Tekstovi sa tagom: gay

Ngod 02 S

Sretna nam nova godina i nova borba

(Barem) devet razloga za nadu

Nekad se plaše, možda čak stvari nevelikih i nevažnih, ali kada trebaju stati pred kameru, izaći izvan svoje sigurne zone, izađu. Jer za njih ima izaći. I taj njihov izlazak u drugoj polovici ove godine, dok smo je lagano kao grudvu za Snješka, kotrljali kao njenom kraju, zaslužuje i fanfare, i vatromet. I prime termin na lokalnim TV kanalima.
Aaulu 04 S

Sokratska Ijubav (2)

Posrnuće u platonsku požudu

Nedavna podsticajna rasprava o „istorijskom sklopu homoseksualca" (potencirana od strane autora kao što su Plummer, Weeks, Foucault i dr.) bavila se pitanjem - od kada su oni koje danas nazivamo „homoseksualcima" sebe počeli da identifikuju kao „drugačiju" kategoriju, i kada je društvo počelo na njih da gleda kao na posebnu manjinu. Drugim rečima, kada je „homoseksualac" zauzeo mesto „sodomita". U poslednje vreme, prvašnja pretpostavka da je kategorija homoseksualnosti nastala sredinom 19. veka, dijagnostifikovanjem i klasifikovanjem od strane lekara, fizijatara i neurologa, ustuknula je pred drugim teorijama, te je postanak homoseksualne potkulture, sa odlikama uporedivim sa našim, modernim, stavljen - za sada - na početak 18. veka.
Kviroslavija 01 S

Franko Dota: Žrtve progona homoseksualaca u SFRJ, dio našeg sjećanja

Kad partija raspravlja o seksualnom moralu

U bivšoj Jugoslaviji homoseksualnost se do sedamdesetih godina prošlog stoljeća smatrala kaznenim djelom i brojni pripadnici LGBT populaciji stradali su u obračunu s tzv. protuprirodnim bludom. Koliko je takvih osoba, na koji način se sustav do liberalizacije društva sedamdesetih obračunavao s hrvatskim lezbijkama i gejevima, kako je došlo do dekriminalizacije i depatologizacije homoseksualnih odnosa u SR Hrvatskoj u intervjuu za Crol.hr otkriva povjesničar i aktivist dr. sci. Franko Dota.
Lll 04 S

Biseksualnim ženama i lezbejkama

Mentalno zdravlje i naša četiri zida

Veza mentalnog zdravlja i seksualne orijentacije može nekog da navede na krivi put. Nisu sve lezbejke i biseksualne žene izložene problemima sa mentalnim zdravljem niti je lezbejstvo ili biseksualnost neka vrsta mentalnog poremećaja. Važno je da naglasim da su homofobija i pritisak društva to što lezbejke i biseksualne žene ostavlja u ranjivoj poziciji, narušavajući kvalitet naših života.
COmi 01 S

Film ‘Quiero decirte’ autora Stefana M. Mladenovića

Odlična studija coming out procesa

Prva priča prati Alejandra, koji sjedi na stolici i gleda direktno u kameru. Želi nekome nešto reći, i sintagma se širi u nekoliko rukavaca značenja. Šta je sve što pomislimo kada se navedena rečenica otkotrlja sa naših jezika. Alejandrov slučaj je specifičan. S jedne strane, film prikazuje kako se govori, kada se dugo nije komuniciralo.
Itall 01 S

Sokratska Ijubav (1)

Paravan za istopolnu Ijubav u italijanskoj renesansi

Nedavna podsticajna rasprava o „istorijskom sklopu homoseksualca" (potencirana od strane autora kao što su Plummer, Weeks, Foucault i dr.) bavila se pitanjem - od kada su oni koje danas nazivamo „homoseksualcima" sebe počeli da identifikuju kao „drugačiju" kategoriju, i kada je društvo počelo na njih da gleda kao na posebnu manjinu. Drugim rečima, kada je „homoseksualac" zauzeo mesto „sodomita". U poslednje vreme, prvašnja pretpostavka da je kategorija homoseksualnosti nastala sredinom 19. veka, dijagnostifikovanjem i klasifikovanjem od strane lekara, fizijatara i neurologa, ustuknula je pred drugim teorijama, te je postanak homoseksualne potkulture, sa odlikama uporedivim sa našim, modernim, stavljen - za sada - na početak 18. veka.
Aashade 01 S

TED: iO Tillet Wright

Fifty shades of gay

iO Tillet Wright fotografisala je preko 2.000 ljudi koji sebe smatraju delom LGBTQ spektra i postavila im sledeće pitanje: Možete li u procentima da odredite koliko ste gay ili strejt? Mnogi od njih, kako se ispostavilo, sebe smeštaju u sivu zonu seksualnosti, te nisu ni 100% gay, niti 100% strejt. To predstavlja problem u slučajevima kada dolazi do diskriminacije: Gde je granica, i da li uopšte postoji, te, na kraju, zašto je to uopšte važno?
Appop 01 S

Crtica iz savremenog ljubavnog života

Muškarac koji je voleo mačke

„Verovatno bi trebalo da se ubijemo“, htela je da kaže, a onda je pomislila da negde u univerzumu postoji mladić koji bi, kao ona, pomislio da je ovo užasno i ponižavajuće, i da će ga u dalekoj budućnosti sresti i ispričati mu ovu priču. Reći će mu: „I onda je on rekao: Baš mi se diže na tebe“, a mladić će je uhvatiti za ruku i reći: „Molim te prestani, ne mogu više da podnesem“, pa će se zagrliti i dugo će se smejati – ali, naravno, takve budućnosti nema, jer takav mladić ne postoji, i nikada neće postojati.
Kucej 01 S

Neka je sila sa vama

Život LGBTI osoba u malim gradovima

“Imao sam vezu koja je trajala tri pune godine. Što se tiče daljine, meni ona ne predstavlja problem, ali većini zapravo smeta. Kada se uđe dublje u konverzaciju sa osobom, onda shvatiš da ih ta ‘daljina’ odbija od tog gay muškarca”.
Aastark 04 S

Ispovest filozofa Žan-Pola Arona: Moja sida (1987)

Predrasude su uveliko izdržljive

Pisac i profesor, Žan-Pol Aron je naš saradnik i prijatelj. Pre tri meseca, umalo nije umro. Lekari su ustanovili pneumocistozu čiji uzrok nije ostavljao mesto sumnji: HIV pozitivan od januara 1986, prešao je u stadijum side. Pre petnaest dana vratio se kući i sve saznao o neizvesnosti oporavka. Ovaj poznati intelektualac i istraživač mogao je, kao mnogi drugi, da se povuče u tišinu. A izabrao je da priča. Da kaže sve. O svojoj bolesti, o svojoj strepnji, o svojoj homoseksualnosti, o svojim odnosima sa prijateljima, porodicom, velikim misliocima i zdravstvom. Evo njegove ispovesti, ploda desetočasovnog razgovora sa Elizabetom Šemlom (Elisabeth Schemla). Znali smo za talenat Žan-Pola Arona. Pozdravljamo sada i njegovu hrabrost.
Snig 01 S

LGBT Čitaonica

Granica

“I ne proganjam ja nju. Proganja je onaj idiotski muž što je ubija otkako su se uzeli. Nikog ja ne proganjam, nas dvije smo zajedno. Eto sad sve znaš, istinu.” Osjetim kako se okrenula soba i kava mi se zajedno s kiselinom iz želuca vratila u grlo. Udahnem naglo, tako da me zaboli. “Otkad se tebi sviđaju žene? Prije si imala neke mladiće.”
Bler 01 S

Filmski festival Merlinka

Evropska premijera filma „Džesika Bler“ u Domu omladine Beograda

U utorak, 12. decembra u 19 časova, a u okviru Merlinka festivala, u Velikoj sali Doma omladine Beograda biće održana evropska premijera izraelskog filma „Džesika Bler“, mlade rediteljke Karni Haneman.
Happ 03 S

Pobjeđuje solidarnost među otpadnicima

Teror sreće

Kolone su nas tihih koje bi džemper s irvasom najradije, da kodeks profesije dozvoljava, poklonile svojim terapeutkinjama, onim koje nam, ne samo nekako s decembra, već tokom cijele godine, govore da je u redu. Da je u redu ne biti dobro, da je i ta panika koja se direktno s TV ekrana slije u prsni koš u redu, da je u redu svaka tjeskoba kad rođaci prelaze s druge strane ulice jer nas nisu vidjeli ili im se baš jako pretrčavalo preko crvenog i mimo pješačkog. Da je u redu preskočiti ručak kod tetke i hinjiti bolest. Da je u redu izmišljati dijagnoze od Bajrama do Božića, da je u redu vječno biti bolesna za njihova slavlja, a frcati od zdravlja za prijatelje i one koji nisu dio nuklearnih porodica iz udžbenika i sa bilborda, za one koji će nam pokloniti najkičastijeg anđela u kolekciji, namjerno, da nas naljute, jer, za razliku od onih što su nas rađali i podizali, znaju i naše ljutnje, i strahove, i tuge, i mrakove.
Out 01 S

Od nevidljivosti i izolacije do intimnosti i zajednice

Brišu nas, kao da ne postojimo

Uprkos tome što se vidljivost LGBT populacije u regionu povećala poslednjih godina, gejevi, lezbejke, biseksualne, transrodne, te interseks osobe još uvek nisu dovoljno prisutne u medijima i javnom životu. Projekat OutSpoken napravljen je kako bi se ukazalo na probleme, te kako bi se edukovalo i senzibilisalo opšte stanovništvo.
Bath 01 S

Intervju sa Džefijem Viksom (1991)

Usmena istorija starijih gej ljudi

Može biti da postoji suština (essence) svih vrsta stvari, može biti da postoji suština rodne ili rasne podele ili seksualne podele. Ja lično sumnjam, ali možda postoji. To nije krucijalna stvar kad je u pitanju moja perspektiva. Ključna stvar su uvek društveni uticaji koji čine nužnim da se u datom vremenu kuju identiteti i zajednice oko tih razlika jer sve vrste razlika postoje i uvek će postojati. Ljudska različitost je zdrava! Ali te razlike postaju smislene samo u izvesnom istorijskom kontekstu i ja sam zainteresovan za to zašto izvesne stvari bivaju smislene u ovo ili ono vreme, a ne u druga vremena. To je problem koji me preokupira.