Tekstovi sa tagom: fridrih niče

Nicce 01 S

Ecce homo: Nikada nisam razmišljao o pitanjima koja to nisu

Zašto sam tako pametan

U mom bazelskom razdoblju sva moja duhovna prehrana, uračunavši dnevni raspored, bila je potpuno nesuvisla zloupotreba vanrednih snaga, bez ikakvog obnavljanja istrošenih snaga, čak i bez razmišljanja o trošenju i naknadi. Nedostajala je ma kakva istančanija sebičnost (Selbigkeit), ma kakvo pokroviteljstvo nad neodstupnim instinktom; bilo je to izjednačavanje sebe s bilo kim, »nesebičnost«, zaborav sopstvene izmaknutosti — nešto što sebi nikada ne opraštam. Kada sam gotovo bio dokrajčen, time što sam bio gotovo dokrajčen, zamislih se naknadno o osnovi nerazboritosti svoga života, o »idealizmu«. Tek me je bolest dozvala umu
Nuk 01 S

Uzvišava se tada vaše telo, i uskrsava

Umrli su svi bogovi: neka odsad živi natčovek

Sam ću poći sad, učenici moji! A i vi, pođite sad, i pođite sami! Tako želim. Odista, lepo vam kažem. idite od mene, i branite se od Zaratustre! Ili još bolje: stidite ga se! Možda vas je prevario.
Aafa 01 S

Šta nedostaje Nemcima

Narod koji se samovoljno zaglupljivao hiljadu godina

Naučiti se misliti: u našim školama nemaju više o tome nikakvog pojma. Čak i na univerzitetima, među pravim naučnicima filozofije, logika kao teorija, kao praktika, kao zanat, počinje da izumire. Čitajte nemačke knjige: ni najudaljenijeg spomena o tome da je za mišljenje neophodna tehnika, nastavni plan, volja za majstorstvom – da mišljenje iziskuje učenje, kao što ga traži igranje, kao nešto slično igranju... Ko od Nemaca zna još iz iskustva za onu finu jezu, koju lake noge u duhovnoj oblasti prostruje u sve mišiće! – Nadmena glupost duhovnih grimasa, nespretna ruka pri hvatanju – to je do takvog stepena nemačko, da u inostranstvu to mešaju uopšte s nemačkim bićem. Nemac nema prste za nuances...
Dog 01 S

Pismo za Lu

Zver maskirana u kućnog ljubimca

Šire gledano, u celokupnom stavu prema životu – nepoštena, potpuno bezosećajna u davanju ili uzimanju: bez duha i bez sposobnosti da voli, u afektu uvek bolesna i blizu ludila, bez zahvalnosti, bez stida prema dobročiniteljima, a naročito nepouzdana.
Aapis1

Znate li da je umrla tamnokosa Ana Frank

Razgovor sa Fridrihom Ničeom

Zagajevski je pripadao jakoj grupi mladih poljskih pesnika, onih čija se svest formirala oko 1968. godine, u vreme studentskih nemira. U istupima i manifestima grupe “Sada”, kao i u knjizi polemika napisanoj s Julijanom Kornhauzerom, Zagajevski se zalagao za novu poeziju, koja će “govoriti neposredno”. Videla se njegova sklonost, koja će mu ostati, da pesmom reaguje na politička zbivanja. Ali videlo se i to da neće i ne želi da bude grubo jednoznačan. Već je tada znao da pesnikova pobuna u borbi za novo mora da bude duboko promišljena. Pesniku može služiti na čast što je i u tim pesmama umeo da bude na visini, da se ne spusti do žurnalističkih zaletanja, da izbegne patetiku i krupne reči. Zato je njegov zapis jači, oštriji, zato je njegova osuda uverljivija, a njegov gnev dostojanstveniji. (Petar Vujičić)
Citlu 01 S

Šest velikih pisaca koji nisu unovčili svoje pisanje

Živelo siromaštvo na čelu sa njima!

Predstava o ubogom piscu, koji svoje dane provodi bez dinara, duboko je ukorenjena u kolektivnoj mašti, a uglavnom prikazuje onoga ili onu koji pišu do iznemoglosti, da bi se tek onda setili da u organizam unesu nešto hrane, ali tek nekoliko zalogaja, budući da im budžet ne dozvoljava više od toga.
Erotti 01 S

Sumrak idola

Na moral treba pucati

Drugo ozdravljenje, u ovim oklonostima još poželjnije za mene, jeste istražiti idole... Na svetu ima više idola nego realiteta: to je moj "zao pogled" na taj svet, to je takođe i moje "zlo uho" ... Postavljati ovde pitanja čekićem i, možda, kao odgovor čuti onaj čuveni mukli ton, koji govori o naduvenoj utrobi – kakvo ushićenje za čoveka koji ima uši i iza ušiju – za mene starog psihologa i lovca na pacove, pred kojim se mora razglasiti upravo ono što bi se želelo da ostane u tajnosti... Takođe i ovo delo – sam naslov to otkriva – pre svega je okrepljenje, sunčana pega, skok u stranu, u dokolicu jednog psihologa. A možda i novi rat? I da li će se tragati za novim idolima?.. Ovo malo delo je velika objava rata; a što se tiče istraživanja idola, ovog puta to nisu prolazni idoli, već večni idoli, kojih se ovde dotičem čekićem, kao zvučnom viljuškom – nema starijih, osvedočenijih, nadmenijih idola.. A takođe ni praznijih...To ne sprečava da se u njih najviše veruje; a i kaže se, naročito u najuzvišenijim slučajevima, nikako idol...
Aails 03 S

O istini i laži u izvanmoralnom smislu

Nesavladiva sklonost čoveka da bude varan

Na današnji dan, 15. oktobra 1844. godine, rođen je veliki nemački filozof Fridrih Niče. Kao što reče Štefan Cvajg: "On ne pripada nijednoj vjeri, nije se zakleo nijednoj zemlji, na njegovu oborenom jarbolu vije se crna zastava amoraliste, pred njim je ona sveta neznatnost, vječna nesigurnost. s kojom se osjeća demonski zbratimljen pa se neprekidno oprema za nove opasne plovidbe". Povodom 175. godišnjice Ničeovog rođenja, ponovo objavljujemo jedan odlomak iz njegove "Knjige o filozofu"
Aaffa 03 S

Ja sam narod

O novom lažnom božanstvu

Negde na svetu ima još narodâ i stadâ, ali ne kod nas, draga braćo: u nas ima država. Država? Šta je to? Evo! Otvorite uši, jer ću vam sada reći svoju reč o smrti narodâ. Državom se naziva najhladnije od svih hladnih čudovišta. Hladno, i laže; a evo ova laž gmiže iz njegovih usta: »Ja, država, ja sam narod.«
Nicce 01 S

Moral kao protivpriroda i popravljači čovečanstva

Kako se čini lepom i obogotvoruje požuda?

Prvi primer, i sasvim privremen. Uvek je postojala želja da se ljudi "popravljaju": to se, pre svega, zvalo moral. Ali se iza iste reči kriju najraznovrsnije tendencije. Kako ukroćenje zveri-čoveka, tako i odgajanje određene vrste čoveka naziva se "popravljanjem": tek ovi zoološki termini izražavaju realitete – naravno, takve realitete o kojima tipični "popravljač", sveštenik, ništa ne zna – neće ništa da zna... Nazivati ukroćenje životinje njenim "popravljanjem", zvuči u našim ušima gotovo kao šala. Ko zna šta se događa u menažerijama, posumnjaće u to da se zver tamo "poboljšava". Nju čine nemoćnijom, manje štetnom, ona postaje bolesna životinja zahvaljujući depresivnom afektu straha, bolu, ranama, gladi.