Tekstovi sa tagom: govor

Brods 04 S

Govor povodom dodele Nobelove nagrade

Lice sa posebnim izrazom

Jezik, i čini se književnost, stariji su, neizbežniji i dugovečniji od bilo koje forme društvene organizacije. Negodovanje, ironija ili ravnodušnost, koje književnost često ispoljava prema državi, u suštini su reakcija postojanog, bolje reći, večnog u odnosu na privremeno, ograničeno. U krajnjem slučaju, dokle god država dopušta sebi da se meša u poslove literature, literatura ima pravo da se meša u poslove države. Politički sistem, forma društvenog ustrojstva, kao uopšte svaki sistem, po opredeljenju je forma prošlog vremena koje pokušava da se nametne sadašnjem (a često i budućem), i čovek čija je profesija jezik poslednji je koji može da dozvoli sebi da na to zaboravi. Istinsku opasnost za pisca ne predstavlja toliko mogućnost (često realnost) proganjanja od strane države, koliko mogućnost da ga država hipnotiše monstruoznim (pod izgovorom promene na bolje) uvek privremenim potezima
Brods 02 S

Govor na svečanosti dodele diploma

Pripremite se za sukob sa Zlom

Postoji, istina, još veći razlog da se čovek oseti nelagodno kada javno raspravlja o ovoj temi; nije samo u pitanju odbojnost da mlada bića vidite kao potencijalne žrtve. Ne, to je jednostavno trezvenost koja omogućava da se među vama naslute i potencijalni zločinci, a pogrešna je strategija otkrivati tajne otpora pred potencijalnim neprijateljima
Aluter 02 S

Godišnjica rođenja Martina Lutera Kinga

I Have A Dream

Na današnji dan, 15. januara 1929. godine, rođen je veliki borac za ljudska prava Martin Luter King. Tim povodom donosimo njegov najčuveniji govor, održan 28. avgusta 1963. pred 250.000 ljudi u prestonici Sjedinjenih Država. Taj govor je bio kruna Marša na Vašington, protesta u znak okončanja rasne segregacije i promocije jednakih prava za sve
Brodski 01 S

Govor na stadionu: Diplomcima Mičigenskog univerziteta

Živeti u društvu znači opraštati

Trudite se da se suviše ne uzdate u političare, ne zato što su tupoglavi i nepošteni, što je najčešći slučaj, već zbog zamašnosti njihovog posla koji prevazilazi i najbolje među njima, niti u bilo koju političku partiju, doktrinu, sistem ili njihove projekte. Oni u najboljem slučaju mogu donekle da ublaže socijalno zlo, ali ga ne mogu iskoreniti. Kakvo god bilo suštinsko poboljšanje, ono će uvek biti nedovoljno sa etičke strane, jer će uvek biti onih - makar to bio i jedan čovek - koji neće imati nikakve koristi od tog poboljšanja. Svet nije savršen; Zlatni vek nikada nije postojao niti će ga biti. Jedino što će se dogoditi sa svetom je da će postati veći, odnosno mnogoljudniji, ne povećavši se u razmeri. Koliko god čovek koga ste izabrali obećavao da će pravilno podeliti kolač, kolač neće postati veći; u suštini, porcije će se obavezno smanjiti. U svetlu toga - ili, bolje reći, u mraku - moraćete se osloniti na vlastitu, domaću kuhinju, tj. upravljati svetom samostalno - barem onim njegovim delom koji vam je dostupan, koji se nalazi u granicama vašeg dometa.