandić, grupa Denis & Denis, Željko Bebek... Razotkrivanje tek počinje, biće još zaboravljenih photo-radova!
Skate1

Daniel Reiter: Jedna ulična priča

Portret skejterskog života u Etiopiji

Skejterska scena u Etiopiji ima sličnu priču kao i bilo koje siromašno mesto - premalo vozača i premalo para da bi se skejt šop isplatio. Svaki član ekipe, u početku malobrojne, snalazio se kako je umeo, a imati pravi, kvalitetan skejt bilo je ravno kakvom podvigu. Fotograf Daniel Reiter imao je priliku da zabeleži svakodnevne aktivnosti ove male zajednice, koja živi i vozi u glavnom gradu ove zemlje. Ubrzo se uverio da članovi skejeterske zajednice u Adis Abebi imaju ozbiljne planove za budućnost, te saznao o problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju, pa je, pre nego što je krenuo na put, organizovao dobrotvornu akciju tokom koje je sakupljena odeća i oprema, koju je poneo sa sobom. Sa mladim skejterima je proveo dva meseca, te uspeo da dokumentuje ono što žive, ne zaboravljajući da priču savršeno uklopi u ambijent i ekonomske prilike. Kada se posle nekog vremena vratio u Etiopiju, primetio je da se stanje među mladim skejterima poboljšalo, da bolje govore engleski, da su rešeni da ostave nekakav trag za sobom, te da su uspeli da sakupe sredstva za sopstveni skejt park. Reiter je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više o njegovom radu mogu to da učine na njegovom web-sajtu.
Aaptic 01 S

Elsa Bleda: U oku nosim svet

Jednom sam prošla kroz gradove

Elsa Bleda nas, slučajno ili namerno, uvodi u distopijski svet koji je mešavina prirodnog i digatalnog, mesa i betona. Artikulisano u dalekim ćoškovima sveta, neonsko svetlo stiže i na pašnjake, gde se ukršta sa maglovitim životinjskim mukom, te svežim mirisom trave. Fotografkinja često, i otvoreno, priča o intenzitetu svojih snova, te o načinima na koje je pronalaze u gluvo doba, i teraju je da hoda praznim gradovima u lovu na demone koji su derivati modernog čoveka. Namamljena u noćnu tišinu, Bleda često napušta udobnost skloništa, a u pokušaju da omeđi kompleksnost ljudskog iskustva. Elsa Bleda je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji požele da više saznaju o njenom radu mogu to da učine na njenom Behance profilu.
Stef 01 S

Drugo oko u glavi

Natprirodne lepote Crne Gore

Crna Gora možda jes’ malena, kao što kaže pjesma, ali joj to uopšte ne smeta da bude prelepa. Da je Montenegro raj za oči i melem za dušu nije potrebno posebno dokazivati, dovoljno je pogledati fotografije našeg fotoreportera Brace Stefanovića koji je lutao Crnom Gorom i uhvatio prirodne i druge lepote na delu. Nacionalni park Lovćen, Stari grad u Budvi, tvrđava Trojica u okolini Kotora, Stoliv u Boki Kotorskoj, Gornji Cekin, okolina Rijeke Crnojevića, Pljevalja i Cetinja – samo su neke od destinacija koje možete videti u našoj fotogaleriji. Uživajte za sve pare!
Prizor1

Oliver Curtis: O nekonvencionalnim turistima

Zakulisne radnje najvećih svetskih atrakcija

Oni koji posećuju velika svetska čuda, poput Tadž Mahala u Indiji, lako se upletu u mikrokosmos prizora, te zaborave na sitnice i male ljudske nepravilnosti. Fotograf Oliver Curtis se ne hvata u takve zamke, te beleži scene koje turisti uglavnom ne primećuju. U seriji fotografija Volte-face on predstavlja scene čije postojanje zasenjuju veličine poput Stounhendža, Mona Lize, te Lenjinove grobnice. Prizori koje on bira možda ne oduzimaju dah, ali priči daju novu dimenziju, te tuđe daljine pakuju u privatnu istinu. Ideju za ovaj projekat dobio je 2012. godine, prilikom posete piramidi u Gizi. Za razliku od ostalih posetilaca, pogledao je iza sebe, a suprotno od piramide, te ostao fasciniran onim što je video. Naime, video je golf teren u izgradnji, te kontrast između zelene površine terena i smeđe okoline. Iako je pomislio da možda nije u redu da, dok se nalazi pred jednim od najvećih svetskih čuda „gleda u pogrešnom smeru“, ipak je napravio fotografiju za koju se kasnije ispostavilo da govori o situaciji isto koliko i sama piramida, ako ne i više. Curtis je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a ostatak priče može da se pronađe u njegovoj knjizi ili na web-sajtu.
Skada 01 S

Skadarsko jezero

Most na Rijeci Crnojevića

Skadarsko jezero je najveće jezero Balkanskog poluostrva. Ovisno o vodostaju, rasprostire se na površini između 370 i 540 kvadratnih kilometara. Jezero je bogato retkim ribama i pticama, a u vodi je obilje bilja. Na jezeru je 50 ostrva, a na nekim od njih su stare tvrđave i manastiri. Niz otočića koji se protežu uz crnogorsku stranu obalu nazivaju se Krajinski arhipelag. Jezero je s crnogorske strane Nacionalni park, proglašen 1983. kao područje od međunarodnog značaja za boravak ptica. Naš fotoreporter obišao je Skadarsko jezero, fotografisao njegovu divlju lepotu na mnogim lokacijama, od sela Karuč i Dodoš, pa sve do Rijeke Crnojevića koju je podigao Ivan Crnojević (1465–1490), koji je da bi izbjegao Tursku vojsku na Obodu podigao utvrđenje i manastir, čija je crkva posvećena Svetom Nikoli. Tu je preneo svoju prestonicu sa tvrđave Žabljak, a manastir je postao sedište zetske Mitropolije. Danas su Rijeka Crnojevića i Skadarsko jezero fenomenalne turističke destinacije, gde se često može čuti prava vavilonska pometnja jezika, jer stranci obožavaju tu da svrate. Gledajte, uživajte, širite i prepričavajte!