Tekstovi sa tagom: fotogalerija

Atita 01 S

Maršalove Nove godine u slikama

Da svi budemo srećni i uspješni kao drug Tito

Umesto da izmišljamo toplu, novogodišnju vodu – vratimo se izvoru: drug Tito i drugarica Jovanka su nam decenijama pokazivali i ukazivali kako se proslavlja Nova godina, uz prijatelje, balone, šeširiće, iće i piće, sve s muzikom i smehom u neograničenim količinama optimizma. Zato, poručujemo uoči 2018: druže Tito, mi ti se kunemo, da s tvog novogodišnjeg puta ne skrenemo! Happy New Year, everybody!
Dzoni 01 S

Petar Luković: Vlastita Bolja prošlost u slikama (3)

Sve boje Jugoslavije

Paralelno sa feljtonom „Bolja prošlost“ koji se bavi istorijom jugoslovenske estrade, krenula je photo-slikovnica iz muzičkog života autora ove knjige. Iz zaboravljenih kutija i albuma, na svetlo dana izvučene su njegove fotografije u društvu nekad, a možda i sad velikih zvezda, među kojima su, recimo, Džoni Štulić, Darko Rundek, Srđan Šaper, Zdravko Čolić, Jura Stublić, Piko Stančić, Mišo Kovač, Velibor Džarovski, Zdenka Kovačiček, te vrlo posebna uspomena – fotografija s SFRJ premijerom Ante Markovićem i osnivačem Saveza reformskih snaga Jugoslavije… Biće toga još, sve u ime Bolje prošlosti!
Labudis 01 S

Dan kada ljudi nisu pojeli ptice

Praznična gozba za beogradske zveri

Oni koji se poslednjih dana, a možda i nedelja, bude sa prazničnim teretom na leđima, sasvim sigurno imaju ograničen doživljaj sveta, te ne primaćuju život koji se hrani oko njih, a u decembru koji je sasvim sigurno pobegao u neko proleće. Slike na koje bismo naišli ako bismo jednom rešili da otvorimo oči, mogle bi da se uporede sa pesmom Antimaterija Rasela Edsona: S druge strane ogledala je izvrnuti svet, gde su ludaci normalni; gde kosti izlaze iz zemlje i povlače se do prve ljubavne sluzi. A uveče sunce samo izlazi. Ljubavnici plaču jer su jedan dan mlađi, i ubrzo detinjstvo im otima užitak. U takvom svetu ima mnogo tuge koja je, naravno, radost. *** A tako je i bilo: čim smo izašli iz pesme, Beograd je požurio da nas uveri da i u njemu, kao i u stihovima, ima mnogo tuge koja je u stvari radost. I kao što nam klimatske promene uskratile novogodišnje mećave, tako nas i praznične gužve sprečavaju da primetimo da oni koji imaju kupuju poklone, dok oni koji nemaju to što su jedva stekli dele sa drugima. I tu je najdirljivija slika starijeg gospodina koji je prevalio nebrojene gradske milje da donese nešto hrane ljubimcima bez doma i vlasnika. Dok smo čekali da se hranitelj pojavi, te sumnjali u uspeh onoga što smo zamislili, na vidiku nije bilo ni ptice ni mačke, da bi , čim je stariji gospodin kročio na teritoriju, za koju verujemo da je njihovo dugogodišnje mesto susretanja, toliko njih dotrčalo, doletelo, dokotrljalo se, da nismo uspeli da ih izbrojimo. Zahvaljujući našoj fotografkinji Mariji Đoković, svaka scena je pažljivo komponovana, te zabeležena, pa ih, evo, delimo sa vama.
Arge 01 S

Argentinski grad Ushuaia

Razglednica s kraja sveta

U arhipelagu Tierra del Fuego, na južnom kraju Južne Amerike, nalazi se argentinski grad Ushuaia, koji iz milošte zovu i „krajem sveta“, te koji predstavlja najjužniju naseljenu tačku na planeti. Fotograf Mario Tama proveo je neko vreme u ovom gradu, te fotografisao luku, ljude, život, planine, i okolne glečere. Tokom tog procesa otkrio je da se meštani suočavaju sa mnogim izazovima, od kojih je najozbiljnija opasnost od gubitka izvora pijaće vode. U poslednje vreme ova pretnja je sve ozbiljnija, a zbog klimatskih promena, te povećanja broja stanovnika. Zbog priliva radnika iz svih krajeva Argentine, broj onih koji žive u gradu i okolini se od 1970. godine popeo na 150.000, što zajedno sa sve većim brojem turista sa brodova koji krstare okolnim vodama, bitno utiče na promenu okoliša, te povećanu opasnost od gomilanja otpada.
Irak 01 S

Pregled godine: 2017. u sto fotografija

Godina prođe, ono što se dogodilo ostaje

Skup fotografija The New York Timesa predstavlja svedočanstvo još jedne nemirne godine za nama i brojne nepobitne dokaze da smo zaista postojali, dovodeći bivstvovanje do besmisla, u sumračnom rasponu od prirodnih katastrofa do užasa čiji je kreator sam čovek. Tako će se i ova 2017. uskoro naći za nama, ni bolja, ni lošija, ni drugačija, godina k'o godina. Greške koje smo pravili ne bi trebalo da nas definišu, već da nas nauče, a pred vama je 365 praznih strana, iskoristite ih pametno.
Belgr 01 S

City Drops Into The Dark

Noć u Novom Beogradu

Strpljivi noćni šetač sa aparatom i stativom u ruci mogao je, stešnjen između večitog mraka i povremenog svetla, da pomisli kako je ovo savršena arhitektura distopijske budućnosti, betonski neo-noir, ili kolektivna socijalistička spavaonica, i da uvek bude u pravu, jer Novi Beograd sve jeste – naročito kad ga pokrije noć. Na neki art način, on je čak humaniji s manje svetla; čim stigne dan, kao da onaj noćni New Belgrade sasvim iščezne. Srećom, fotografije Marije Đoković dokazuju da grad preko Save stvarno noću postoji. Proverite sami!
Aarat 05 S

Filip Horvat, svjedok strašnih ratova

Sve boje užasa

Nekadašnji fotoreporter koji je godinama radio za vodeće svetske listove i magazine, Filip Horvat danas se više ne bavi fotografijom; već godinama je uspešan hotelijer, vlasnik hotela „Maestral“ na otoku Prvić, u Prvić Luci, o čemu možete čitati ovdje. Iz svojih bogatih arhiva, Horvat je odabrao seriju fotografija koje na najdramatičniji način pokazuju stradanja civila i i tragediju izbeglica tokom rata u Bosni, uz snimke s Kosova i Avganistana...
Snowa 01 S

Jayanta Roy: Zima, zima, pa neka je

Snegovi u Kašmiru i druge priče

Samouki fotograf iz grada Kolkata u istočnoj Indiji, Jayanta Roy, rano je počeo da se bavi fotografijom, a svoju viziju sveta i danas beleži starim analognim aparatom, što mu pomaže da bolje i temeljnije savlada osnove ove umetnosti. Centralno mesto u njegovom, sada već obimnom, opusu zauzimaju crno-beli pejzaži, te portreti. Teme bira u odnosu na prostor u kojem trenutno boravi, te su raznovrsne, budući da često putuje. Trudi se da što više proučava fotografije starih majstora, te eksperimentiše i uči nove tehnike. Za njega je, kako sam kaže, fotografija najpre sloboda.
Gogo 01 S

Nicolas Portnoi: I nikom nije lepše nego nama

Leteći cirkus koji ne leti

Nicolas Portnoi, fotograf i muzičar, koji fotografiše i muzicira u Parizu, najpre se bavi dokumentarnom fotografijom, te najčešće beleži život koji se odvija u slepim ulicama, te slivnicima dalekog grada svetlosti. Njegove fotografije pozivaju, te funkcionišu poput nečega interaktivnog, jer je posmatrač skoro siguran da čuje: „Kaži da li je to za tebe predaleko. Mogla si trčati odmah iznad malog talasa Baltičkog mora I iza polja Danske, iza bukove šume, Skrenuti ka okeanu, a tamo je već ubrzo Labrador, beo u ovo doba godine. A ako tebe, što si sanjala o ostrvu samoće, Plaše gradovi i treperenje svetlašaca na drumovima, Imala si put kroz samu sredinu šumske zabiti, Nad plavilom odmrznutih voda, po tragu irvasa i karibua, Sve do Sijere, napuštenih rudnika zlata. Odvela bi te reka Sakramento Među brežuljke obrasle bodljikavim hrastikom. Još šuma eukaliptusa i stigla bi do mene.“ (Elegija za N. N., Česlav Miloš) Portnoi je pristao da deo svojih fotografija podeli sa čitaocima XXZ magazina, a oni koji budu želeli da saznaju više o njegovom radu, mogu to da učine na njegovom web-sajtu.
Brenna1

Petar Luković: Vlastita Bolja prošlost u slikama (2)

Kad je život bio estrada

Paralelno sa feljtonom „Bolja prošlost“ koji se bavi istorijom jugoslovenske estrade, krenula je photo-slikovnica iz muzičkog života autora ove knjige. Iz zaboravljenih kutija i albuma, na svetlo dana izvučene su njegove fotografije u društvu nekad, a možda i sad velikih zvezda, među kojima su, recimo, Lepa Brena, Toma Zdravković, Andrej Šifrer, Miroslav Ilić, Saša Lošić, Goran Bregović... uz neke skoro zaboravljene photo-uspomene iz detinjstva i JNA. Biće toga još, sve u ime Bolje prošlosti!
Novaja 01 S

Praznično merenje vremena

Nova godina u prijateljskoj poseti Beogradu

U skladu sa očekivanjima, a uprkos objektivnim teškoćama, Nova godina će stići na planetu Zemlju 31. decembra, tačno u ponoć. Čovek je davno odlučio da, ono što slobodno možemo da nazovemo neizbežnom prirodnom pojavom, a koja se pojavljuje u obliku proticanja vremena, obasja prazničnim svetiljkama, ne bi li tako sebe, a i druge, uverio da ta praznična noć vodi u neko bolje sutra. Zahvaljujući našoj fotografkinji – Mariji Đoković, čitaoci XXZ magazina će moći da osete delić svetla koje obasjava glavni grad, te skupa poveruju da će se sve što se do sada nije dogodilo – dogoditi u najluđoj noći, i da ispod sede brade Deda Mraza žive pravi ljudi.
Kosmo 01 S

Srđan Vujmilović: Želja za svemirom

Večiti sjaj blistavog šuma

Samouki, nagrađivani fotograf iz Banja Luke - Srđan Vujmilović, rođen je 1994. godine. Dok fotografiše, trudi se da ga žanrovi ne ograničavaju, ali ipak najradije beleži pejzaže, portrete, a interesuje ga i light painting. Ovaj mladi fotograf proizvodi i video sadržaje, a ljubav prema putovanjima i želja za upoznavanjem novih i kreativnih pojedinaca i pojedinki mu pomažu u pronalaženju tema i prostora za fotografske i video projekte. Oni koji budu poželeli, ostatak Srđanovih radova mogu da potraže na njegovom web-sajtu.
Konce 01 S

Andreja Marković: XXZ debi

Rock’n’roll - I Kragujevac i svet

Andreja Marković, rođen u Kragujevcu 1998, fotografijom se bavi četiri godine, a od samog početka ga je zanimala koncertna fotografija. Počeo je sa fotografisanjem koncerata punk-rock i metal bendova lokalne kragujevačke scene, da bi zahvaljujući sada već popularnom kragujevačkom, muzičkom festivalu Arsenal Festu, dobio priliku da fotografiše svetski poznate izvođače. Nastavak svog rada pored koncertne vidi i u nude-art fotografiji, tako da za 2018. godinu priprema svoju prvu samostalnu izložbu.
Kose 01 S

Pavel Kosenko, ekskluzivno za XXZ

Domovina je jezik i ništa više

Prijatelj i naš stari saradnik Pavel Kosenko, fotograf čije smo slike iz Guče još davno objavljivali na jednom ubijenom e-sajtu, opet je s nama; ovog puta u radnom serijalu koji preispituje emocionalnu vezanost prema domovini kao takvoj, svejedno da li je reč o Rusiji, Gruziji, Vijetnamu, Indiji ili Ukrajini. Vođen idejom Emila Michela Ciorana “Čovek ne živi u državi, on živi u jeziku; domovina je jezik i ništa više”, Kosenko kaže da su “sve fotografije nastale daleko od mesta gde je rođen i gde stalno živi”.
Postero 01 S

Retro: Filmski plakati iz SFRJ

Neki to vole vruče

Bila jednom jedna zemlja, a u njoj je bilo svega, od igle do lokomotive, od radničkog samoupravljanja do zajedničkog stambenog fonda, od Vardara pa do Triglava. Podsećanje na svet Yutlantide koji nije potonuo sam od sebe, nego smo ga svojim rukama udavili u krvi, danas spada u osnovne dužnosti svakog ko se seća da je nekad bio Titov pionir, kao neka vrsta osnovne mentalne higijene. Filmski plakati iz SFRJ koje vam donosimo nisu samo okidač za jugonostalgiju, već i podsećanje na vreme koje je zauvek prošlo, ali i dalje živi u našim srcima. Dok neko ne napravi vremeplov, ostaje nam da prebiramo po artefaktima bivše nam domovine i tako bar na trenutak skrenemo misli od ništavila koje smo stvorili njenim komadanjem. A možda vas ovi filmski posteri podstaknu da ponovo pogledate “Sutjesku”, “Večernja zvona” ili “Kalibar 20 za specijalistu”