Tekstovi sa tagom: gay

Aacata 02 S

Biti peder u svakom smislu (osim karakterno)

Izići ili ostati u hrvatskom ormaru?

U posljednje vrijeme sve češće se ulovim kako razmišljam o odlasku iz Hrvatske. Ne turistički, ne na tjedan dana kako bih uživao u besposličarenju, upoznavanju novih mjesta i ljudi. Ne, otići zauvijek, pod motom "Zbogom, Kikindo, na k* te nabijem". Iz destinacije u koju se vraćam nakon godišnjeg odmora, Hrvatsku pretvoriti u destinaciju iz koje odlazim nakon godišnjeg odmora.
Hearrt 01 S

Kratka istorija homoseksualnosti na crtanom filmu

Animirani gejevi postoje

Da li je autovanje junaka koji su decenije proveli u ormaru poslednji udarac konzervativnom društvu ili samo marketinški trik? Videćemo. Činjenica je da su mnogi kvir junaci ostali zarobljeni u mračnim arhivama, te da bismo razumeli današnje filmove i put koji su ti junaci prevalili zajedno sa svojim autorima moraćemo da ih pronađemo i da pokušamo da prepoznamo signale kojima nam poručuju: i mi smo deo vas.
Postelj 01 S

Pet dobrih filmova

Čovek u gej bioskopu

Postoje tri aspekta u istoriji gej filmske produkcije: nevidljivi, zatvoreni i otvoreni. Prve dve kategorije su najčešće povezane sa mejnstrim (čitaj ''holivudskom'') produkcijom, dok se ova poslednja uglavnom vezuje za dokumentarnu, nazavisnu i avangardnu produkciju. Iako možda nikad nećemo znati ko su oni bili i kakav je tačno bio njihov doprinos, možemo slobodno reci da je na hiljade homoseksualaca učestvovalo u snimanju svih vrsta filmova tokom svih ovih godina. Ovi ljudi čine ''nevidljivu'' istoriju gej filmske produkcije. Najdalje što možemo otići u pokušaju da proniknemo u ovu nevidljivu, nezabeleženu istoriju je kada imamo ''čudan osećaj'' tokom neke scene, pa pomislimo: “Ovo je sigurno radio neki kvir umetnik”. Sve veći deo ove nevidljive istorije izlazi na videlo zauzimajući mesto u okviru istorije produkcije zatvorenog gej filma, zbog činjenice da se pojedinci javno deklarišu kao homoseksualci, odnosno autuju.
Brbck 05 S

Brokeback Mountain: Ljubavna priča (1)

Kauboji će osvojiti svet

Nikada nisu razgovarali o seksu, samo su puštali da se dogodi, u početku obično noću u šatoru,a onda i preko dana, dok ih je pržilo sunce, uveče pored vatre, brzo, grubo, smejući se i uzdišući, ali ne izgovarajući ni jednu jedinu reč, sem kad je Enis jednom rekao: “Ja nisam peder.” Na šta je Džek skočio: “Ni ja. To se nikoga ne tiče sem nas.” Postojala su samo njih dvojica u planini, iznad običnih stvari, udaljeni od svakodnevnog života ili večernjeg laveža pasa. Verovali su da su nevidljivi, a nisu znali da ih je nadzornik posmatrao kroz dvogled jednog dana, pa je sačekao dok su se obukli, i dok je Enis odjaho nazad do stada, kako bi Džeku preneo poruku da mu je ujak bolestan, i da verovatno neće da se izvuče. Ali je ipak ozdravio, a kad je nadzornik došao da donese tu vest, samo je hladno piljio u Džeka, nije se čak potrudio ni da siđe sa konja
Temmplar1

Odbrana homoseksualne ljubavi (3)

Srednji vek protiv templara i ljubitelja mačaka

Jedan od problema u proučavanju srednjovekovne homoseksualnosti jeste i pitanje da li je homoseksualaca (ili gej ljudi) tada uopšte bilo. „Homoseksualac" i ,,gej" savremeni su termini. Prvi je izmislio Karoly Maria Kertbeny i upotrebio ga 1869. godine, u jednom štampanom anonimnom pamfletu; reč gay, upotrebljena tako da označi homoseksualca, potiče iz slenga američkog homoseksualnog miljea nižih društvenih slojeva (prva potvrda OED2 1935). Termini se menjaju i, trenutno, oni radikalnije nastrojeni preferiraju reč queer. Po ovim, savremenim shvatanjima, niko u srednjem veku niti je bio niti je mogao biti „homoseksualac", „gej" ili „kvir". Srednjovekovni bogoslovi i pravnici koristili su još jedan termin za one koji „protivprirodno greše" - sodomit. Latinski hrišćani su homoseksualno ponašanje podvodili pod smrtni greh luxuria tj. pod „požudu" ili „bludničenje", odredivši ga kao njenu najgoru vrstu i naslovivši ga peccatum contra naturam ili „protivprirodni greh". Postoje tri podvrste takvog greha: ratione generis ili „po vrsti", što bi podrazumevalo opštenje sa zverima, ratione sexes ili ,,po polu", to jest sa osobom istog pola, i ratione modi tj. ,,po načinu", što bi podrazumevalo seks sa osobom suprotnog pola, ali u pogrešan otvor, na bilo koji način koji isključuje začeće, koje je smatrano jedinim opravdanjem za seksualnu aktivnost. Poreklo ovog srednjovekovnog poimanja sodomije potiče iz 19. glave Postanja, gde se govori o uništenju grada Sodome zbog izopačenosti njegovih žitelja. Ipak, ova referenca, sama po sebi, ne može da objasni semantički razvoj jevrejsko-helenističko-grčkog pojma sodomita (sodomites) i hrišćanskog latinskog sodomit (sodomita), u srednjevekovni pojam „sodomite" (sodomite) - što predstavlja jedan daleko širi koncept. Pod izopačenošću Sodomljana podrazumevalo se „poznanje nekoga", odnosno seksualno opštenje sa strancima (pretpostavlja se „anđelima") koji su bili u poseti Lotu. Važno je da Lot, sledeći književni primer domaćina u Gavaji, u 19. poglavlju Knjige o sudijama (verovatno kakve starije verzije), građanima nudi svoje kćeri umesto muškaraca koje su ovi zahtevali da poznaju, što je činjenica koja ukazuje na njihovu biseksualnost jednako kao i na ondašnji niski položaj žene. Štaviše, stihovi kazuju da Lotove kćerke još uvek nisu bile poznale muškarca. Tumačenje tog poznanja (kome prethodi obimno pisanje) čini se ispravnijim od stanovišta koje su zastupali Bailey i Boswell, a po kome su Sodomljani kažnjeni zbog negostoprimstva. Svejedno da li je ovo bitno ili ne, jer ovde je od značaja jedino srednjovekovno tumačenje, a ono je, čini se, podrazumevalo da su posredi, u ovom slučaju, istopolni odnosi. (Warren Johansson i William Percy)
Gbrak 04 S

Istopolni brakovi: U zagrljaju božice majke

Uzmi me za kuma ili starog svata

Primitivne bračne ceremonije (Marie Delcourt, Hermaphrodite, 1961) uvek su uključivale transvestiju i grupni seks, a retko su uključivale samo heteroseksualne parove. U modernim ceremonijama je venčanica važna upravo zbog toga što je nastala iz svetog ogrtača koji bi šio transvestit koji je obožavao božicu majku. Kum, čija je funkcija nejasna u heteroseksualnim ceremonijama, izvorno je bio onaj koji je stupao u brak sa mladoženjom. Tako su nevesta i kum u stvari jedan simbol za osobu koja bi tokom ceremonije nosila žensku odeću, a posle mušku. Prsten, koji se tokom ceremonije nalazi kod kuma, zapravo simboliše onaj pehar u obliku penisa iz Kibelinog kulta.
Agods 02 S

American Gods, seksi scene 2017.

Bogovi su pali u krevet

"Ali ispunjavaš“, slaže se Selim sa nama već u sledećoj sceni. Ono što sledi slobodno možemo da nazovemo alhemijskim procesom, jer postupak rastakanja i sjedinjavanja je više nego očigledan. Smisao ovog umetničkog postupka jeste rastvaranje nesavršenog smrtnog bića, i odmah njegovo stvrdnjavanje, a zatim zgrušavanje u novom, višem, plemenitijem jedinjenju. I dok ejakulira vatru u njega, Đin (Jinn) mu daje mnogo više od telesnog užitka, što će nam postati jasno tek, kako to obično biva, ujutru.
Munnas 02 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (2)

U oklevanju smo ostarili

Praktično ništa ne znamo o grčkom retoričaru i sofisti Flaviju Filostratu (oko 170-250. godine pre nove ere), koji je učio u Atini pre nego što se preselio u Rim. Polovina njegovih ljubavnih poslanica posvećena je zgodnim, ali neimenovanim i verovatno idealizovanim, muškarcima. Mnoga od pisama pojavljivala su se u paru, na primer ono koje hvali mladićku čistotu upareno je sa onim koje hvali mušku prostituciju. Iako su pisma možda samo literarne vežbe okarakterisane kao „šaputanja iz muških sauna“, ipak su neverovatno šarmantna i sadrže više istinski poetičnih slika nego većina heteroseksualnih klišea o devicama ružičastih obraza. Čak se i anti-gej kritičari slažu da su pisma upućivana momcima manje veštačka od onih koja su bila namenjena devojkama, i više je verovatno da sadrže iskrena osećanja onoga koji ih piše. Filostratova pisma se ponajviše bave činjenicom da je homoseksualna ljubav, te žudnja, prirodno stanje u svakom civilizovanom društvu. Često su kopirana i umetana u savremena heteroseksualna ljubavna pisma, ne bi li ih obogatila i podarila im neophodnu teksturu života.
Quin 01 S

George Quaintance, umetnik i heroj

Majstor muške fizionomije

Dok Tom of Finland doživljava renesansu, najviše zahvaljujući biografskom filmu koji je režirao Dome Karukoski, njegov umetnički otac, George Quaintance, ostaje manje poznat. Quaintance je rođen 1902. godine, a na umetničkoj sceni je bio aktivan od tridesetih godina dvadesetog veka do smrti 1957. godine. Taj majstor muške fizionomije otvoreno je živeo kao gej muškarac u vreme kada je to bilo ne samo rizično već i kažnjivo zakonom, što je bilo važno za njegovu umetnost tada, a i za nas danas. I šezdeset godina posle smrti Quaintance i dalje inspiriše gej umetnike i gej muškarce širom sveta, a njegovi mačo kauboji još uvek nam pripovedaju o vremenu kada je jedan čovek svojom umetnošću uspeo da pobedi puritansku javnost.
Pasolini 09 S

Pjer Paolo Pazolini i odricanje od (Trilogije) života

Ja sam sila prošlosti

Postoji izvesna neprijatnost sa kojom se susrećemo u pokušaju diskurzivnog ili esejističkog – uz to normama unapred ograđenog – rasvetljavanja života i rada jednog velikana. Ukratko: jedan esej je nedovoljan, potrebna je čitava knjiga – ili čitav tom! Stoga mora kratak uvod, stoga moraju autorove ograde, ograde koje će dati smernice i koje će, na kraju (i najvažnije), delovati kao vid izvinjenja čitaocu. Jer, kad pred sobom imate ličnost kakva je Pazolini, i veliki i plodan rad koji je za sobom ostavio, nije jednostavno odlučiti se koje njegove domene ćete pokriti i istom čitaocu predstaviti. Jer, Pazolini nije bio samo reditelj i pisac sa bogatom zaostavštinom iza sebe, kakvog ga uostalom svi znamo, on je bio i filmski teoretičar koji je promišljao o jeziku filma i njegovoj semiotici, kritičar društvenog poretka i – možda najvažnije, srž njegovog bića: marksistički mislilac. Stoga sam se odlučio – uz mali pregled njegove metodologije rada i teorijskih razmatranja o filmu – da u ovom radu predstavim poslednju etapu njegovog misaonog i umetničkog života i rada: Trilogija života i njeno odricanje kroz film Salo i tragičan efekat koji će poslednji film izazvati – svirepo ubistvo.
Aafann 05 S

Volt Vitmen: Prolazio sam jednom kroz jedan mnogoljudan grad

Gej poezija se čita unatraške

Kvir književnost je pisana, čitana, kritikovana i promišljana u prilično neprijateljskom okruženju. Iako danas možemo da raspravljamo o stepenu tog neprijateljstva, ili o njegovoj prirodi u odnosu na različite vrste pritisaka i potiskivanja, njegova konstantna prisutnost je neosporna. Stvaranje, čitanje, pa i podučavanje o homoseksualnoj književnosti potčinjeno je političkom položaju gejeva i lezbejki u našem društvu. Razumevanje mašte u homoseksualnom kontekstu pre svega zahteva razumevanje one u homofobičnom kontekstu. Budući da su do sada kvir autori uglavnom pisali za čitaoce koji su bili neprijateljski nastrojeni, morali su da prilagode svoj rad očekivanjima te i takve publike.
Allu1

LGBTIQ vremeplov: Bila jednom jedna Arkadija

Prijatelji koji to nisu

Mi smo neposlušne i mi smo neposlušni. Mi tražimo drugačiji sistem prava. Drugačiji jezik, drugačiju nauku, drugačiju kulturu. Nećemo da budemo nevažni i nepostojeći, na takozvanim marginama društva, izlazimo iz logike manjine. Mi smo tu, na istim ulicama, u istim školama, na istim radnim mestima, igramo u istim disko klubovima, šetamo kuce ili gajimo mace, ali nećemo više da ćutimo i nikome ništa ne govorimo o našoj lezbejskoj i gej egzistenciji. Želimo da svet zna da mi postojimo baš ovakve i ovakvi kakvi jesmo.
Munnas 07 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (1)

Mom gospodaru

Verovatno si čuo od majke, ili onih koji su te podizali, da među cvećem postoji cvet (verovatno suncokret ili neven) koji je zaljubljen u sunce, te doživljava sudbinu ljubavnika, podižući se u nebesa kada sunce izađe, prateći njegovo kretanje preko neba, a kada sunce zađe vraća se na početnu tačku. Ali taj cvet ne zloupotrebljava svoju ljubav prema suncu. Najmanje poštovan, od sveg cveća, ovaj se cvet ne koristi na zabavama ili banketima, niti se upliće u vence koji se poklanjaju bogovima ili ljudima. Možda ćeš, o dečače, poželeti da vidiš taj cvet. Pokazaću ti ga ako budemo šetali van zidina grada, do reke Illisus…
Aadone45

Reinaldo Arenas, progonjeni pisac

Sanjao sam da imam sina koji nije peder

U jednom turističkom vodiču kroz Havanu stoji kako nema Kubanca kojega za Lenjinov park (u blizini glavnog grada) ne vežu samo divne uspomene: na igru ili prijatnu dremku pod drvećem, na čitanje knjiga u božanstvenoj prirodi, na bezbrižno druženje... Nakon neuspelog pokušaja da napusti Kubu prepuštajući se moru u gumi s točka (možda traktorskog), Reinaldo Arenas (1943–1990), proganjani kubanski pisac, uhapšen je baš kod tog prekrasnog parka gromkog imena. Njegove uspomene su malo drugačije. Ako znate španski, odlično, možete nešto i da pročitate o tome u njegovim ovde neprevedenim knjigama. U međuvremenu, recimo dok neko od izdavača ne pomisli da bi objaviti Arenasa imalo smisla – dve njegove pesme...
Fantomm 13 S

Odbrana homoseksualne ljubavi (2)

Vidi Rim pa umri

Aktivna homoseksualnost je svuda prisutna u grčkim i rimskim tekstovima. Katul se hvali svojim podvizima, a Ciceron je opevao poljupce koje je oteo sa usana svog roba. Svako je birao, prema ukusu, žene ili muškarce, ili i jedne i druge. Vergiliju su se dopadali isključivo mladići, caru Klaudiju žene, a Horacije ponavlja da voli oba pola. Pesnici su opevali ljubavnika zastrašujućeg cara Domicijana isto onako slobodno kao što će pisci 18. veka slaviti madam Pompadour, a poznato je da je Antinoj, ljubavnik cara Hadrijana, nakon prerane smrti dobio status božanstva. Kako bi udovoljili publici, latinski pesnici, bilo kakvi da su bili njihovi lični ukusi, hvalili su i jednu i drugu ljubav. Jedna od uobičajenih tema lake književnosti bilo je stavljanje obe vrste ljubavi jedne do druge i poređenje njihovih privlačnosti. U društvu gde su najstrožiji cenzori videli u homoseksualnosti čin razuzdanosti, aktivna homoseksualnost se nije krila i oni koji su se prepuštali mladićima bili su brojni koliko i oni koji su voleli žene: to najviše govori o pravoj prirodnosti karaktera ljudske seksualnosti (Paul Vayne)