Tekstovi sa tagom: fridrih niče

Aails 03 S

O istini i laži u izvanmoralnom smislu

Nesavladiva sklonost čoveka da bude varan

Na današnji dan, 15. oktobra 1844. godine, rođen je veliki nemački filozof Fridrih Niče. Kao što reče Štefan Cvajg: "On ne pripada nijednoj vjeri, nije se zakleo nijednoj zemlji, na njegovu oborenom jarbolu vije se crna zastava amoraliste, pred njim je ona sveta neznatnost, vječna nesigurnost. s kojom se osjeća demonski zbratimljen pa se neprekidno oprema za nove opasne plovidbe". Povodom 175. godišnjice Ničeovog rođenja, ponovo objavljujemo jedan odlomak iz njegove "Knjige o filozofu"
Aaffa 03 S

Ja sam narod

O novom lažnom božanstvu

Negde na svetu ima još narodâ i stadâ, ali ne kod nas, draga braćo: u nas ima država. Država? Šta je to? Evo! Otvorite uši, jer ću vam sada reći svoju reč o smrti narodâ. Državom se naziva najhladnije od svih hladnih čudovišta. Hladno, i laže; a evo ova laž gmiže iz njegovih usta: »Ja, država, ja sam narod.«
Nicce 01 S

Moral kao protivpriroda i popravljači čovečanstva

Kako se čini lepom i obogotvoruje požuda?

Prvi primer, i sasvim privremen. Uvek je postojala želja da se ljudi "popravljaju": to se, pre svega, zvalo moral. Ali se iza iste reči kriju najraznovrsnije tendencije. Kako ukroćenje zveri-čoveka, tako i odgajanje određene vrste čoveka naziva se "popravljanjem": tek ovi zoološki termini izražavaju realitete – naravno, takve realitete o kojima tipični "popravljač", sveštenik, ništa ne zna – neće ništa da zna... Nazivati ukroćenje životinje njenim "popravljanjem", zvuči u našim ušima gotovo kao šala. Ko zna šta se događa u menažerijama, posumnjaće u to da se zver tamo "poboljšava". Nju čine nemoćnijom, manje štetnom, ona postaje bolesna životinja zahvaljujući depresivnom afektu straha, bolu, ranama, gladi.