Tekstovi sa tagom: hans magnus encensberger

Hans Magnus Encensberger

Niko nije mogao da nas smisli

Kratka istorija buržoazije

Veliki nemački pesnik Hans Magnus Enscensberger proslavio je juče, 11. novembra - 90. rođendan. Povodom ovog jubileja objavljujemo jednu njegovu “blažu pesmu”
Hitler 1936

Tek tako, iz zabave, herojski

Objava rata

Rat se razvija u kružnoj sali u Goriju ili Braunau, na Internetu, u džamiji; stvara ga u znoju mali mozak patriotskog pesnika; zato što je neko uvređen, zato što je neko okusio krv, besni rat u Božije ime, zbog boje kože, u bunkeru, zbog šale, ili omaške
Marijj 83 S

Kada ne bi bilo ljudi sve bi išlo kao podmazano

O teškoćama prevaspitavanja

Zbog ljudi ništa ne uspeva./ Sa njima ne možeš da napraviš nikakvu državu./ Ma, džak buva je ništa u poređenju sa njima
Giljotina

Krv prska, čoveka više nema

Žozef Injas Gijoten (1738 – 1814)

Dželat je tradicionalista, tvrdoglav, nikako da se navikne. Kasnije, u Velikom amfiteatru bolnice Bisetr, pet svežih leševa. Čist trijumf: Mehanizam se strovaljuje kao grom, krv prska, čoveka više nema
Singer3

Većina veruje da je to prošlo

Što je nekad bilo

Encensbergerove pesme su razuđene meditacije u formi nerimovanih stihova i strofa. Prilikom čitanja – a veliko je zadovoljstvo čitati te nežne, iznenađujuće, mudre i ponekad, uprkos svekolikoj skepsi, predivno razigrane tekstove – spoznajemo da u lirici nije reč samo o jasnoj lirskoj formi. Da li je nešto „lirika“, to je i pitanje subjektiviteta koji sebe izražava stihom, jezičkog stava koji rađa metafore, raspoloženja koje uvezuje reči – a ne samo pitanje forme (Joachim Kaise)
Makijaveli

Gradove sravniti, zemlju spaliti, stanovništvo proterati

Nikolo Makijaveli (1469-1527)

A naveče lirska duša: prosjački soneti za dežurnog gangstera/ Pravi renesansni čovek na vreme će saviti kičmu./ Nikolo, Nikolo, ti cvete Evrope, ispunjen/ do guše državnim rezonom i veličanstvenom savešću