Tekstovi sa tagom: grčka

Forest 01 S

Weekend Videos

Čovek, lasta, Island i Forrest Gump

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Tri mudraca

Veliki posvećenici: Isus (1)

Stanje u svetu u vreme Hristovog rođenja

Službeni glasnik objavio je knjigu „Veliki posvećenici“ Eduarda Širea u prevodu Mirka i Aleksandra Đorđevića. „Veliki posvećenici“ su imali neobičnu sudbinu. Do prvog izdanja ove knjige došlo je 1889. Ona je tada bila dočekana ledenim mukom štampe. Međutim, malo vremena iza toga, umnožila su se izdanja i iz godine u godinu sve ih je više bilo. Mnogim čitaocima su ideje ove knjige delovale kao iznenađenje. One su takođe izazvale nepoverenje Univerziteta i Crkve. Hladan doček i protivljenje koje su (kod nas) pokazale autoritativne i stroge sudije nisu sprečili evropski uspeh knjige. Knjiga je to postigla svojom snagom i nastavila je skromno ali sigurno svoj put kroz tamu. Imao sam dokaza o tome u porukama punim simpatije koje su mi stizale iz svih krajeva sveta. Bilo ih je sa svih pet kontinenata. „Veliki posvećenici“ su danas stigli do devedeset prvog izdanja. Pošto su nastavili svoj uzlazni hod i savladali sve prepreke tradicionalnih zabluda koje su joj prečile put, ja mogu da zaključim da u njenoj osnovnoj ideji postoji nesumnjiva vitalna moć. Ta misao je u jednom lucidnom i odlučnom približavanju Nauke i Religije čiji je dualizam podrivao osnove naše civilizacije, a to je ono što najavljuje još teže katastrofe. To se izmirenje može ostvariti samo kroz novu sintetičku kontemplaciju vidljivog i nevidljivog sveta, uz pomoć intelektualne Intuicije i psihičke Vidovitosti. Samo sigurnost besmrtne Ljubavi može biti solidna osnova zemaljskog života – samo savez velikih Religija, koje će se vratiti svom zajedničkom izvoru, može da obezbedi bratstvo među narodima i budućnost čovečanstva. Iz knjige prenosimo poglavlje o Isusu Hristu u nekoliko nastavaka
Aputop2

Jedno malograđansko turističko putešestvije: Retimno (3)

Na grčkim ostrvima se ne zaključavam

Gladan sam Retimna, i doslovno, pa zbog vetra i još tmurnog neba menjam plan: mokru odeću za putovanje kačim štipaljkama za uže, vadim jedan od četiri kompleta za more, tuširam se, čak oblačim i jaknu, koju presavijenu nosim u mreži poklopca kofera iako za nju nikada nema potrebe, pa odlazim na Štrand Roud, popularnu Venizelosovu džadu, da slike s peščane plaže postavim na instagram. Brže-bolje preskupim sms-om poručujem i dve pesme u emisiji Radio Morave „Pozdravi i želje slušalaca“; „More“ Šarla Trebea i „Vlaško kolo“ Tuti Fruti benda s tekstom: „Pozdravljam babu na odsluženju predvojničke obuke u rusko-srpskom kampu i teču Arčibalda na privremeni rad u Australiju s ove pesme i poručujem da je more toplo a Grci da nas volu kao i uvek, uprkos propagandi.“
Pargg 01 S

Jonska obala Grčke (2)

Tvrđave, masline i more

Smeštena na obali Jonskog mora, Parga izgleda poput nečega što je nastalo iz spoja realnosti i mašte. Okružena bujnom vegetacijom, maslinjacima, plažama i morem koje generiše neverovatne boje, ona je savršen primer toga koliko slikovit može da bude neki primorski gradić, te je postala i popularna turistička destinacija. Autentična i nesvakidašnja, a opet jednostavna, ubediće vas da ste pronašli svoj komad raja, u kojem svaki osećaj anksioznosti izgleda kao daleka prošlost. Naša fotografkinja Marija Đoković donela nam je komadić grčkog leta, a kroz prizore koji Pargu opisuju bolje od bilo kojeg teksta.
Morja 01 S

Jonska obala Grčke (1)

Paksos, morski kutak za uživanje

Ostrvo Paksos se nalazi na oko 15 km južno od Krfa. Poznato je po vinima i dvema najlepšim peščanim plažama u Jonskom moru. Prema grčkoj mitologiji, bog mora Posejdon je stvorio ovo ostrvo odvojivši deo Krfa svojim trozupcdem, kako bi on i supruga Amfitrita mogli imati sopstveno mesto za odmor. Iako je verovatno naseljeno  još od vremena  praistorije, tradicionalno se veruje da su Feničani bili prvi koji su naselili ostrvo. Danas najveći deo stanovnika živi u gradu po imenu Gajos. Dok leto još i kalendarski i klimatski traje, uživajte u foto-priči naše Marije Đoković
Prespa 01 S

Prespansko jezero: putovanje na kraj balkanskog zaleđa

Jedna voda, a tri naroda

Prespansko jezero i okolna sela polako uništavaju oni koji ne vide ništa vredno u istoriji ovog kraja, te klima, budući da se svake godine topi sve manje snega, te je nivo vode sve niži – za poslednjih dvadeset godina spustio se čak pet metara. I ribe je sve manje, što utiče i na populaciju ptica. Meštani krivicu svaljuju na one iz „drugog sela“, pa su Grci krivi zbog divljih deponija, Albanci zato što su lovili ribu uz pomoć dinamita, a Makedonci zato što su jezero pretvorili u septičku jamu. Krenuo sam ka Atini sa osećajem da će nacionalizam harati ovim krajem i u decenijama koje tek dolaze.

Odbrana homoseksualne ljubavi (1)

Gej mitovi su ogledalo stare Grčke

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Ipak, ono što se u kontekstu seksualnosti dešavalo u antičkoj Grčkoj donekle ide u prilog pomenutim modernim teorijama. Utvrđeno je da se tamo smatralo kako seks ne služi samo za reprodukciju i produžetak vrste, već i za zabavu. Seksualno zadovoljstvo nije bilo nešto pokvareno ili prljavo. Grčka društvena svest još nije bila okusila bilo šta slično hrišćanstvu, koje telesno i seksualno ne povezuje samo sa brakom, nego i sa sramom, apstinencijom, grehom i kaznom. Motiv golog muškog tela cvetao je u atinskoj kulturi. Gradska raskršća krasili su falusi koji donose sreću i štite od zla. Isticanje tela je podrazumevalo golotinju, ali je to važilo samo za muškarce. Čitava pokućstva bila su oslikana eksplicitnim erotskim prizorima, što ostavlja utisak da seks nije bio privatna stvar, niti nešto čega se treba sramiti. Dok je muž sa svojim prijateljima uživao u seksu i alkoholu, žena bi u svojim sobama živela svoj deo života. Odnosi nisu bili politizovani, a ljubav muškarca prema ženi nije se doživljavala drugačije od one prema mladiću. U grčkom jeziku nisu postojali različiti termini za “homoseksualnost I “heteroseksualnost,” pa pitanje seksualnog identiteta nije bilo naročito važno.