Tekstovi sa tagom: haški tribunal

Suđenja nacistima i suđenja Miloševiću i njegovim pomagačima te Mladiću i Karadžiću ne mogu se tek tako uspoređivati, osim u tom jednom segmentu u kojem je uspoređivanje moguće. U oba slučaja se radilo o zločinima protiv čovječnosti. To je termin, na kojem je Hannah Arendt inzistirala u knjizi „Eichmann u Jeruzalemu“ kritizirajući optužnicu za koju je smatrala da je trebala biti podignuta za „zločine protiv čovječnosti“ počinjene nad židovskom narodom. Taj termin određuje transparentno univerzalni karakter univerzalno kažnjivog, a u tom smislu i Theodor Meron završava presudu Radislavu Krstiću zbog zločina genocida u Sreberenici nazivajući ga “a crime against all humankind”

Ima li čega logičnijeg, Srbija je finansirala Vojsku Republike Srpske, kao i srebrenički genocid, dala državljanstvo počiniteljima, o stanovima i penzijama je izlišno govoriti. Na delu je kontinuitet agresorskih ratova uvijen u svakovrsna prava počinitelja zločina. I većinska saglasnost saučesnika da baš tako treba

Tribunal je doneo 90 presuda za genocid i druge zločine, oslobođeno je 19 osoba, a 13 predmeta prosleđeno je nacionalnim sudovima. U 37 slučajeva postupak je obustavljen, zbog povlačenja optužnica ili smrti optuženog. Bilo je i kritika da je Haški tribunal predstavljao ’pravdu pobednika’ - oko dve trećine optuženih bili su Srbi, a oni koji podržavaju sud ističu da su najveće zločine u sukobu izvršile srpske snage nad muslimanskim civilima

Svaka se presuda počela doživljavati ili kao najveća pobjeda božje pravde, ili poput najpokvarenijeg sotonskog udarca ispod pojasa. U prvom slučaju, heroji bi se dočekivali na najvećim trgovima, s najvećim zastavama i najdomoljubnijim pjesmama, u drugom, proklinjala bi se svjetska konspirativna masonska elita koja se između jednog sastanka o sudbini svijeta i drugog, onako u pauzi za cigaretu, strašno okomljivala nad jednim cijelim nevinim narodom. Tekle su godine i s njima i presude, a situacija se nije mijenjala, ponekad je postajala čak i gora

Nikola Šainović jedan je od najpoznatijih ratnih zločinaca u Srbiji; te nezaboravne 2015. postao je ponovo jedan iz "plejade"espeesovih zlikovaca, dugo na vlasti, predugo na zapovedničkom položaju. Njegova bivša partijska koleginica Dijana Vukomanović mislila je dugačije, 2015, po povratku Šainovića u partijske redove kazaće da "tu nema nikakvog čuđenja"

Dva miliona ljudi se pojavilo pred sudom, pred licem pravde, pred licem žrtava. Samo najkrvoločnije vođe su završile po zatvorima. Sve je obavljeno za manje od tri godine! Ruanda, njena dva nekoć suprotstavljena naroda su krenuli put pomirenja i prosperiteta. Krenuli su graditi novo društvo, bolje, okrenuto dobru za sve

Hrvatska vojska bila je u BiH i tamo ratovala, i to je notorna činjenica. Slobodan Praljak i čete haaških advokata pokušavaju opovrgnuti tu notornu činjenicu već puno desetljeće, ali im to ne uspijeva jer čak ni preplaćeni diletanti u Haagu nisu tako glupi

Bivši ratni reporter medijske kuće BBC Pol Martin (Paul Martin) upoznao je i intervjuisao Ratka Mladića, a kasnije pomagao istražiteljima suda u Hagu potkrepljujući dokaze u optužnici. Za londonski „Independent“ piše o Mladiću i seća ga se kao tipičnog Ratko Mladić

Od trenutka kad je svečano objavljeno da će ratni zločinac Ratko ostati u zatvorskoj ćeliji do kraja života, odmah su se oglasili njegovi poštovaoci i sa nacionalnom suzom u vlažnom oku objasnili zašto je đeneral Ratko njihova najveća šumska nada

Ratko Mladić, glavni arhitekta masovnih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini uključujući i genocid u Srebrenici, osuđen je pred Haškim tribunalom na doživotnu kaznu zatvora za ratne zločine počinjene na teritoriji te države u periodu od 1992. do 1995. godine. Veće tribunala je ocenilo da je dokazano da je nekadašnji komandant vojske bosanskih Srba značajno doprineo izvršenju genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina počinjenih na teritoriji Bosne i Hercegovine uključujući i terorisanje stanovništva Sarajeva, kao i uzimanje talaca. Veće je, takođe, utvrdilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat (UZP) da se Muslimani i Hrvati trajno uklone sa teritorija na koje su bosanski Srbi polagali pravo

Ništa se nije promenilo u srpskoj nespornoj nevinosti, Tribunal ocenjuje da će posle zatvaranja Tribunala glavnu odgovornost za sprovođenje pravde za ratne zločine devedesetih "snositi vlade i pravosudni sistemi u regionu, što u prvi plan stavlja značaj regionalne saradnje u tom domenu". Od toga neće biti nikakve koristi, ponovo ćemo se suočiti sa gomilom laži, falsifikata i žestokom, podmuklom, opstrukcijom, a obećano je uspostavljanje informacionih centara Haškog tribunala. Još malo besmisla nikad nije na odmet. Ko veruje Beogradu, pogotovu na temu Tribunala, ima ozbiljan problem sa sobom

Bilo je zanimljivo do bola, pomalo konfuzno, Ađius je na momente verovao da su ga doveli u "Lazu", Ana Brnabić izjavila je da Haški tribunal nije bio objektivan i da je Srbija 'najgore prošla' po zbiru kazni i po broju preminulih u Hagu. Dodajući, naravno, pomalo svesna vlastitog trabunjanja, da "možda takvo viđenje nije politički korektno", ali je njeno lično mišljenje. Odsustvo samilosti. U šta niko nije sumnjao. Mada, mogla je i da prepisuje sa opskurnih sajtova srbijanske verzije nove katarze - kako što više povrediti preživele neprijatelje. U kadar uđe Klerk Gebl, farbaju se dvomotorci, niko ne kapira strategiju. Neka se čuju doboši...

Niko od osuđenih haških zločinaca ne priznaje krivicu, ne pominje svoje žrtve koje takvih problema nemaju, njihove porodice koje ne mogu da ih posećuju, neke ni da ih ukopaju.

Da li će se ovoga puta dokazati "konkretna usmerenost" Jovice Stanišića i Franka Simatovića, odnosno države Srbije, na agresiju i da li će biti krivih za realizaciju sumanute ideje pomahnitalog političkog vođstva, da se, za početak, potpale krajiški Srbi, a potom nastavi sa ubistvima i progonom diljem Bosne i Hercegovine. Za kreiranje herojske istorije ubistava civila, progona, silovanja, pljačke... Personifikacije ovog repertoara zločina dosad su bile nevine