Tekstovi sa tagom: fotogalerija

Lbv 01 S

Paolo Raeli: San koji ne prestaje

Koliko puta ljubav?

Fotografije koje pravi Paolo Raeli podsećaju na nešto što se sanja u budnom stanju, te traje i nakon prestanka onoga što je san inspirisalo. Svaka fotografija je uvod u sledeću, ali i njen kraj, budući da pokreće pitanja poput „Koliko traje ljubav?“ i „Šta posle nje?“ Tako se njegov rad ne zasniva samo na kreativnosti, već i na strahu da su sećanja samo privremena, i da nakon završene mladosti ne ostaje ništa. Strah od zaboravljanja je tako glavni motiv, ali i glavni instrument u borbi za ono što se smatra ljubavlju, u okviru koje se iskustva razlikuju od slučaja do slučaja. Ovaj sicilijanski fotograf svoju publiku na kraju ostavlja sa pitanjem „Koliko puta ljubav? Jednom, dva puta ili u više navrata? I šta kada joj dođe kraj, šta je sledeće?“
Rikka 01 S

Iz arhiva Željka Stojanovića: Upoznati Rijeku (1)

Tamo gde Kvarner ljubi nebo

Geografija kaže da se Rijeka nalazi na 186 km jugozapadno od Zagreba, na severnoj obali Riječkog zaliva, kao dela većeg Kvarnerskog zaliva Jadranskog mora, koje se kao veliki zaliv Sredozemnog mora najdublje uvuklo u evropsko kopno. Ljubav prema Rijeci opet kaže da je to grad koji neki od nas pamtimo po sledećim pojmovima: Otokar Keršovani, NK „Rijeka“, punk, Paraf, Let 3, Goran Lisica Fox,Termiti, Denis & Denis, Gradska knjižnica Rijeka, luka u kojoj trune Titov „Galeb“, Europska prestonica kulture 2020, Hrvatsko narodno kazalište, Gradsko kazalište lutaka, Art kino Croatia, omladinski list „Val“, Bojan Mušćet, Velid Đekić, grafit „Paraf punk“, more, kafići... Konačno, autor ove fotogalerije Željko Stojanović živeo je nekoliko godina u Rijeci i strpljivo, s ljubavlju slikao grad uveren da će svaki od kadrova nadživeti prošlost i pokazati se u svojoj punoj lepoti. Što se i desilo kad smo odlučili da foto-priču o Rijeci pretvorimo u xxz-foto-feljton od šest nastavaka. Da se lično uverite da je malo tako lijepih gradova kao naša Rijeka: uživanje je zagarantovano!
Priddes 01 S

Na licu mesta: Gay pride, Vancouver

Slaviti različitost

Vankuverski Gay pride jedna je od najvećih LBGTQ manifestacija u Kanadi, o čemu govori podatak da se na ulicama Vankuvera okupilo preko 80.000 ljudi. U zvaničnom biltenu organizatori kažu: “Vancouver Gay Pride is not just a celebration for gays and lesbians. It’s a celebration of diversity and anybody who shares the ‘life is a cabaret’ spirit will feel right at home! Parties, tea dances, cruises, a parade and a spectacular final event makes this an unforgettable celebration every summer”. Paradi je prisustvovao kanadski premijer Justin Trudeau u društvu ministra odbrane Harjita Sajjana. Prikladno obučen: pink košulja, žute pantalone i čarape u jarkim bojama – Trudeau je mahao duginom zastavicom i svima poručivao “Happy pride”. Paradi je prisustvovalo nekoliko hiljada turista iz celog sveta, a sve je to fotoaparatom zabeležio naš dragi saradnik iz Vankuvera – Kris Janković. Uživajte u eksploziji boja i veselja.
Krmbz 01 S

Robert Crumb, tvorac mačka Frica i Gosn Prirodnog

Freak i njegove sestre

Robert Crumb je jedan od najznačajnijih strip autora, tvorac mačka Frica i Gosn Prirodnog. Kao dete se pedesetih godina prošlog veka osećao otuđeno od vršnjaka i moderne kulture uopšte, pa je i crtačke uzore nalazio u starim autorima. Šezdesetih godina je postao kultna figura undergraund scene, ali se nije uklopio ni u dominantnu struju kontrakulture, hipi pokret, koji nije laskavo predstavljen u njegovim stripovima. Kada se otpišu deca cveća i „fini, porodični ljudi”, koje su odbijale seksualne perverzije i crni humor u njegovim radovima, gotovo da je čudo što je u ono doba uopšte našao publiku. "Uzimao sam LSD, ali nisam imao dugu kosu niti sam podnosio psihodelični rok. Pravi hipik nikada nisam bio. Zbilja, ne znam kako sam uopšte privukao ijednog čitaoca. Izgleda da me vole oni koji nigde ne pripadaju, perverznjaci, čudaci poput mene, šljam koji mnogo pije i drogira se. I vozači kamiona. Jednom je pored mene na ulici projurio neki kamion čiji mi je vozač, kao i mnogi drugi, dovikivao „Nastavi da voziš” („Keep on truckin”)," priča Crumb. Ranih devedesetih godina prošlog veka Crumb je ilustrovao dve kratke knjige od Bukovskog: Bring Me Your Love i There’s No Business. Crumbova estetika i piščevi komentari o savremenoj kulturi i stanju društva uklopili su se u čudesnu celinu.
Grobz 01 S

Sto godina od završetka Prvog svetskog rata: Sačuvana bojna polja

Šume još rastu, njive još rađaju

Veliki rat, kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom, doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Neke od najupečatljivijih fotografija iz ovog rata ne prikazuju tehnološka čuda ili prizore sa bojnih polja, već ljudska bića uhvaćena u haosu. Vojnici su dolazili sa svih strana, tek obični ljudi, mladi i stari, i mogućnost da se pogleda na bojna polja koja su napustili pre sto godina, a ne u uniforme i nacionalna obeležja, pravi je prozor u svet star čitav jedan vek. Šume još rastu./ Njive još rađaju./ Gradovi još stoje./ Ljudi još dišu. (Bertold Breht, Mazalo govori o budućim velikim vremenima/ Nemački ratni bukvar)
Tarras 01 S

Drugo lice Tare

Tamo gde su nekad živeli ljudi

Paralelno s čarobnim lepotama Tare, postoji deo planine na kojoj više nema života; napušteno, prazno selo u koje nema ko da se vrati; ruine nekadašnjeg hotela „Tara“ gde lokalni beskućnici piju i ispisuju grafite „Kiflina ekipa“... Ta mesta turisti ne obilaze, a i zašto bi pored tolikih divota koje se nude kao na dlanu? Ali, radoznalost našeg XXZ fotografa Brace Stefanovića bila je jača. Svejedno, kad se čovek sretne sa napuštenim, praznim kućama i zaboravljenim hotelima - uvek ostaje gorak ukus i pitanje: da li je baš tako moralo da bude? Nije, naravno, sve uz zaludnu nadu da će se neko nekad prihvatiti obnove, jer ovakva Tara to zaslužuje...
Tarra 02 S

Tara, oaza osveženja

Planina kakva i treba da bude

Radoznali fotoreporter našeg magazina, Braca Stefanović, spas od nesnošljivih vrućina našao je na Tari, na planini koja je – prema njegovim rečima – upravo ono što planina treba da bude: slobodna od buke, diskoteka, pomodnih hotela, sva u svežini, šumama, jezerima i potocima. Nekoliko preživelih članova XXZ redakcije koji žive na tranzit-drumu ispod Brankovog mosta, s nevericom je gledalo prizore sa Tare; toliko četinara i zelenila i bistre vode – nisu svi zajedno videli u životu. Zato je ova fotogalerija neka vrsta magije; zatvoriš oči, odeš i nađeš tišinu. Namaste, Stefanoviću!
Fott 01 S

Petar Luković: Vlastita ‘Bolja prošlost’ u slikama (5)

Vreme SFRJ uspomena

Paralelno sa feljtonom „Bolja prošlost“ koji se bavi istorijom jugoslovenske estrade, krenula je photo-slikovnica iz muzičkog života autora ove knjige. Iz zaboravljenih kutija i albuma, na svetlo dana izvučene su njegove fotografije u društvu estradnih zvezda i drugih prijatelja među kojima su, recimo, Bebi Dol, Goran Bregović, Dražen Vrdoljak, Mišo Kovač, Čarls Simić, Vesna Pešić, Momčilo Bajagić Bajaga, Olivera Katarina, Sanja Doležal, Dunja Blažević, Massimo Savić… Biće toga još, sve u ime Bolje prošlosti!
Tajger 01 S

Vremeplov: Cirkus „Adria“ u Mariboru 1962. godine

Klovnovi, plesačice i dobroćudni tigar

Zahvaljujući bogatoj arhivi fotografa Danila Škofiča koji je decenijama radio za mariborski list „Večer“, u prilici smo da vidimo šta se 21. septembra 1962. dešavalo u lokalnom Magdalenskom parku, gde je džinovski šator razapeo tadašnji legendarni cirkus „Adria“. Pred nekoliko hiljada oduševljenih gledalaca među kojima je, razumljivo, bilo najviše dece – pojavili su se dresirani konji, plesačice na ogromnim loptama, klovnovi, te dobroćudni tigar koji je u dva navrata preskakao kozu. Bilo je to doba nevinosti i spontane, iskrene zabave. Niko nije radio selfie s tigrom, niti je konje stvljao kao status na Facebooku. Ljudi su išli u cirkus jer je to bila prava zabava i prilika da se izađe iz kuće i vide prijatelji. Danas svako ima cirkus u svojoj kući iz koje ne mora nikad da izađe zbog prijatelja, jer su prijatelji fiktivni. O tigru i kozi da ne govorimo!
Kafan 01 S

Retro photo-album: Šumarija Jasenak, Gorski kotar, 1981. godine

Padaj silo i nepravdo!

Pre samo 37 godina kad se činilo da budućnost može da bude samo svetla i nikako drugačija, u Gorskom kotaru, u šumariji Jasenak, zajednički su po šumama i gorama radili Bosanci i Gorani. Dok su obarali drveće uzvikivali su “Padaj silo i nepravdo”, potom uz pivo sedeli uz četinare i zadovoljno računali koliko su tog dana zaradili. Bosanci su pričali viceve o Muji i Hasi, a svi su se grohotom smejali; smeh je bio politički korektan i zdrav. Vidi se to na osmesima i nekoj radosti pod šumovitim senkama hladovine. Bilo je to jedno dobro vreme. Ponovilo se!
Mossa 01 S

Rođendanska fotogalerija: Elisabeth Moss, TV ikona

To Moss, with love

Baš kada nam se učinilo da je ovaj 24. jul mogao i nestati iz kalendara, vest da je na današnji dan rođena glumica Elisabeth Moss - promenila je sve. Upoznali smo je pre svega kao Peggy iz kultne „Mad Men“, iako je još kao dete igrala u filmovima i serijama. Nakon Peggy, uspešno je otelotvorila detektivku Robin iz „Top of the Lake“, a danas je gledamo kao June, odnosno Offred, u potresnoj seriji „The Handmaid's Tale“. Dok se uloge i uspesi polako nižu, redakcija XXZ magazina čestita rođendan omiljenoj glumici prigodnom fotogalerijom. Nolite Te Bastardes Carborundorum!
Kvirr1

Homoerotika u umetnosti (1)

Popodne kolosa

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.
Pastr1

Čuo se cokot, šum i muk

Putevima gvozdenih pastira

Fotograf Ivan Chernichkin proveo je neko vreme sa pastirima koji žive i čuvaju stada u Karpatima, te došao do zaključka da je romantizovana predstava o njihovom poslu pomalo preterana. Plavo nebo, zelena trava, bistri potoci, te čist planinski vazduh, opšta su mesta u idealizovanim predstavama o pastirskom životu, koji se odvija daleko od civilizacije, a idili doprinosi i pastir koji usni pod stogodišnjim stablom kojem ne preti testera modernog života. Tu su, naravno, i ovce, te druga sitnija i krupnija stoka, a svaki dan od maja do oktobra liči na onaj prethodni. Upravo je to ono što čini da o ovakvom životu maštaju oni koje su duboko zagrizle čeljusti svakodnevnog stresa i gužve. Ipak, malo je onih koji stvarno poznaju prirodu ovog posla, te znaju za paklene muke napornog pastirskog života. Čak i rudari imaju uređenije radno vreme, te poneki slobodan dan, što za pastire ne važi, pa tako još jedna bajka beži sve dalje od stvarnog života.
Tjentt1

Po šumama i gorama

Zaboravljeni partizanski spomenici i ostale građevine

Tokom razaranja socijalističke Jugoslavije devedesetih godina, uništeni su i mnogi spomenici, kao nasleđe mrskog komunizma sa kojim pomahnitali nacionalisti ne žele da imaju ništa. Neka monumentalna obeležja nastala u socijalizmu ipak su preživela najezdu varvara. Ovde donosimo fotografije spomenika, te drugih građevina koje su izgrađene na poprištima poznatih bitaka za oslobođenje od fašizma (Tjentište, Kozara, Kadinjača), na mestima gde su bili logori smrti (Jasenovac, Niš), kao i na drugim lokacijama vezanim za narodnooslobodilačku borbu. Uz pomalo zaboravljeni pozdrav: Smrt fašizmu, sloboda narodu!
Vinj1

Extreme: Rubinova reklamna kampanja

Nije bitno da zna da šije, bitno je da zna vinjak da pije

„Za moj izgled pobrinuo se Rubin Kruševac“, govore ponosni uživaoci Rubinovih alkoholnih delicija, naročito čuvenog vinjaka. Rubin se nikad nije bojao toga da bude originalan i drugačiji, kako u sferi marketinga tako i kada je reč o inovacijama u ukusima i proizvodima. Pre nekoliko godina pojavio se tako špricer u limenci, da bi nedavno na rafove hipermarketa i lokalnih prodavnica stigla „Rubinova vinjak cola“, u limenci, takoreći džepno izdanje, za sve prilike. Najnoviji slogani, reklamne poruke i slike kruševačkog brenda zapale su za oko redakcije XXZ magazina zbog svoje šaljive, vickaste prirode, lakih rima (među kojima ima i onih feminističkih) i dokaza da dobro poznaju svoju (tečnu) ciljnu grupu. Dok Rubin nastavlja da uspešno posluje i spaja generacije, s nestrpljenjem gledamo u budućnost, iščekujući nove proizvode i kombinacije – možda baš vinjak i malu kiselu u paketu ili limenci... Opcija je bezbroj, a Rubin samo jedan! Da se kucnemo limenkama, ali samo ako stariji od 18 godina – što Rubin, u interesu mladih, brižno podseća na svakoj reklami.