Tekstovi sa tagom: gay

Aale 01 S

Eufemizam za tolerisanje, ali ne i istinsko prihvaćanje

Kad friendly nije dovoljno

Friendly. Može, ako je to mjesto gdje mogu uvesti bicikl ili pustiti psa i računati na zdjelu sa svježom vodom, bez ibreta i mrkih pogleda. Friendly u kontekstu dodatne preporuke za terapeutkinju, nastavnicu, ljekarku, ne. Neću da je friendly. Hoću da radi svoj posao, da ne diskriminira, da poštuje zakon.
Nebrigic 01 S

Dejan Nebrigić (1970-1999): Povodom sećanja na prvog jugoslovenskog gej aktivistu

Tragove njihovih konja zavejaće sneg

Bio je homoseksualac, ali ni njima, homoseksualcima, nije lako praštao u ovo ratno doba olako stečen spokoj "dok deca okolo stradaju". Mogao je da je hteo, da se bolje ekonomski "snađe" uz njih priznate i jake. Ništa od toga. Kao sledstveni pobornik prava seksualnih manjina nije se dao zavesti pod okrilje ljudi od uticaja. Nikakvo mestašce u konzulatu, ni uloga asistenta asistenta režije, ni savetnika savetnika za dizajniranje beogradskih prostora, ni puko urednikovanje, ni sporadična rubrika u kakvom elitnom časopisu. Bio je to njegov alternativni izbor: karijerističkom domunđavanju "ja tebi - ti meni" u često podrazumevanoj "podršci" istorodne seksualne grupacije, podsmevao se gnušajući se, suprotstavljen tom socijalnom kiču slabih ljudi željnih društvene moći ispoljenom silinom čežnje za ostvarivom ljubavi.
Eva 02 S

LGBT Čitaonica

Živila pička

Slobodna novinarka Barbara Matejčić prvobitno je napisala ovaj tekst za književni časopis Sarajevske sveske. Na svom Facebook profilu je tom prilikom dodala: "Ovaj tekst mi baš znači: urednica Sarajevskih sveski me pitala da napišem nešto na temu maskuliniteta, "Živila pička" je odgovor na to. Tekst o svemu što se događalo curama koje su bile napadnute u Splitu tjedan dana nakon Prajda zbog toga što su prepoznate kao lezbijke, a zapravo o tome kako je biti žensko izvan standarda krute sredine. Beskrajno im hvala što su mi pristale govoriti o vrlo intimnim stvarima."
Saba 02 S

Hrvatski Rocks Off: Dve grupe, šest pjesama

Obavezna muzika: U pol 9 kod Sabe & Ti, ja i moja mama

Povodom nagrade Lez Of The Year koju je dobila Ana Opalić, inače članica bendova U pol 9 kod Sabe i Ti, ja i moja mama, redakcija XXZ magazina odabrala je nekoliko video radova ovih sjajnih grupa koji predstavljaju sam vrh hrvatske glazbene scene
Anagrd 02 S

Nagrade hrvatske udruge Zbeletron

Lez Of The Year: Tús Nua, fAKTIV i Ana Opalić

Prošlog je petka u zagrebačkom Jiggy baru održana 6. Lez Of The Year dodjela nagrada u organizaciji udruge Zbeletron. Nagrada se dodjeljuje djevojkama, ženama, organizacijama i inicijativama koje svojim djelovanjem pridonose vidljivosti lezbijki, biseksualnih i trans žena u Hrvatskoj. 'Lezbijkom' godine proglašen je bend Tús Nua, drugo mjesto otišlo je u ruke feminističkog kolektiva fAKTIV, dok je treće mjesto pripalo glazbenici i fotografkinji Ani Opalić
Call 01 S

LGBT bioskop

Posle filma "Call Me By Your Name"

Baziran na romanu Andréa Acimana iz 2007. godine, film Call Me By Your Name priča o prvoj kvir ljubavi koja je čudesna i zavodljiva kao i sam ambijent u kojem se odvija. Priča, koju je režirao Luca Guadagnino, prati Ellia – a igra ga dvadesetjednogodišnji Timothee Chalamet, dok pokušava da savlada strast koja se pojavila niotkuda, te žudnju, a sve u kontekstu istopolne ljubavi koju oseća prema novom saradniku svog oca – Oliveru. Radnju ne karakterišu misteriozni zapleti, te neočekivani raspleti, već centralna priča, te odnos između dva glavna junaka, polako sazrevaju, kreirajući tako spone koje su inteligentno artikulisane, te deluju živopisno stvarno. Na taj način ne samo da se gledalac upliće u Eliovu priču tokom koje ovaj otkriva svoju seksualnost, već oseća da u njoj učestvuje još pre nego što je i počela. Utisak posebne kvir intimnosti, a u kombinaciji sa sanjivim letnjim prizorima, čine da se posmatrač oseća dobrodošlo, te udobno i sigurno.
Okto 01 S

Životna priča Čarne Ćosić, aktivistkinje NLO- a (1974-2006)

Lutkice za devojčice

Novosadska lezbejska zajednica (NLO) je ostvarila potrebu da se lezbejke organizuju, imenuju svoj način života i započnu političko angažovanje. Grupu su osnovale, u privatnom prostoru, dugogodišnje feminističke aktivistkinje Biljana Stanković Lori, Veronika Mitro, Čarna Ćosić i njihove prijateljice. Prvi projekat koji je NLO započela 2004. godine bio je Sakupljanje životnih priča lezbejki aktivistkinja. Projekat još uvek traje i podrazumeva kreiranje lezbejskog dokumentacionog centra, a 2008. godine iz ovog projekta nastala je prva knjiga “Lutkice za devojčice“ - životna priča Čarne Ćosić , aktivistkinje NLO- a.
Ngod 02 S

Sretna nam nova godina i nova borba

(Barem) devet razloga za nadu

Nekad se plaše, možda čak stvari nevelikih i nevažnih, ali kada trebaju stati pred kameru, izaći izvan svoje sigurne zone, izađu. Jer za njih ima izaći. I taj njihov izlazak u drugoj polovici ove godine, dok smo je lagano kao grudvu za Snješka, kotrljali kao njenom kraju, zaslužuje i fanfare, i vatromet. I prime termin na lokalnim TV kanalima.
Aaulu 04 S

Sokratska Ijubav (2)

Posrnuće u platonsku požudu

Nedavna podsticajna rasprava o „istorijskom sklopu homoseksualca" (potencirana od strane autora kao što su Plummer, Weeks, Foucault i dr.) bavila se pitanjem - od kada su oni koje danas nazivamo „homoseksualcima" sebe počeli da identifikuju kao „drugačiju" kategoriju, i kada je društvo počelo na njih da gleda kao na posebnu manjinu. Drugim rečima, kada je „homoseksualac" zauzeo mesto „sodomita". U poslednje vreme, prvašnja pretpostavka da je kategorija homoseksualnosti nastala sredinom 19. veka, dijagnostifikovanjem i klasifikovanjem od strane lekara, fizijatara i neurologa, ustuknula je pred drugim teorijama, te je postanak homoseksualne potkulture, sa odlikama uporedivim sa našim, modernim, stavljen - za sada - na početak 18. veka.
Kviroslavija 01 S

Franko Dota: Žrtve progona homoseksualaca u SFRJ, dio našeg sjećanja

Kad partija raspravlja o seksualnom moralu

U bivšoj Jugoslaviji homoseksualnost se do sedamdesetih godina prošlog stoljeća smatrala kaznenim djelom i brojni pripadnici LGBT populaciji stradali su u obračunu s tzv. protuprirodnim bludom. Koliko je takvih osoba, na koji način se sustav do liberalizacije društva sedamdesetih obračunavao s hrvatskim lezbijkama i gejevima, kako je došlo do dekriminalizacije i depatologizacije homoseksualnih odnosa u SR Hrvatskoj u intervjuu za Crol.hr otkriva povjesničar i aktivist dr. sci. Franko Dota.
Lll 04 S

Biseksualnim ženama i lezbejkama

Mentalno zdravlje i naša četiri zida

Veza mentalnog zdravlja i seksualne orijentacije može nekog da navede na krivi put. Nisu sve lezbejke i biseksualne žene izložene problemima sa mentalnim zdravljem niti je lezbejstvo ili biseksualnost neka vrsta mentalnog poremećaja. Važno je da naglasim da su homofobija i pritisak društva to što lezbejke i biseksualne žene ostavlja u ranjivoj poziciji, narušavajući kvalitet naših života.
COmi 01 S

Film ‘Quiero decirte’ autora Stefana M. Mladenovića

Odlična studija coming out procesa

Prva priča prati Alejandra, koji sjedi na stolici i gleda direktno u kameru. Želi nekome nešto reći, i sintagma se širi u nekoliko rukavaca značenja. Šta je sve što pomislimo kada se navedena rečenica otkotrlja sa naših jezika. Alejandrov slučaj je specifičan. S jedne strane, film prikazuje kako se govori, kada se dugo nije komuniciralo.
Itall 01 S

Sokratska Ijubav (1)

Paravan za istopolnu Ijubav u italijanskoj renesansi

Nedavna podsticajna rasprava o „istorijskom sklopu homoseksualca" (potencirana od strane autora kao što su Plummer, Weeks, Foucault i dr.) bavila se pitanjem - od kada su oni koje danas nazivamo „homoseksualcima" sebe počeli da identifikuju kao „drugačiju" kategoriju, i kada je društvo počelo na njih da gleda kao na posebnu manjinu. Drugim rečima, kada je „homoseksualac" zauzeo mesto „sodomita". U poslednje vreme, prvašnja pretpostavka da je kategorija homoseksualnosti nastala sredinom 19. veka, dijagnostifikovanjem i klasifikovanjem od strane lekara, fizijatara i neurologa, ustuknula je pred drugim teorijama, te je postanak homoseksualne potkulture, sa odlikama uporedivim sa našim, modernim, stavljen - za sada - na početak 18. veka.
Aashade 01 S

TED: iO Tillet Wright

Fifty shades of gay

iO Tillet Wright fotografisala je preko 2.000 ljudi koji sebe smatraju delom LGBTQ spektra i postavila im sledeće pitanje: Možete li u procentima da odredite koliko ste gay ili strejt? Mnogi od njih, kako se ispostavilo, sebe smeštaju u sivu zonu seksualnosti, te nisu ni 100% gay, niti 100% strejt. To predstavlja problem u slučajevima kada dolazi do diskriminacije: Gde je granica, i da li uopšte postoji, te, na kraju, zašto je to uopšte važno?
Appop 01 S

Crtica iz savremenog ljubavnog života

Muškarac koji je voleo mačke

„Verovatno bi trebalo da se ubijemo“, htela je da kaže, a onda je pomislila da negde u univerzumu postoji mladić koji bi, kao ona, pomislio da je ovo užasno i ponižavajuće, i da će ga u dalekoj budućnosti sresti i ispričati mu ovu priču. Reći će mu: „I onda je on rekao: Baš mi se diže na tebe“, a mladić će je uhvatiti za ruku i reći: „Molim te prestani, ne mogu više da podnesem“, pa će se zagrliti i dugo će se smejati – ali, naravno, takve budućnosti nema, jer takav mladić ne postoji, i nikada neće postojati.