Tekstovi sa tagom: fotogalerija

Rkka 02 S

Iz arhiva Željka Stojanovića: Upoznati Rijeku (3)

Između Korza, maškara i pučine

Geografija kaže da se Rijeka nalazi na 186 km jugozapadno od Zagreba, na severnoj obali Riječkog zaliva, kao dela većeg Kvarnerskog zaliva Jadranskog mora, koje se kao veliki zaliv Sredozemnog mora najdublje uvuklo u evropsko kopno. Ljubav prema Rijeci opet kaže da je to grad koji neki od nas pamtimo po sledećim pojmovima: Otokar Keršovani, NK „Rijeka“, punk, Paraf, Let 3, Grad, Goran Lisica Fox,Termiti, Denis & Denis, Gradska knjižnica Rijeka, luka u kojoj trune Titov „Galeb“, Europska prestonica kulture 2020, Hrvatsko narodno kazalište, Gradsko kazalište lutaka, Art kino Croatia, omladinski list „Val“, Bojan Mušćet, Velid Đekić, Zoran Žmirić, grafit „Paraf punk“, more, kafići... Konačno, autor ove fotogalerije Željko Stojanović živeo je nekoliko godina u Rijeci i strpljivo, s ljubavlju slikao grad uveren da će svaki od kadrova nadživeti prošlost i pokazati se u svojoj punoj lepoti. Što se i desilo kad smo odlučili da foto-priču o Rijeci pretvorimo u xxz-foto-feljton od šest nastavaka. Da se lično uverite da je malo tako lijepih gradova kao naša Rijeka: uživanje je zagarantovano!
Zvoz 01 S

Retro SFRJ: Vlak “Bratstva i jedinstva”

Kad su se voleli Slovenci i Srbi

Slovenci su ga zvali “Vlak Bratstva in enotnosti”, Srbi su ga zvali “Voz bratstva i jedinstva”, ali su se lako i odmah razumeli. Iz današnje i jučerašnje i decenijske postapokaliptične atmosfere u kojoj svi tobož mrze Srbe – izgleda kao fatamorgana da je postojao vlak koji se zvao voz koji je Srbijance vozio u Sloveniju, a Slovence u Srbiju. Ali, to nije bio običan voz koji se zvao vlak; građani su na železničkoj stanici sa nehinjenim oduševljenjem čekali svoje drage goste, uz pjesme, cveće i zastave. Ljudi su – o, užasa – hteli da upoznaju jedni druge, da nešto nauče jedni o drugima, da razmene iskustva, da postanu prijatelji. Sve se to dešavalo u tamnici naroda zvanoj SFRJ. Srbijanci su posećivali Ljubljanu, Maribor, Laško, svuda pozdravljeni kao najdraži prijatelji; Slovenci su posećivali Beograd, Kragujevac, Niš, svuda pozdravljeni kao najbolji prijatelji. Bratstvo i jedinstvo nije imalo navodnike, jer je bilo logično da Slovenac Srbinu bude drug u nevolji, najbolji frend, a da Srbin Slovencu bude drug u nevolji, najbolji frend. Pogledajte galeriju koju je 1962. snimio fotoreporter mariborske “Večeri” Jože Gal: ugledajte kako Srbijanci u narodnim nošnjama ponosito hodaju Slovenijom, uz aplauze građana; uočite osmehe na licima, nađite s lakoćom tu radost koja je negde, najednom, nestala. Danas, kad su mržnja i predrasude u dugom i srećnom braku, ponekad se treba setiti da je prošlost ipak bila – bolja. Vozovi i vlakovi “Bratstva in enotnosti” više ne idu tračnicama SFRJ. Živimo vreme kad su Srbi i Slovenci potpuni tuđini, nepoznati jedni drugima. Srećom, fotografije prošlosti i postoje da demantuju stvarnost: zato, staro “Bratstvo i jedinstvo” odjednom ima uzvišen smisao.
Ttoo 01 S

Koža savremenog pesnika

Moje reči, tvoje telo

Po telima se crta već nekoliko hiljada godina, a tetovaža može da bude uspomena, konstantna molitva, upozorenje, ili umetničko delo, te razlozi koji se kriju iza tetovaža mogu da budu potpuno lični ili samo dekorativne prirode. Crteži na telu mogu da označavaju pripadnost nekom plemenu, da pripovedaju nečiju životnu priču ili da nemaju baš nikakvo dublje značenje. Monty Richthofen, aka Maison Hefner, moderni poeta i tattoo majstor, čitavom procesu daje potpuno novu formu, te u okviru projekta „My Words Your Body“ tetoviranju prilazi kao procesu koji zahteva slepo poverenje klijenta. Naime, sadržaj tetovaže se određuje nakon razgovora sa subjektom koji se tetovira, te ovaj nema mogućnost da je vidi sve dok ne bude završena. Hefner sam bira i mesto za tetovažu, koja nastaje na osnovu slike koju umetnik dobija iz informacija o prošlosti, sadašnjosti, te o željama za budućnost koje subjekat čuva u sebi. Neophodno je da onaj koji se tetovira odgovori na pitanja koja nisu uvek prijatna, te da odluku o poverenju u umetnika donese pri čistoj svesti.
Knji1

My Buddy: World War II Laid

Narodni heroj u vihoru rata

U vreme kad su kamere bile retkost, a razvijanje aktova teškoća, nastale su fotografije mladih tela u vihoru Drugog svetskog rata. U to, sa jedne strane, nevino doba, a sa druge ispunjeno strahom i emocijama, vojnici i mornari razvijali su bliske veze sa svojim saborcima. Kolekcija od 500 fotografija, koju je sakupio Michael Stokes, pravo je malo bogatstvo, a iz nje je nastala i knjiga "My Buddy: World War II Laid", riznica koja čuva narodnog heroja u njegovom najljudskijem obliku.
Ztvs 01 S

Iz arhiva Željka Stojanovića

Žetva u Slavoniji 1980.

Slavonija je jedna od najvećih pokrajina koja se smjestila u sjeveroistočnom dijelu Hrvatske, u južnom dijelu Panonske nizine, između rijeka Drave, Save i Dunava. Brežuljkasta plodna ravnica bogata oranicama, pašnjacima i šumama, ima kontinentalnu klimu, pa je i poljoprivredno najrazvijeniji dio zemlje. Na poljima se najviše uzgajaju pšenica i kukuruz, ali i industrijske kulture. Tokom postojanja danas počivše SFRJ, Slavonija je bila jedna od njenih najvećih žitnica, a sama žetva – glavna tema tadašnjih medija. Hoće li biti žita? Da li će biti dovoljno hleba i kruha? Kako ide žetva? U svakom letnjem TV Dnevniku bez žetve se nije moglo; priče o vrednim žeteocima bile su obavezan motivacioni okidač za što veće prinose. Naš dragi fotograf Željko Stojanović te se 1980. zatekao na žitnim poljima Slavonije. Sreo je muškarce i žene koje pod vrelim suncem rade do duboko u noć, a kombajni, bogami, i preko noći. Čak ni taj teški posao nije im skinuo osmehe sa lica; žeteoci oba pola izgledaju raspoloženo i zadovoljno. Tu je i krčag s hladnom vodom, obavezan grupni portret, a potom – čekanje pred silosima gde se žito otkupljuje. Neko ugodno vrijeme kojeg se danas sa nostalgijom sjećamo.
Rkka 01 s

Iz arhiva Željka Stojanovića: Upoznati Rijeku (2)

Grad okupan morem

Geografija kaže da se Rijeka nalazi na 186 km jugozapadno od Zagreba, na severnoj obali Riječkog zaliva, kao dela većeg Kvarnerskog zaliva Jadranskog mora, koje se kao veliki zaliv Sredozemnog mora najdublje uvuklo u evropsko kopno. Ljubav prema Rijeci opet kaže da je to grad koji neki od nas pamtimo po sledećim pojmovima: Otokar Keršovani, NK „Rijeka“, punk, Paraf, Let 3, Grad, Goran Lisica Fox,Termiti, Denis & Denis, Gradska knjižnica Rijeka, luka u kojoj trune Titov „Galeb“, Europska prestonica kulture 2020, Hrvatsko narodno kazalište, Gradsko kazalište lutaka, Art kino Croatia, omladinski list „Val“, Bojan Mušćet, Velid Đekić, Zoran Žmirić, grafit „Paraf punk“, more, kafići... Konačno, autor ove fotogalerije Željko Stojanović živeo je nekoliko godina u Rijeci i strpljivo, s ljubavlju slikao grad uveren da će svaki od kadrova nadživeti prošlost i pokazati se u svojoj punoj lepoti. Što se i desilo kad smo odlučili da foto-priču o Rijeci pretvorimo u xxz-foto-feljton od šest nastavaka. Da se lično uverite da je malo tako lijepih gradova kao naša Rijeka: uživanje je zagarantovano!
Ltto 01 S

Tople noći i vreli dani

Povodom jednog sveta, uočenog u leto

Paklene vrućine nisu pokazivale nagoveštaj smirivanja. Dok je, pomalo umoran od letovanja i džilitanja, čovek izlazio iz svoje klimatizovane sobe, sunce je već bilo visoko iznad krovova glavnog grada, a asfalt se, pritiskan gumama automobila i stopalima težih pešaka, pretvarao u meku , deformisanu masu. Užarene čestice teškog i zagušljivog vazduha lebdele su u mestu, bez namere da se pomere sada, niti bilo kada. Baš kao i većina stvari na ovoj našoj planeti.
Chsl 01 S

Pedeseta godišnjica Praškog proleća

Sovjetska invazija na Čehoslovačku

Demokratizacija javnog života u Čehoslovačkoj, započeta u januaru 1968. dosegla je zenit na Aprilskom plenumu, kada je usvojen Akcioni program KPČ, svојеvrsnа “Magna carta” rеfоrmskih strеmljеnjа Dubčеkоvоg rukоvоdstvа, kаkо su gа dеtеrminisаli istoričari. Novi kurs je zadobio plebiscitarnu podršku građana i zа krаtkо vrеmе doneo stepen slobode i demokratije do tada nezabeležen u bilo kojoj socijalističkoj zemlji na svetu. Hrabri i idealistički poduhvat nazvan je “Praškim prolećem” ili “socijalizmom sa ljudskim likom”. Čehoslovačka demokratizacija i reformski zamah, posebno je dobio na intenzitetu krajem juna 1968. kada je u 300.000 primeraka objavljen manifest “2000 reči” Ludvika Vaculika, koji su podržali najuticajniji čehoslovački intelektualci i kojim se radikalizovalo opšte raspoloženje građana i njihovo poistovećivanje sa započetim mirnim, demokratskim i reformskim procesima. U leto je potpuno ukinuta cenzura, a eksploziju idealizma i oduševljenja u Čehoslovačkoj bilo je nemoguće zaustaviti. Kada je postalo jasno da se Čehoslovaci neće dobrovoljno porobiti, u noći između 20. i 21. avgusta 1968. trupe SSSR, Bugarske, Mađarske, Istočne Nemačke i Poljske tenkovima su ušle na teritoriju suverene Čehoslovačke, izvršivši time njenu okupaciju.
Nght1

Homoerotika u umetnosti (2)

Groznica subotnje večeri

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.
Arreth 01 S

Veličanstvena karijera kroz fotografije

Aretha Franklin u slikama

Decenijama se Kraljica soula pisalo bez navodnika, jer Aretha Franklin odana muzici i svom Detroitu – bila je ne samo kraljica, već neka vrsta boginje čiji je glas tešio, ohrabrivao, davao nadu, pozivao na protest, glas koji je verovao u ljubav, u pravo svakog čoveka da bude slobodan... To je umela samo Aretha Franklin. Njoj u čast – malo sećanje na fotografije iz jedne veličanstvene karijere.
Levvi 01 S

Helen Levitt: Moć boje na površini

Nepodnošljiva slatkoća življenja

Helen Levitt (1913-2009) bila je američka fotografkinja, najviše poznata po takozvanoj „uličnoj fotografiji.“ Subjekte je uglavnom pronalazila u gradskim prostranstvima Njujorka, te je vremenom postala „najslavljenija, ali i najmanje poznata fotografkinja svog vremena.“ Njene žive i poetične fotografije, koje je snimila tokom perioda od 60 godina, inspirisale su generacije fotografa, studenata, sakupljača, te ljubitelja umetnosti uopšte. The New York Times ju je svojevremeno opisivao kao „jednu od najvećih fotografkinja, ali i fotografa, XX veka, koja je sa velikim uspehom beležila trenutke prolaznog liricizma, misterije i tihe drame na ulicama rodnog Njujorka.“ Njene fotografije dosledno su predstavljale njenu poetsku viziju, smisao za humor, te kreativnost, ali su i uspešno predstavljale njene fotografske subjekte – muškarce, žene i decu koji su, često nezapaženi, preživljavali svakodnevne sitne strahote u stambenim četvrtima grada koji se tek razvijao.
Russa 01 S

Kuće, fabrike, crkve i sela

Napuštena Rusija

Neke građevine ne prežive odsustvo čoveka, te postoje još neko vreme da bi svojim raspadanjem doprinosile postapokaliptičnoj atmosferi u oblastima koje su davno napuštene, a pošto su prethodno iscrpljena sva sredstva koja su mogle da pruže. Nekadašnja sela, fabrike, crkve, te ostale strukture, u koje su mnogi nekada hrlili da obrađuju zemlju, da rade, da se mole, ili jednostavno žive, danas su samo ljušture u kojima ne obitava ništa osim duhova prošlosti. Širom nepreglednih ruskih prostranstava raspada se ono što je sagrađeno, te potom napušteno, a među ruševinama su i carske palate, katedrale, naselja od masovnih betonskih blokova, koja su jednom bila simbol Sovjetskog saveza. Fotografi već godinama putuju kroz ovu zemlju u potrazi za napuštenim gradovima, praznim fabrikama, te božjim hramovima koje je i bog napustio.
Istrr 01 S

Yehuda & Maya Devir: Ako me zaboraviš to je OK

Varljiva, kvarljiva i nepopravljiva ljubav

Ono što crtaju Yehuda i Maya Devir uklapa se u stihove koje je jednom napisao Pablo Neruda: „Ali/ ako svaki dan,/ svaki sat,/ pristaneš da mi budeš sudbina/ s neumoljivom slašću,/ ako se svakoga dana popne/ jedan cvet do tvojih usana tražeći me/ o ljubavi moja, o moja/ u meni se sva ta vatra ponavlja,“ budući da nepretenciozno ilustruje svakodnevni život koji se prevazilazi jedino uz pomoć ljubavi. Mladi bračni par živi i radi u Tel Avivu, a postao je poznat, te viralan, zbog ilustracija koje pokazuju kako se uživa u malim stvarima, i kako se potencijalni konflikti prevazilaze dobrom voljom i kompromisima. Stripovi koje crtaju poznati su kao “One of those days,“ a prikazuju realne događaje iz života ovog para, i prate kako jedna ljubav raste malo-pomalo.
Patkk 01 S

Retro: Muzička arhiva iz 'Bolje prošlosti'

Subotički festival jedne mladosti

Nekadašnja Jugoslavija bila je zemlja premrežena festivalima; muzičke happeninge organizovali su Opatija, Split, Bled, Krapina, Zagreb, Beograd, Sarajevo – a negde se od 1961. umetnula Subotica svojim omladinskim festivalom gde su se sledećih decenija po prvi put pojavili mnogi pevači i grupe. Iz arhive dragog XXZ prijatelja i saradnika Dejana Mrkića, na svetlo dana izvukli smo svašta; stare slike Idola, grupe Film i Pekinške patke; sreli smo Zorana Predina, setili se Dejana Petkovića i Milutina Šobića; opet videli mladolike članove grupe Laboratorija zvuka... U ljubavnom skladu nostalgije i jedne prohujale mladosti, našlo se mesta za sećanja koja su ponekad varljiva – neke junake sa fotografija nismo prepoznali, te apelujemo za vašu pomoć. Ako znate ko su ljudi sa nepotpisanih slika, javite nam se na mail petar.lukovic@xxzmagazin.com da istoriju stavimo u pravi okvir. Zbog istorije i činjenica.
Xsise 01 S

Yura Matsiyun: Vodi me u klub

Tehno u Kazahstanu

Vzletnaya, noćni klub u gradu Almaty, ima posebno mesto među kazahstanskim ljubiteljima tehno muzike. Smešten u napuštenoj fabrici, te ukrašen lusterima i neonskim svetlima, klub se uklapa u prizore koji obično mogu da se vide u istočnoevropskim gradovima. Ali kada je Almaty u pitanju, tu se radi o muzičkoj anomaliji, te kultnom momentu, a u sredini koja je do skoro izbegavala underground prostranstva elektronske muzike. Sve do 2016. klub se selio sa jedne neobične lokacije na drugu: od krova tržnog centra do podnožja obližnjih planina, da bi konačno pronašao stalnu lokaciju, te postao simbol za „uradi sam“ klupsku scenu. U klubu nema mesta za ksenofobiju, homofobiju ili seksizam, te ne postoje posebna pravila, osim onoga da mržnja nije dobrodošla. Tako posetioci ne moraju da se pretvaraju da su nešto što nisu, a da bi se osećali sigurno, što je dragoceno, budući da je vrlo malo klubova u ovom gradu inkluzivno.