Tekstovi sa tagom: gej

Queer je upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. Queer identitete zato ne smemo da pozicioniramo samo uz različite seksualne prakse i uloge, već je taj identitet važno ponovo promisliti i u vezi sa političkim opredeljenjem priče ali i stajalištem, koje je Homi Baba opisao kao ’ne - tačno/ne - pravilno’ (Michael Hardt, Antonio Negri, „Neka te sila prati“)

U petak u podne pomalo nervozno stajala sam na Autobusnom kolodvoru u Zagrebu i čekala autobus koji će me odvesti u Sarajevo, na prvu bh. Povorku ponosa. Razveselilo me što sam ubrzo na svom peronu uočila tri aktivistkinje, i to ne samo zato što će mi brže proći sati puta, već zato što sam se osjetila ohrabreno činjenicom da ne putujem sama. Zauzele smo zadnji dio autobusa i kratko komentirale sigurnosne upute koje su nam prethodnog dana organizatorice povorke poslale na mailove

Narodna skupština francuskog parlamenta raspravlja o nacrtu zakona koji bi zabranio bilo kakve prakse čiji je cilj “liječenje” homoseksualnosti. Zastupnici čija je ovo inicijativa, Bastien Lachaud i Laurence Vanceunebrock-Mialon, očekuju da će konačni prijedlog zakona podnijeti početkom 2020. godine

Prva Bh. povorka ponosa je pokazala ne samo da građani i građanke Bosne i Hercegovine, ali i regiona, mogu biti ujedinjeni/e idejom koja je svima zajednička, već i da se mogu održati veliki skupovi građana i građanki bez incidenata. Kao odgovor dugotrajnim politiziranim pritiscima putem medija, skupovima protiv povorke i drugim pokušajima otkazivanja okupljanja, Bh. povorka ponosa je uspješno održana, rekli bismo, u inat svima. Vidimo se i iduće godine!

Televizijski snimak iz osamdesetih godina prošlog veka prikazuje građane Sunderlanda u Velikoj Britaniji, te otkriva stavove o homoseksualnosti koje su imali u to vreme. Javno mnjenje je bilo više podeljeno nego što se danas misli, pa iako je situacija u Srbiji, te nekim drugim zemljama, u to vreme sigurno bila drugačija, kratki intervjui su dragoceno svedočanstvo za pripadnike LGBTIQ populacije širom sveta

Teško mi je danas opisati stanje vlastitih emocija, vlastite intime prije autanja, možda i zato što o njima tada nisam ni s kim razgovarala. Ni s kim, ne. Prvih sam dvadesetak godina svog života provela u apsolutnoj šutnji o vlastitoj seksualnosti. To je jedan aspekt mog odrastanja koji me i dalje ne prestaje fascinirati – kako se nitko iz moje okoline nikada nije zapitao, ako već ne što je sa mnom i s curama, onda barem što je sa mnom i s dečkima

Završio je "prvi zadnji Pride" u regiji – sarajevski Pride uspješno se, i što je najvažnije sigurno, održao unatoč snažnim pritiscima konzervativnih frakcija, napose islamske zajednice. Okupilo se oko tri tisuće ljudi i razišlo bez zabave nakon okupljanja, jer atmosfera koja okružuje tamošnju LGBT zajednicu i nije najplodnija za partijanje

Nešto manje od 24 sata dijeli nas od "zadnjeg prvog Pridea" na Balkanu, onog u Sarajevu. Baš kao i uoči većine drugih Povorka ponosa u regiji, i tamo je javnost oštro podijeljena, atmosfera ponešto napeta, ali unatoč tome prva Bh. Povorka ponosa će se održati. Organizatori/ce su izdali proglas koji prenosimo u cijelosti

"Drugim riječima, ne možemo govoriti o autentičnom seksualnom oslobođenju zato što je ovaj vid formalne slobode i proliferacije seksualnih identiteta u okviru neoliberalnog kapitalizma skoro u cijelosti heteronoman."

Ako sve svedemo samo na priče, bez konkretnog djelovanja, barem svako iz svog domena, još dugo nećemo imati demokratsko društvo, već ćemo, kao i do sada, da živimo u vremenu surovog kapitalističkog patrijarhata, obojenog nacionalizmom i šovinizmom

Jedna od manje omiljenih tema na filmu, a i uopšte, je preispitivanje maskuliniteta, a zbog toga što „jaki" članovi društva radije izbegavaju pitanja, te na taj način otvaraju prostor za nove oblike diskriminacije, ugnjetavanja i nasilja

Radi što brže i efikasnije sigurnosne kontrole, molimo vas da dođete što ranije, te da sa sobom nosite što manje ličnih stvari. Molimo da ne nosite flaše sa pićem, makaze, pribor za nokte, dezodorans, biber sprej ili neko drugo sredstvo za samoodbranu, te bilo koji predmet kojim je moguće nanijeti tjelesne povrede ili ugroziti sigurnost učesnika i učesnica povorke, jer će isti biti oduzet od strane redarske službe prilikom pregleda

„Pitanje gej kulture – pri tom ne mislim samo na romane o homoseksualnosti koje su napisali homoseksualci, mislim na kulturu u širem smislu, kulturu koja izmišlja raznovrsne načine povezivanja, vrste egzistencija, tipove vrednosti, tokove razmene između pojedinaca koji su zaista novi i nisu identični sa postojećim kulturnim formama, niti su nadgrađeni na njima. Ako je to moguće, onda gej kultura neće biti samo izbor homoseksualaca za homoseksualce, već će stvarati odnose koji su, u nekim aspektima, prihvatljivi i za heteroseksualce.“ (Fuko)

Kada bismo malo više razmišljali, kada bismo bili tolerantniji i blaži, onda bismo shvatili najbitniju stvar skladnog života: da je spolno opredjeljenje privatna stvar svakog pojedinca”, obrazlaže svoje stavove ova Sarajka. I nastavlja: “LGBT osobe imaju sasvim dovoljno problema s društvom koje ih ne prihvata i vrlo često šikanira. Ako na istu vrstu odnosa naiđu još i u porodici, onda je njihov haos potpun. Porodica bi svakom od nas trebala da bude utočište od svijeta i njegove agresije. Nažalost, za lezbijke i gejeve porodica je često početak, a ne kraj agresije

Prva sezona britanske serije snimljene prema dnevniku Anne Lister, devetnaestostoljetne aristokratkinje, industrijalke i lezbijke, pravi je pogodak koji napokon donosi zadovoljštinu za sve ljupke, ali heteronormativne onodobne romane