Tekstovi sa tagom: gay

Anagrd 02 S

Nagrade hrvatske udruge Zbeletron

Lez Of The Year: Tús Nua, fAKTIV i Ana Opalić

Prošlog je petka u zagrebačkom Jiggy baru održana 6. Lez Of The Year dodjela nagrada u organizaciji udruge Zbeletron. Nagrada se dodjeljuje djevojkama, ženama, organizacijama i inicijativama koje svojim djelovanjem pridonose vidljivosti lezbijki, biseksualnih i trans žena u Hrvatskoj. 'Lezbijkom' godine proglašen je bend Tús Nua, drugo mjesto otišlo je u ruke feminističkog kolektiva fAKTIV, dok je treće mjesto pripalo glazbenici i fotografkinji Ani Opalić
Call 01 S

LGBT bioskop

Posle filma "Call Me By Your Name"

Baziran na romanu Andréa Acimana iz 2007. godine, film Call Me By Your Name priča o prvoj kvir ljubavi koja je čudesna i zavodljiva kao i sam ambijent u kojem se odvija. Priča, koju je režirao Luca Guadagnino, prati Ellia – a igra ga dvadesetjednogodišnji Timothee Chalamet, dok pokušava da savlada strast koja se pojavila niotkuda, te žudnju, a sve u kontekstu istopolne ljubavi koju oseća prema novom saradniku svog oca – Oliveru. Radnju ne karakterišu misteriozni zapleti, te neočekivani raspleti, već centralna priča, te odnos između dva glavna junaka, polako sazrevaju, kreirajući tako spone koje su inteligentno artikulisane, te deluju živopisno stvarno. Na taj način ne samo da se gledalac upliće u Eliovu priču tokom koje ovaj otkriva svoju seksualnost, već oseća da u njoj učestvuje još pre nego što je i počela. Utisak posebne kvir intimnosti, a u kombinaciji sa sanjivim letnjim prizorima, čine da se posmatrač oseća dobrodošlo, te udobno i sigurno.
Okto 01 S

Životna priča Čarne Ćosić, aktivistkinje NLO- a (1974-2006)

Lutkice za devojčice

Novosadska lezbejska zajednica (NLO) je ostvarila potrebu da se lezbejke organizuju, imenuju svoj način života i započnu političko angažovanje. Grupu su osnovale, u privatnom prostoru, dugogodišnje feminističke aktivistkinje Biljana Stanković Lori, Veronika Mitro, Čarna Ćosić i njihove prijateljice. Prvi projekat koji je NLO započela 2004. godine bio je Sakupljanje životnih priča lezbejki aktivistkinja. Projekat još uvek traje i podrazumeva kreiranje lezbejskog dokumentacionog centra, a 2008. godine iz ovog projekta nastala je prva knjiga “Lutkice za devojčice“ - životna priča Čarne Ćosić , aktivistkinje NLO- a.
Ngod 02 S

Sretna nam nova godina i nova borba

(Barem) devet razloga za nadu

Nekad se plaše, možda čak stvari nevelikih i nevažnih, ali kada trebaju stati pred kameru, izaći izvan svoje sigurne zone, izađu. Jer za njih ima izaći. I taj njihov izlazak u drugoj polovici ove godine, dok smo je lagano kao grudvu za Snješka, kotrljali kao njenom kraju, zaslužuje i fanfare, i vatromet. I prime termin na lokalnim TV kanalima.
Aaulu 04 S

Sokratska Ijubav (2)

Posrnuće u platonsku požudu

Nedavna podsticajna rasprava o „istorijskom sklopu homoseksualca" (potencirana od strane autora kao što su Plummer, Weeks, Foucault i dr.) bavila se pitanjem - od kada su oni koje danas nazivamo „homoseksualcima" sebe počeli da identifikuju kao „drugačiju" kategoriju, i kada je društvo počelo na njih da gleda kao na posebnu manjinu. Drugim rečima, kada je „homoseksualac" zauzeo mesto „sodomita". U poslednje vreme, prvašnja pretpostavka da je kategorija homoseksualnosti nastala sredinom 19. veka, dijagnostifikovanjem i klasifikovanjem od strane lekara, fizijatara i neurologa, ustuknula je pred drugim teorijama, te je postanak homoseksualne potkulture, sa odlikama uporedivim sa našim, modernim, stavljen - za sada - na početak 18. veka.
Kviroslavija 01 S

Franko Dota: Žrtve progona homoseksualaca u SFRJ, dio našeg sjećanja

Kad partija raspravlja o seksualnom moralu

U bivšoj Jugoslaviji homoseksualnost se do sedamdesetih godina prošlog stoljeća smatrala kaznenim djelom i brojni pripadnici LGBT populaciji stradali su u obračunu s tzv. protuprirodnim bludom. Koliko je takvih osoba, na koji način se sustav do liberalizacije društva sedamdesetih obračunavao s hrvatskim lezbijkama i gejevima, kako je došlo do dekriminalizacije i depatologizacije homoseksualnih odnosa u SR Hrvatskoj u intervjuu za Crol.hr otkriva povjesničar i aktivist dr. sci. Franko Dota.
Lll 04 S

Biseksualnim ženama i lezbejkama

Mentalno zdravlje i naša četiri zida

Veza mentalnog zdravlja i seksualne orijentacije može nekog da navede na krivi put. Nisu sve lezbejke i biseksualne žene izložene problemima sa mentalnim zdravljem niti je lezbejstvo ili biseksualnost neka vrsta mentalnog poremećaja. Važno je da naglasim da su homofobija i pritisak društva to što lezbejke i biseksualne žene ostavlja u ranjivoj poziciji, narušavajući kvalitet naših života.
COmi 01 S

Film ‘Quiero decirte’ autora Stefana M. Mladenovića

Odlična studija coming out procesa

Prva priča prati Alejandra, koji sjedi na stolici i gleda direktno u kameru. Želi nekome nešto reći, i sintagma se širi u nekoliko rukavaca značenja. Šta je sve što pomislimo kada se navedena rečenica otkotrlja sa naših jezika. Alejandrov slučaj je specifičan. S jedne strane, film prikazuje kako se govori, kada se dugo nije komuniciralo.
Itall 01 S

Sokratska Ijubav (1)

Paravan za istopolnu Ijubav u italijanskoj renesansi

Nedavna podsticajna rasprava o „istorijskom sklopu homoseksualca" (potencirana od strane autora kao što su Plummer, Weeks, Foucault i dr.) bavila se pitanjem - od kada su oni koje danas nazivamo „homoseksualcima" sebe počeli da identifikuju kao „drugačiju" kategoriju, i kada je društvo počelo na njih da gleda kao na posebnu manjinu. Drugim rečima, kada je „homoseksualac" zauzeo mesto „sodomita". U poslednje vreme, prvašnja pretpostavka da je kategorija homoseksualnosti nastala sredinom 19. veka, dijagnostifikovanjem i klasifikovanjem od strane lekara, fizijatara i neurologa, ustuknula je pred drugim teorijama, te je postanak homoseksualne potkulture, sa odlikama uporedivim sa našim, modernim, stavljen - za sada - na početak 18. veka.
Aashade 01 S

TED: iO Tillet Wright

Fifty shades of gay

iO Tillet Wright fotografisala je preko 2.000 ljudi koji sebe smatraju delom LGBTQ spektra i postavila im sledeće pitanje: Možete li u procentima da odredite koliko ste gay ili strejt? Mnogi od njih, kako se ispostavilo, sebe smeštaju u sivu zonu seksualnosti, te nisu ni 100% gay, niti 100% strejt. To predstavlja problem u slučajevima kada dolazi do diskriminacije: Gde je granica, i da li uopšte postoji, te, na kraju, zašto je to uopšte važno?
Appop 01 S

Crtica iz savremenog ljubavnog života

Muškarac koji je voleo mačke

„Verovatno bi trebalo da se ubijemo“, htela je da kaže, a onda je pomislila da negde u univerzumu postoji mladić koji bi, kao ona, pomislio da je ovo užasno i ponižavajuće, i da će ga u dalekoj budućnosti sresti i ispričati mu ovu priču. Reći će mu: „I onda je on rekao: Baš mi se diže na tebe“, a mladić će je uhvatiti za ruku i reći: „Molim te prestani, ne mogu više da podnesem“, pa će se zagrliti i dugo će se smejati – ali, naravno, takve budućnosti nema, jer takav mladić ne postoji, i nikada neće postojati.
Kucej 01 S

Neka je sila sa vama

Život LGBTI osoba u malim gradovima

“Imao sam vezu koja je trajala tri pune godine. Što se tiče daljine, meni ona ne predstavlja problem, ali većini zapravo smeta. Kada se uđe dublje u konverzaciju sa osobom, onda shvatiš da ih ta ‘daljina’ odbija od tog gay muškarca”.
Aastark 04 S

Ispovest filozofa Žan-Pola Arona: Moja sida (1987)

Predrasude su uveliko izdržljive

Pisac i profesor, Žan-Pol Aron je naš saradnik i prijatelj. Pre tri meseca, umalo nije umro. Lekari su ustanovili pneumocistozu čiji uzrok nije ostavljao mesto sumnji: HIV pozitivan od januara 1986, prešao je u stadijum side. Pre petnaest dana vratio se kući i sve saznao o neizvesnosti oporavka. Ovaj poznati intelektualac i istraživač mogao je, kao mnogi drugi, da se povuče u tišinu. A izabrao je da priča. Da kaže sve. O svojoj bolesti, o svojoj strepnji, o svojoj homoseksualnosti, o svojim odnosima sa prijateljima, porodicom, velikim misliocima i zdravstvom. Evo njegove ispovesti, ploda desetočasovnog razgovora sa Elizabetom Šemlom (Elisabeth Schemla). Znali smo za talenat Žan-Pola Arona. Pozdravljamo sada i njegovu hrabrost.
Snig 01 S

LGBT Čitaonica

Granica

“I ne proganjam ja nju. Proganja je onaj idiotski muž što je ubija otkako su se uzeli. Nikog ja ne proganjam, nas dvije smo zajedno. Eto sad sve znaš, istinu.” Osjetim kako se okrenula soba i kava mi se zajedno s kiselinom iz želuca vratila u grlo. Udahnem naglo, tako da me zaboli. “Otkad se tebi sviđaju žene? Prije si imala neke mladiće.”
Bler 01 S

Filmski festival Merlinka

Evropska premijera filma „Džesika Bler“ u Domu omladine Beograda

U utorak, 12. decembra u 19 časova, a u okviru Merlinka festivala, u Velikoj sali Doma omladine Beograda biće održana evropska premijera izraelskog filma „Džesika Bler“, mlade rediteljke Karni Haneman.