Tekstovi sa tagom: fotogalerija

Alexander Petrosyan: Hladne vatre

Novogodišnje nezgode i drugi običaji

Od kada je počeo da se bavi fotografijom 2000. godine, Alexander Petrosyan je shvatao da će svet najbolje razumeti ako ga posmatra kroz objektiv. Tako je počeo da priča kratke foto-priče, koje prate različite sudbine u okruženjima koja signaliziraju da je svet mnogo složeniji od onoga što očekujemo. On subjekte posmatra drugačije od ostalih, zahvaljujući čemu iz njegovih fotografija čitamo jasnu poruku koja nam šapuće o tome da smo sami krivi za sve. Oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ovog talentovanog fotografa mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Crno-bela prošlost Televizije Beograd

Od Mije i Čkalje - do Milene i Dragana

Ovih smo se dana, nehotice ali namerno, posvetili istraživanju naše prošlosti kroz tekstove o šezdesetim i sedamdesetim godinama; dogodilo se da su mnogim člancima pominju rađanje i bujanje televizijskog programa na prostorima nekadašnje SFRJ. Kako bismo i slikom pratili tekstove, odlučili smo se za prigodnu retro-galeriju sa foto-materijalima Programskog arhiva TV Beograd. Prilika je da se podsetimo ličnosti koje su šezdesetih i sedamdesetih obeležile televizijski program, a među njima su Radivoje Lola Đukić, Miodrag Petrović Čkalja, Mija Aleksić, Olivera Marković, Bora Todorović, Ružica Sokić, Svetlana Bojković, Petar Kralj...

Matt Lutton za XXZ magazin: Balkanska inspiracija

From Seattle to Serbia

Matt Lutton, američki fotograf, čovek koji je u karijeri radio za najveće svetske listove i magazine (The New York Times, The Wall Street Journal, The Financial Times, Vice Magazine, 2012 Magazine) jedan je od onih koji ima dvostruko prebivalište: svoje je život podelio na rodni Seattle i – Srbiju u koju često dolazi i gde redovno fotografiše. Bilo nam je zanimljivo da vidimo kako čovek iz Seattlea posmatra Srbiju kroz svoj objektiv – javili smo mu se i od njega dobili dozvolu da objavimo ovu ekskluzivnu galeriju posvećenu seoskom turizmu. Thanx to Matt. A čitaocima samo jedna poruka: uživajte!

Nova godina pred beogradskim vratima

Svetlucanje disko irvasa

Novogodišnja euforija nije izostala ni ovog decembra. U skromnim i (relativno) toplim domovima kite se jelke, a njihove slike postavljaju na društvene mreže u borbi za domaćinski prestiž; kupuje se na akcijama i sniženjima; čeka se 2019. kao da je poslednja... Glavni grad okićen je već mesecima, kič i nenamerni kemp su svuda oko nas – na „trijumfalnoj kapiji“ s grbovima i svetlećom krunom, uz pripadajući izlokani deo Knez Mihailove, u tunelu koji sija u bojama zastave i neukusa, (kod osetljivih izaziva čak i glavobolju), u svakoj plavo-beloj lampici kod Vukovog spomenika koja zlokobno svetli, u svakom disko irvasu, Snešku i Deda Mrazu... I u privatnom i javnom prostoru sve svetluca, šljašti i blješti u pokušaju da se prizove radost, a oteraju zli duhovi. Za početak, dovoljno je što pirotehnike ima sve manje, a snega sve više. Novogodišnji kič podnošljiviji je u belom okolišu, o čemu svedoče i fotografije naše Marije Đoković.

Sibir u Beogradu

Sneg je bio hladan

Kažu da je neki čovek jednom išao po očišćenom trotoaru, a ipak se okliznuo i pao. Palo mu je tada na pamet, kakvog smisla ima čišćenje snega. Obustavite preduzeća za lopatanje – lepše je zavejano. Prosečan građanin Beograda se za životnog veka nagleda kojekakvih besnežnih zima, u okviru kojih saobraćaj ne funkcioniše iz nekih drugih razloga. Najavljivan, dakle, nekoliko dana unapred, i to baš u obimu kakvim nas je mučki zaskočio, sneg nas je ponovo dočekao nespremnih guma, ali spremnih objektiva, tako da u našoj galeriji možete da pogledate kako Beograd izgleda ovog 15. decembra.

Iz arhiva Željka Stojanovića: Upoznati Rijeku (6)

Da se ponovo vidimo…

Geografija kaže da se Rijeka nalazi na 186 km jugozapadno od Zagreba, na severnoj obali Riječkog zaliva, kao dela većeg Kvarnerskog zaliva Jadranskog mora, koje se kao veliki zaliv Sredozemnog mora najdublje uvuklo u evropsko kopno. Ljubav prema Rijeci opet kaže da je to grad koji neki od nas pamtimo po sledećim pojmovima: Otokar Keršovani, NK „Rijeka“, punk, Paraf, Let 3, Grad, Goran Lisica Fox,Termiti, Denis & Denis, Gradska knjižnica Rijeka, luka u kojoj trune Titov „Galeb“, Europska prestonica kulture 2020, Hrvatsko narodno kazalište, Gradsko kazalište lutaka, Art kino Croatia, omladinski list „Val“, Bojan Mušćet, Velid Đekić, Zoran Žmirić, grafit „Paraf punk“, more, kafići... Konačno, autor ove fotogalerije Željko Stojanović živeo je nekoliko godina u Rijeci i strpljivo, s ljubavlju slikao grad uveren da će svaki od kadrova nadživeti prošlost i pokazati se u svojoj punoj lepoti. Što se i desilo kad smo odlučili da foto-priču o Rijeci pretvorimo u xxz-foto-feljton od šest nastavaka sa ukupno 200 fotografija. Da se lično uverite da je malo tako lijepih gradova kao naša Rijeka: uživanje je zagarantovano!

Alnis Stakle: O teškim vodama

Bilo jednom na Krimu

Projekat „Teške vode“ autorsko je delo iza kojeg stoji fotograf Alnis Stakle, a koji se fokusira na gradove i ruralne teritorije duž obale Krima. Pre pada Sovjetskog Saveza Krim je bio jedno od najpopularnijih letovališta, u kojem su se okupljali najugledniji članovi Komunističke partije. Slika je danas, posle ruske okupacije, nešto drugačija, pa se na Krim i zaboravilo, budući da je ekonomija ovog regiona pretrpela teške posledice nakon zatvaranja velikih odmarališta. Fotogalerija ilustruje proces raspadanja čitavog jednog kraja, koji se donekle prepliće sa situacijama koje ukazuju na mogućnost novog kapitalističkog preporoda. Fotografije prizore pretvaraju u političke komentare, koji često progovaraju o sudbini pojedinca, na način koji stvara osećaj intimnosti, te učestvovanja u onome što će se tek dogoditi. Upravo zbog toga Stakle prikazuje i scene očaja i šoka, čak i smrti, a projekat obuhvata fotografije iz prethodnih 10 godina, i tako oživljava davno zaboravljena mesta koja su nekada bujala od života.

Vikend kod susjeda (2)

„Mali plac“ na Britanskom trgu

Tržnica Britanski trg popularno zvana „Mali plac“ odavno je postala poznato okupljalište ljubitelja antikvarijata, antikviteta i kolekcionara, čime je „Britanac dobio“ novo kulturno ruho. Želite li kupiti rijetke predmete za svoju kolekciju ili jedinstven dar nekoj dragoj osobi, svake subote i nedjelje već od sedam ujutru – čeka vas Sajam antikviteta, umjetnina i starina, gdje se možete odmoriti u obližnjim kafićima i slastičarnama. Naš fotoreporter Braca Stefanović proveo je nekoliko sati na „Malom placu“, fotografišući i razgovarajući sa prodavcima i kupcima – a rezultat je ova fotogalerija iz srca Zagreba...

Vikend kod susjeda (1)

Šetnja kroz Zagreb

Redakcija XXZ sa zadovoljstvom priznaje: uvek je lijepo posetiti Zagreb! Uz poznatu činjenicu da nas tamo čeka hrpa prijatelja, kolega i saradnika, postoji večita radoznalost da ponovo obiđemo centar grada, da prošetamo Gornjim gradom i Ilicom, da posetimo omiljene kafiće i restorane...Kao i obično, uživali smo. Mnogo šta od te atmosfere na svojim je fotografijama zabeležio naš Braca Stefanović koji je Zagreb prošpartao uzduž i popreko - samo da vam otkrije ili da vas podseti na draga mjesta u glavnom gradu Hrvatske...

Love Hultén: Fabrika jedinstvenih objekata

Dizajn za ljubitelje prošlosti

Sve je više onih koji se okreću retro dizajnu na različitim poljima, te trend nije zaobišao ni gejming i muzičku industriju u okviru kojih nadareni dizajneri korisnike vraćaju u samo svitanje video igara i muzičkih uređaja. Love Hultén spaja tradicionalne veštine sa modernom tehnologijom, stvarajući jedinstvene objekte u neočekivanom spoju forme i funkcionalnosti. Igrajući se sa doživljajima umetnosti i dizajna, a koji uključuju društvene, kulturološke i istorijske odnose korisnika i određenih uređaja, ovaj umetnik kida stare veze, te stvara nove konekcije koje raduju sve ljubitelje prošlosti, ali i budućnosti.

Homoerotika u umetnosti (5)

Prozor sa pogledom na triceps

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.

Iz arhiva Željka Stojanovića: Upoznati Rijeku (5)

Gradske priče koje žive

Geografija kaže da se Rijeka nalazi na 186 km jugozapadno od Zagreba, na severnoj obali Riječkog zaliva, kao dela većeg Kvarnerskog zaliva Jadranskog mora, koje se kao veliki zaliv Sredozemnog mora najdublje uvuklo u evropsko kopno. Ljubav prema Rijeci opet kaže da je to grad koji neki od nas pamtimo po sledećim pojmovima: Otokar Keršovani, NK „Rijeka“, punk, Paraf, Let 3, Grad, Goran Lisica Fox,Termiti, Denis & Denis, Gradska knjižnica Rijeka, luka u kojoj trune Titov „Galeb“, Europska prestonica kulture 2020, Hrvatsko narodno kazalište, Gradsko kazalište lutaka, Art kino Croatia, omladinski list „Val“, Bojan Mušćet, Velid Đekić, Zoran Žmirić, grafit „Paraf punk“, more, kafići... Konačno, autor ove fotogalerije Željko Stojanović živeo je nekoliko godina u Rijeci i strpljivo, s ljubavlju slikao grad uveren da će svaki od kadrova nadživeti prošlost i pokazati se u svojoj punoj lepoti. Što se i desilo kad smo odlučili da foto-priču o Rijeci pretvorimo u xxz-foto-feljton od šest nastavaka. Da se lično uverite da je malo tako lijepih gradova kao naša Rijeka: uživanje je zagarantovano!

Uspomene s Dalekog istoka

Kini u pohode

Naša čitateljka Jelena Jovanović nedavno je boravila u razvijenom, urbanom delu Kine na jugoistoku ove ogromne zemlje. Svoja foto-zapažanja podelila je sa nama kroz ovu intimnu galeriju o ljudima, gradovima i detaljima sa ulica; od cveća preko hrane do železničkih stanica – tako upoznajemo Kinu koju nismo znali. Finale: hoćemo i mi na jugoistok Kine, tamo gde sve izgleda smirenije …

Tamo gde ruska istorija još živi

Otkriti Smolensk

Tatiana Zubova je naša najnovija foto-saradnica; živi i radi u Smolensku, gradu gde su podsećanja na istoriju gotovo na svakom koraku. Sem činjenice da su u Smolensku rođeni kompozitor Mihael Glinka i prvi austranaut Juri Gagarin, ovaj je grad poznat kao jedna od najstarijih naseobina u Rusiji. Nalazi se na reci Dnjepar, u evropskom delu Rusije, 370 kilometara zapadno od Moskve. Ime je dobio po smoli koja se sakupljala sa stabala četinara, kojima taj kraj obiluje, a koja se koristila za impregnaciju drveta u brodogradnji. Fotografije Tatiane Zubove otkriće vam današnji Smolensk, prepun spomenika, monumentalnih građevina i parkova…
Tlatt 01 S

Zlatibor u jesen

Planina koja voli ljude

Razvoj turizma na Zlatiboru viševekovni je proces, sastavljen od uspona i padova, tokom kojeg su priroda i ljudi, svaki na svoj način, oblikovali i za buduće generacije pravili nikad do kraja dokučenu turističku tačku. Opšta konstanta turističkog razvoja sastojala se u tome da je priroda uvek bila brža, darežljivija i dalekovidija, dok su ljudi zaostajali, sa mukom se trudeći da isprate i dosegnu domete okruženja, da njime ovladaju i učine ga dostupnim najširem krugu posetilaca. Ta trka između prirode i tamošnjih ljudi traje do današnjih dana, a cilj je moderna turistička destinacija, ali i netaknuta priroda. Zahvaljujući našoj fotografkinji Mariji Đoković vodimo vas u foto-šetnju Zlatiborom, nadajući se da će odnos između čoveka i prirode ostati u ravnoteži, i da neće prerasti u sukob u kojem bi neko mogao da izgubi.