Tekstovi sa tagom: gej

Prdie 01 S

Belgrade Pride 2018.

Ne pristajemo da u strahu od terora budemo getoizirani

Srpski homofobi, i homofobi uopšte, te oni koji se bore sa auto i internalizovanom homofobijom, neretko postavljaju pitanje „Čemu parada?“ Sa njihove pozicije, sa koje se demokratija i društveno uređenje shvataju kao tiranija većine, ovo pitanje je, kako oni veruju, na mestu. Ako je do njih, sve manjine sveta trebalo bi da se svedu na veličinu makovog zrna, što mnoge manjine i prihvataju, budući da je to strategija prilagođavanja i preživljavanja. Takvo ponašanje osnaženo je i konstantnim porukama većine, koje se, u slučaju da se pojedinac/pojedinka usude da govore u svoje , te ime svih pripadnika neke manjine, obično javljaju u obliku pretnji smrću, ili upozorenja „da će im posle đavo biti kriv.“ Iako borba za autonomiju podrazumeva svakodnevnu aktivnost na ličnom planu, a kroz autovanje, uticanje na povećavanje vidljivosti, te borbu za partnere i ljubavnike, kao i za ono što se smatra porodicom, Parada ponosa je tu da glasno kaže „mi ne pristajemo da u strahu od terora budemo getoizirani, da se krijemo, da budemo manji od makovog zrna, jer, kao i pripadnici većine, imamo pravo da budemo ono što jesmo, privatno i javno, sviđalo se to većini ili ne“. Tako je Prajd i politički, ali i individualni, svakako javni, čin koji komunicira i ono što pojedinac ponekad nije u stanju. I upravo bi zbog toga Prajd trebalo da bude dan kada se zaboravlja na sve podele unutar manjine, na sve slojeve, klase i nesuglasice, kada se stane ispred ili iza zastave, gde se nađe mesta, jer to je dan kada kvir građanin može slobodno da prošeta gradom, ma koliko različit i sa ma koliko obeležja na sebi, te da se kreće ulicama kojima svakodnevno prolazi, u kojima živi, radi i voli. Danas je u Beogradu održana osma po redu Parada ponosa, koja je u istoriju ušla kao prva Parada na kojoj je bilo više učesnika nego policije. Pored zahteva ovogodišnjeg Prajda, koji uključuju odgovornost države za zaštitu ljudskih prava LGBT+ osoba, sankcionisanje nasilja nad LGBT+ osobama i primenu člana 54a Krivičnog Zakonika Srbije (zločin iz mržnje), usvajanje Zakona o rodnom identitetu, usvajanje Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, podsticanje objektivnog i nesenzacionalističkog izveštavanja o problemima LGBT+ osoba, reformu sistema obrazovanja, uključujući uklanjanje diskriminatornih sadržaja iz udžbenika, usvajanje zakona koji će pored ostalih vidova vršnjačkog nasilja i uznemiravanja prepoznati i sankcionisati i one slučajeve koji su učinjeni zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta žrtve, Paradom je odjeknula i poruka kume ovogodišnjeg Prajda, novinarke Suzane Trninić, koja je, između ostalog, rekla i da ćemo „više pamtiti prijatelje koji su ćutali, nego neprijatelje koji su bili glasni.“
Vknd 01 S

Grčko leto

Sveta homoseksualna gora

Toliko je otužnih stvari napisano o homoseksualnosti monaha na Atosu da nemam ni želje ni sklonosti da o tome govorim nadugačko. Danas, oni incidenti čija sam žrtva bio čine mi se – a činili su mi se čak i u ono vreme – pre kao burleske nego kao sablazni. Neki su čak u meni ostavili razneženu uspomenu, toliko sam ponekad kod nekih monaha primećivao ogromnu teskobu, unutrašnju borbu. A ako sam se prisetio pomenutih nezgoda, to je pre svega zato što su one na svakom mom putovanju bile deo mog atoskog iskustva. Zahvaljujući njima, uostalom – kad bi se stvari jednom dovele u red – mogao sam da s nekim monasima vodim precizne i poučne razgovore na tu temu. Tako je otac gostoprimac jednog manastira u kom sam boravio na svakom svom putovanju pokušao da jednom prilikom provali vrata moje kelije u pola noći. Jasno sam mu dao na znanje da se nema čemu nadati i sve je ostalo na tome.
Gann 01 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (9)

Poreklo nepristojne ponude

Prirodni zakoni, koji su stvorili dva pola da se mešaju, zgroženi su pred tvojim predlogom. Priroda, koja se raduje nad savitljivim kopljima mladića, nije ih za prodaju načinila. Užasni čoveče, ja u taj greh, pred kojim se i sam bog trese, ne bih da stupam, jer znam sve o Sodomi i Gomori. Pored toga i Orfejev pad je dovoljno upozorenje, i ja ga čujem. I zbog toga sputaj svoju želju i ne pokušavaj da me uzbudiš kako bih druge igre napustio zarad tih tvojih sramnih [ludum infamie]. Jer ako i dalje budeš uporan mogao bi da zažališ kad svima kažem za tvoje sramno ponašanje. I čuj moj dobronamerni savet: mani se tog poroka ili ćeš završiti kao stari zaprežni konj koji truli u sopstvenim govnima.
Bow 02 S

Država ne namerava da se bavi LGBTIQ pravima

Premijerka nije dobrodošla na ovogodišnjoj Povorci ponosa

Premijerka Srbije Ana Brnabić prošlotjednim je intervjuom razljutila tamošnje LGBT aktiviste u toj mjeri da su pokrenuli kampanju kojom poručuju da ne žele političare na Povorci ponosa.
Xsise 01 S

Proterivanje iz društvene stvarnosti

Problem izolacije i četiri zida

Da li će jednog dana doći vrijeme kada se prostori neće označavati LGBTI predznakom, teško je prognozirati. Ako je to u konačnici uopće i moguće, obzirom da su i LGBTI osobe ponijele toliki socijalni simbolički kapital različitih vremena i politika. Možda jedino poslije nekog vremena LGBTI mjesta budu važila za mjesta na kojima se svi ljudi dobro zabavljaju, plešu, i glasno smiju. Ali nestajanje u društvenoj kori jednako bi značilo fabriciranje LGBTI historije i kulture. Jedino što je u ovakvim situacijama moguće i realno jeste pokušati razumjeti socijalnu politiku u kojoj takvi prostori nastaju, kao i šta znače osobama koje ih koriste – a znače mnogo. Znače sigurnost, slobodu i mogućnost izražavanja. Takvo percipiranje omogućit će bolje razumijevanje položaja jedne zajednice, te samim tim i razbijati i predrasude. Jer kao što i sam naslov kaže, bitno je na čemu je fokus – nije se LGBTI zajednica samogetoizirala i odmetnula od društva, pa odlučila kreirati svoj pokret i kulturu, nego su njihova kultura i pokret odgovor na represivnu politiku, odbacivanje i isključenost.
Oscc 01 S

Homoerotski momenti kao žrtve autocenzure

Zabranjena ljubav Dorijana Greja

Nova verzija koja je nakon toga nastala predstavlja osnovu za sva kasnija izdanja, u okviru kojih je ljubav između dvojice muškaraca ostala tek u tragovima, što generacije kvir čitalaca ipak nije sprečavalo da priču smeste u pravi kontekst, i tako je povrate od večito gladnih čeljusti većine.
Flms 01 S

Čovek u gej bioskopu

Pet kratkih kvir filmova

Dok mejnstim filmski studiji i dalje jure kako bi uhvatili korak sa načinima na koje bi trebalo predstavljati pripadnike LGBTIQ populacije u blockbuster filmovima, velik broj reditelja i dalje operiše u podzemnim slojevima kinematografije, te kvir pitanjima prilazi iz različitih uglova, ne pristajući na heteronormativne zahteve, i na želje većine da se manjina u nju utopi do ponovne nevidljivosti.
Aahg 01 S

Znak otpora, zrelosti, autonomije i odgovornog ponašanja

Svako autovanje predstavlja politički čin

Autovanje jednako podrazumijeva i solidarnost s tuđim doživljajima seksualnosti, jer jedino kada osvijestimo sebe, prepoznamo svoje granice, kapacitete i resurse, možemo se staviti i na raspolaganje drugima koji pomoć traže. Zato autovanju pripada posebno mjesto u LGBTI kulturi, jer ono je znak otpora, zrelosti, autonomije i odgovornog ponašanja, te je upravo u odnosu na to svako autovanje politički čin.
Pingvi 01 S

Školski program

Homoseksualnost u prirodnom staništu

Nije retko da se prekaljeni homofobi pozovu na zdrav razum, te onda sebi i drugima postave pitanje: jeste li ikada čuli za homoseksualne odnose u životinjskim svetu? Životinje su bolje, kažu oni, jer dobro razlikuju muško od ženskog, prirodno od neprirodnog.
Aahh 01 S

Biti čovek u svakom smislu

Drugačiji, isti i svoj

Osnova je svakog aktivizma skretanje pažnje na probleme koji pogađaju pojedinca ili određenu skupinu ljudi. I, naravno, pokušaj rješavanja tih problema kroz svoje djelovanje. Kada je skupina za koju se boriš nepostojeća, ili je barem tako percipirana, prvi i najbitniji korak je davanje do znanja gradu i svijetu da ta skupina postoji.
Vknd 02 S

Redefiniranje queer momenata na filmu - autentičnost i opozicije

Kadrovi sa margine

Iz današnje pozicije može se utvrditi kako su filmski primjeri koji se bave queer tematikom mnogo suptilniji i autentičniji onoga trenutka kada se njihovim protagonistima dopušta da svoje odnose istražuju nešto otvorenije i kada ne postoji potreba da se ono što čine kontrastira, nego stavlja u suodnos s heteroseksualnim.
Eejg 02 S

Ako uradiš, kajaćeš se, ako ne uradiš, kajaćeš se

Autovanje kao zamoran proces

Mnoge osobe van LGBT zajednice možda ne shvataju da smo u stvarnosti u konstantnom procesu autovanja našim kolegama, prijateljima, članovima porodice, poznanicima, susedima, poslodavcima, profesorima, i bilo kome drugom ko je u našim životima. Ja se identifikujem kao biseksualna od svoje 15 godine, i kao i sve LGBT osobe, nastaviću da to radim do kraja života.
Ftla1

Homoerotika u umetnosti (3)

Nisi ni metar od mene

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.
Msejj 05 S

Kvir Poljska kao primer aktivističkim organizacijama iz celog sveta

Virtuelni muzej LGBTIQ istorije

Tako bi ovaj projekat trebalo da edukuje sve zainteresovane, te im prikaže istoriju poljske LGBTIQ zajednice, što je savršen prvi korak ka razumevanju i prihvatanju. Ovaj momenat je važan i u trenutku kada vlada pokušava da kreira novu istoriju, te stvori nove heroje, koji su isključivo heteroseksualni građani, dok se ostali guraju na marginu sa koje su se jedva pomakli. Tako muzej ima za zadatak da pokaže da je LGBTIQ populacija oduvek tu, te da će uvek biti tu, i da poveća vidljivost i ispriča priče koje su podjednako važne kao i one koje priča većinsko društvo. Svako iskustvo je deo kolektivnog iskustva, te čini neizostavni deo istorije jednog društva i zemlje, a ovaj muzej je primer na kojem bi mogle da uče organizacije iz celog sveta, a posebno u onim delovima u kojima se prava manjina još uvek definišu.
Fighh 06 S

Marieva bitka za život

Živeti sa HIV-om, živeti sa stigmom

Mario Lemešić jedan je od rijetkih ljudi u Hrvatskoj koji otvoreno govori kako je živjeti s HIV-om. Javnosti je postao poznat koncem 2013., kad mu je ravnateljica škole u kojoj je radio kao kuhar priopćila da ima informaciju o njegovu HIV statusu koju je navodno dobila na sastanku u Gradskom poglavarstvu. Tad je za Lemešića počelo jedno od najtežih razdoblja u životu.