Za razliku od svih s kojima se družim, a koji su maksimalno depresivni, nadrndani, očajni, nakrivo nasađeni, nervozni, negativni, ovi mladi MS/bolesni ne skidaju osmehe sa lica. Štap bez kojeg ne bi mogle da hodaju, devojke zovu - dečkom, a muškarci u invalidskim kolicima tvrde da su oni jedini motorizovani u hotelu
