Tekstovi sa tagom: fotogalerija

Toti1

Belosvetske pijace: Od Beča pa do Kraljeva

Krzna i kamere

U društvu u kome sreća pojedinca zavisi od posedovanja materijalnih dobara, pa se konzmerizam može smatrati novom religijom, kupovina second-hand robe svojevrsni je način da se izrazi revolt. Iako kupovinu polovne robe mnogi povezuju sa nemaštinom, činjenica je da second-hand prodavnice i buvljaci postoje širom planete. Marija Misita, fotograf-amater iz Kragujevca, vodi vas na dve takve lokacije - bečki Naschmarkt i kraljevački buvljak. Serija Second-Hand Paradise oslikava ove dve lokacija sa svim njihovim sličnostima i razlikama. Misita se fotografijom aktivno bavi poslednje dve godine. Za to vreme učestvovala je u više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. I sama pobornik kupovine polovne robe više od petnaest godina, nedavno je nabavila polovni analogni fotoaparat Smena 8M kako bi svom viđenju stvarnosti dodala malo neizvesnosti i šuma. Najviše je privlače apstraktna i ulična fotografija.
Kubba1

Rečnik borbe, svesti i fotografije

Još jedna priča o Kubi

Kuba nije samo Fidel Kastro ili portret Če Gevare, već i čarobna zemlja u kojoj je moguće naći lepotu u svakodnevnim prizorima, na živim ulicama, po stanovima i terasama, kraj okeana, u kafićima i živopisnim ulazima zgrada - svuda gde je prisutno oko koje to beleži. Nikola Nikodijević je fotograf iz Kragujevca, a kako sam kaže " u srcu je Despotovčanin, po struci arhitekta , a po prirodi avanturista". Upravo ga je taj avanturistički duh prošetao svetom, pa ovoga puta doveo do Kube.
Kass 01 S

Kaš Balkan Brewtopia

U kući dobrog piva

KAŠ Balkan Brewtopia nastala je sa jednim osnovnim ciljem: da uz pomoć piva život učini boljim, kako svojim potrošačima, tako i komšijama, zaposlenima, prijateljima i poslovnim partnerima. Smeštena je na Gardošu, u jednom od istorijski najatraktivnijih delova Beograda. Zgrada iz XIX veka, koja je bila dom mnogima danas je kuća KAŠ piva. A šta je deo redakcije XXZ magazina doživeo na promociji ovog sjajnog piva pogledajte na fotografijama Marije Đoković
Egi 01 S

Ista planeta, drugačije pozicije

Evropske izbeglice u Egiptu

Kada su Sile osovine početkom Drugog svetskog rata izvršile invaziju na istočnu Evropu i Balkan poterale su hiljade izbeglica na jug i istok. Mnogi su pobegli preko Mediterana, pa lutali od ostrva do ostrva u potrazi za sigurnošću. Da bi ublažili ovaj egzodus Britanci su 1942. godine osnovali kampove za izbeglice u Egiptu i Siriji, stvarajući uslove za život za 40. 000 Evropljana ugroženih ratom. U kampu El Shatt, blizu južnog dela Sueckog kanala, boravilo je nekoliko hiljada jugoslovenskih izbeglica.
Bebb1

Latinoamerička fotografija godine

Detalj o ljudskosti

Portugalski fotograf Daniel Rodrigues, koji je pre samo pet godina morao da rasproda fotografsku opremu kako ne bi umro od gladi, proglašen je fotografom godine na četvrtom POY Latam takmičenju. Santi Palacios iz Španije osvojio je drugo mesto, a Andres Kudacki iz Argentine treće. Takmičenje se prvi put održalo 2011. godine, kada su fotografi Loup Langton i Pablo Corral Vega poželeli da unaprede fotografiju u Latinskoj Americi. Fotografima iz Španije i Portugala dozvoljeno je da učestvuju od 2013. godine, a ovogodišnje takmičenje privuklo je više od 1900 učesnika.
Erwitt 01 S

Eliott Erwitt: Jedinica radovanja

Budi tu dok ne odeš

Eliott Erwitt je rođen 1928. godine u Francuskoj. Tokom 1949. godine fotografisao je po Italiji i Francuskoj , i to je bio početak njegove karijere. Danas su njegove knjige, eseji, ilustracije i reklame poznate širom sveta. U reklamnoj i dokumentarnoj fotografiji najpoznatiji je po crno-belim snimcima koji ilustruju ironične i apsurdne situacije iz svakodnevnog života.
Kucev 01 S

Prazne sobe i krovovi koji prokišnjavaju

Kuće bez stanara

Stanje napuštenih javnih i privatnih prostora u Beogradu možda najbolje opisuje deo iz pesme Pisano pred zoru Dušana Matića: "Ne lupaj na vrata stare kuće./ Kuće više nema./ Nema više ko da dočeka tvoje/ kucanje na vratima./ Samo tišina iza koje opet samo je tišina./ Ni na dovratnik se ne nasloni./ Ni dovratnika nema./ Ali klupa je ostala iz detinjstva./ Sedi..." I dok usahli prozori zjape prazninom, urušeni zidovi čekaju da njihovo mesto zauzme neko novo arhitektonsko delo, koje će možda imati više sreće, koje će uspeti da sačuva one koje štiti od vetra i kiše. Priču krovova koji prokišnjavaju odlično govore fotografije Marije Đoković
Terass 01 S

Lipanjska gibanja u Beogradu

Vračarske Julije

Tradicionalna podela Vračara ovaj komad zemlje deli na Cvetni trg, Englezovac, Savinac, Neimar, Čuburu, Krunski venac, Kalenić, Crveni krst, Istočni Vračar i Pašino brdo. Bilo da oduvek živite u ovom kraju, ili ste došli iz daleka, uvek mu se vraćate. Ljudska priroda je nešto složenija od starosedelačkog prava na ulicu i kraj, pa želja za pokretom i boljitkom, koja iz te prirode proizilazi, učinila je da ovaj deo grada evoluira u odnosu na staro i novo, lepo i ružno, bogato i siromašno. Stanar ne miruje u prostoru, pa se granica između čoveka i građevine često izgubi rađajući svežeg urbanog mutanta. Nastavili smo da šetamo gradom koji volite, a šta smo pronašli u ovoj administrativnoj celini videćete na fotografijama Marije Đoković.
Bjut1

Natalie Krim: Las fantasías sexuales

Izlomljena linija tela

Probudila si se i preobrazila/ svakodnevni ljudski rečnik/ i govor se napunio/ zvonkom snagom/ a reč “Ti” –/ dobila novi smisao/ i značila: Care/ na svetu se sve promenilo/ čak i obične stvari:/ lavor,/ bokal –/ dok je između nas/ kao na straži stajala/ slojevita i tvrda voda. (Arsenije Tarkovski, iz filma “Ogledalo”)
Sebas1

Sveci su izašli iz ormara

Jevanđelje po Sebastijanu

Prikaz svetog Sebastijana bila je česta renesansna tema. Krhki androgini mladić, dvosmislene konstitucije, naslednik je grčkog modela lepote. On oscilira između energičnosti i tromosti. Obe komponente posmatračima su bile, i jesu, privlačne i seksualno provokativne. Strele koje se zarivaju u njegovo telo, dok on i u toj patnji zadržava svoju pozu dostojanstva, sklad i setu, koja je istovremeno i erotična, jesu falusoidne strele Erosa, ubodi prodornog oka koje ne ume i ne može pred lepotom da kontroliše pogled. Androgini mladić istovremena je sinteza muške i ženske lepote. Sveti Sebastijan vezuje se za hrišćansku tradiciju, ali i pre nje, naročito u grčkoj mitologiji bilo je androginih, samodovoljnih i narcisoidnih junaka koji su svojom lepotom doprinosili uništenju i sebe i drugih. Takvi su Narcis, Endimion, Ganimed, Apolon. U kasnijoj renesansnoj umetnosti čak i muževni i ratoborni bog Mars, ili pak Merkur, predstavljeni su kao androgine i seksualno dvosmislene figure. Tomas Man je u delu Smrt u Veneciji pisao: ”[…] lik svetog Sebastijana najlepši je simbol, ako ne umetnosti uopšte, a ono bar one umetnosti o kojoj sada govorimo. Ko je pogledao u ovaj ispričani svet, video je: elegantno vladanje sobom, koje do poslednjeg časka skriva pred očima sveta unutarnju podrivenost, biološko opadanje; žutu ružnoću, čulno uskraćenu, koja je sposobna da svoju dimljivu žar raspali do čistog plamena, čak da se uzvine do vladarstva u carstvu lepote; bledu nemoć, koja iz žarnih dubina duha siše snagu dovoljnu da njome ceo jedan obestan narod baci pred noge krsta, pred svoje noge; ljubazno držanje u praznoj i strogoj službi formi; lažni, opasni život, čežnju i veštinu rođenoga varalice koja brzo iznurava: ko je posmatrao ovu sudbinu, i još kolike slične, mogao je posumnjati da li uopšte i postoji drugo herojstvo sem herojstva slabosti. A u svakom slučaju, koje bi herojstvo bilo savremenije od ovoga? Gustav Ašenbah bio je pesnik svih onih koji rade na ivici malaksalosti, svih preopterećenih, već iznurenih koji se još pravo drže, svih tih moralista izvršenog dela, koji, nežnog rasta i krhkih sredstava, zanosom volje i mudrim rukovanjem ipak uspevaju da bar za neko vreme deluju utiskom veličine.”
Zajecaro 01 S

Srbija na istoku

Zaječarski noir

Zahvaljujući fotografu Mikici Andrejiću, stigli smo na istok Srbije, tamo gde spavaju Bor, Majdanpek i čuveni Knjaževac. Mikica nije član nijednog foto kluba, ali je prijatelj mnogih; iza sebe ima jednu samostalnu i nekoliko grupnih izložbi. Nekoliko njegovih fotografija našlo je mesto u časopisu ReFoto, kao i na omotima nekolicine knjiga i muzičkih izdanja. Sam priznaje da mu je Zaječar kao tema “uvek bio tu negde”, ali od prošle godine počinje da kroz fotografiju gradi svoje viđenje svog rodnog grada. Neki u našoj redakciji osetili su u zaječarskim slikama atmosferu koja vuče na skandinavski noir ugođaj, što možda, ko zna, nije daleko od istine…
Zamk 01 S

Duh prošlosti i stara Škotska

Domaća krava u napuštenom zamku

Putovanje kroz Škotsku uvek je pokušaj da se pomiri priroda i istorija. Škoti su vrlo ponosni na svoju državu i rado pričaju o njenoj burnoj prošlosti . Danas je ova zemlja deo Velike Britanije, ali ima svoj parlament. Lepa i uglavnom divlja priroda, brojni zamkovi i stari gradovi potpuno opčine svakog došljaka. S jedne strane crveni Glazgov, pa sivi Aberdin ili veličanstveni Edinburg, sa karakterističnom arhitekturom, mnoštvom starih kuća, palata i crkava, a s druge, divlje obale i ostrva gde vetar stalno duva. Ove razglednice iz Škotske s kraja XIX veka odlično će poslužiti da se uporedi prošla i novija Škotska beležena modernim tehnikama za fotografisanje.
Cilea1

Čileanski prizori iz pustinje Atakama

Napuštena radnička naselja imaju oči

Nikola Nikodijević je fotograf iz Kragujevca, a kako sam kaže " u srcu je Despotovčanin, po struci arhitekta , a po prirodi avanturista". Upravo ga je taj avanturistički duh prošetao svetom, te doveo do Čilea i prizora na kojima bi mu svaki pristojni obožavalac horora pozavideo. Centralni motiv ovog foto-eseja je svakako Humberston, napušteno radničko naselje u pustinji Atakama. Ova lokacija ušla je u UNESCO-v popis mesta svetske baštine u Americi, a tu je dospela zbog lošeg stanja građevina usled četrdesetogodišnjeg nemara i putnika nenamernika koji su raspadanje ubrzali nadajući se da će pronaći bilo šta vredno pljačkanja.
Gradd 01 S

To je sad tvoj Beograd

Putevima donjeg Dorćola

Ko gradi grad? U duhovnom, ne arhitektonskom, smislu grad je sve, više od onoga što bismo voleli da priznamo sebi i ostalim turistima. Građani prljaju grad, preskaču ograde, sede na pragovima, i baš tako čuvaju ono što taj grad jeste: nesavršeni, nefiltrirani skup građevina i ljudi. A šta se dogodi kad hodate kroz grad i govorite ljudima da su lepi saznajte uz pomoć sjajnih fotografija naše Marije Đoković.
Eroz1

Édouard Henri Avril : De Figuris Veneris

Priručnik za klasičnu erotiku

Édouard-Henri Avril (21 May 1849 – 28 July 1928) bio je francuski slikar i komercijalni umetnik. Pod pseudonimom Paul Avril radio je smele erotske ilustracije. Pseudonim je prvi put upotrebio da bi ilustrovao roman "Fortunio" Théophila Gautiera. Ubrzo se proslavio, tako da je dobijao pozive da radi ilustracije kako za dela poznatih autora, tako i za underground petparačku erotsku književnost. Tako ilustrovana dela prodavana su u ograničenom broju, a kupovana obično od strane kolekcionara.