Tekstovi sa tagom: hiv

Potom su nestašice, benzinski bonovi i redukcije struje počeli suptilno skidati krinku s famozne "složene situacije", tako da smo je vrlo brzo naučili zvati krizom. Gotovo da i nije bilo čovjeka koji nije sa zebnjom pratio izvještaje o "alarmantnoj" inflaciji od nekoliko desetaka posto, ne sluteći da će desetljeće ispratiti uz stopu od dvije i pol tisuće. No već smo tada šale pobrkali s prognozama, jer su nas osamdesete naučile još nečemu: da današnji vic u našoj zemlji sutra postaje stvarnost

“Trpim nasilje zbog svog seksualnog identiteta, i u školi i kod kuće. Pijem antidepresive, ali je nestašica lekova tako da sam privremeno prinuđena na prestanak farmakoterapije”, odgovara maloletna učenica srednje medicinske škole na pitanje o problemima s kojima se LGBTIQ+ zajednica u Srbiji suočava tokom pandemije koronavirusa. Porodično nasilje i nestašica lekova samo su neki od njih

Dudin film je skinuo masku ruskog sistema i ogolio tužan prizor svakidašnjice običnog ruskog čoveka, koji pati pod reakcionarnom čizmom oligarha i svemoćnika u Kremlju. I kao kad smo pisali o epidemiji AIDS-a u SAD tokom 80-tih godina XX veka, četrdeset godina posle, u Rusiji, opet možemo da kažemo, nažalost, da se HIV ne događa Rusiji, već se dopušta da se desi, svesnim nepreduzimanjem adekvatnih mera od strane nadležnih institucija

Važno je da podsetimo da se sa HIV-om danas živi, ali da bi testiranje ipak trebalo da postane navika, budući da tako štitimo i svoje, i zdravlje partnera

Tačno pre 28 godina, u nedelju, 24. novembra 1991. godine u svojoj 45 godini života planetu Zemlju je napustio Freddie Mercury, jedan od najboljih pevača u istoriji rock and roll muzike. Mercury je umro od posledica HIV virusa, od bolesti koju je od javnosti krio 24 sata pred smrt, pokušavajući tako da od medija, koji su ga retko štedeli duž čitave karijere, zaštiti najbliže oko sebe. Jednu od najboljih knjiga o frontmenu legendarne grupe Queen napisao je Peter Freestone, Freddijev lični asistent koji ga je poslednjih 13 godina pratio kroz život. U dilemi koji deo iz tog perioda da prenesemo, opredelili smo se za epizodu sa čuvenom operskom divom Montserrat Caballe i projekat Barcelona iz 1988. godine, koji po mnogima predstavlja vrhunac Mercuryjeve karijere. Spoj opere i rocka predstavljen na ovom albumu do dan-danas ostaje neponovljiv. Četrdeset godina nakon izlaska prvog albuma Queen, muzika i duh ovog genija i dalje sijaju punim sjajem

AIDS je prerano okončao život, te karijeru, ovog talentovanog slikara, budući da je preminuo 1992. u 38. godini. Ali smrt nije bila jedina koja je zamalo obrisala svetove koje je slikao, budući da su i predrasude učinile svoje, pa je Angus umalo zauvek nestao, a sa njim i izgubljeni subjekti u svetu koji je za njih i pre toga bio zamračen

Zadatak je svih nas da se borimo protiv stigme, te drugima objasnimo da neznanje nije opravdanje, a da bi se stavovi promenili, i da bi se razumelo da se sa HIV-om život ne završava

Televizijski snimak iz osamdesetih godina prošlog veka prikazuje građane Sunderlanda u Velikoj Britaniji, te otkriva stavove o homoseksualnosti koje su imali u to vreme. Javno mnjenje je bilo više podeljeno nego što se danas misli, pa iako je situacija u Srbiji, te nekim drugim zemljama, u to vreme sigurno bila drugačija, kratki intervjui su dragoceno svedočanstvo za pripadnike LGBTIQ populacije širom sveta

Kako povratiti nadu? Potpuno otvorenim i iskrenim razgovorom. Bez ikakvog okolišanja, uvijanja, bežanja, bez ulepšavanja ili prećutkivanja. Realno, istinito, iskreno. Nikad, ali nikad ne smete lagati pacijenta. Istina vas čini slobodnim. I nema čistijeg i lepšeg osećaja od istine koja izgradi neverovatno poverenje! Kada najteži period prođe, pacijenti rado dođu da zajedno popijemo kafu. I tada se najlepše ispričamo. Pričamo o svemu. I o teškim momentima. I o lepim; I o budućnosti. I o nadanjima. To su tako "filigranski" momenti ... sitnice koje jako mnogo mogu da znače.

U Drop-in centru LGBTIQ osobe mogu da prijave nasilje, da dobiju podršku i pomoć, razgovor sa stručnim licima i osobama koje su prolazile kroz iste ili slične probleme. U planu je i besplatna telefonska linija za sve one kojima je potrebna pomoć, a do tada u centar mogu da se jave preko mejl adrese dpc.egal@gmail.com.

Već neko vreme se ističu opasnosti od brisanja kvir istorije, te sve više umetnika pokušava da vrati moć glasovima koji su odavno ugušeni. Pričanje priča je osnovna i snažna alatka u vraćanu moći i osećaja dostojanstva, i koristan kanal za pojedince i pojedinke koji imaju šta da ispričaju.

Jedan je od onih literarnih junaka koji je u sebi spojio toliko drugosti da je svima nama, baždarenim na senzibilnost ka otpadnicima, odmah ušao pod kožu: Arapin, gej muškarac kojem je epidemija AIDS-a odnijela partnera i pet najboljih prijatelja, mentalni bolesnik, musliman u katoličkom internatu, kršćanin u egipatskom bordelu, neshvaćeni pjesnik, junak koji odmor od sebe i svih tih Drugih u sebi traži na mjestu toliko drugačijem od svih njegovih domova, bliskoistočnih, evropskih, američkih, u utočištu svih odbačenih: na klinici za hitne psihijatrijske slučajeve.

Naučnicima je bilo potrebno mnogo vremena da ponove rezultate programa koji je pre 12 godina doveo do izlečenja jednog pacijenta koji je živeo sa HIV-om. Takozvani „londonski pacijent“ postavio je temelje za uspešno izlečenje bolesti koja se i danas smatra neizlečivom. Nakon tišine koja je potrajala lekari su 4. marta objavili rezultate još jednog slučaja koji opisuju kao „dugoročnu remisiju“, dok ga eksperti u medijima nazivaju „izlečenjem“, mada je nakon samo dva slučaja još uvek rano da se govori o leku. I jedan i drugi slučaj „izlečenja“ rezultat su presađivanja zdrave koštane srži, a procedure su bile deo lečenja raka koji se pojavio kao posledica života sa HIV-om. Malo je verovatno da će se presađivanje koštane srži u budućnosti koristiti kao lek za HIV, budući da su procedure rizične, te postoje lekovi koji uspešno kontrolišu bolest. Povodom ovih slučajeve podsećamo na tekst iz 2015. godine koji je nastao u sklopu projekta „HIV među nаmа: ljudi kаo svi drugi“.

Upućeni tvrde da je interesovanje za epidemiju HIV-a počelo kada je njen prijatelj Rock Hudson preminuo od bolesti izazvane HIV-om 1985. godine.

Uradila je kao što joj je rekao i preživela, da bi iz fabrike u koju su je poslali bila oslobođena u maju 1945. godine. Nakon toga je otišla u Australiju gde je radila u nekoliko trgovačkih objekata sve dok se nije preselila u Kings Cross u okolini Sidneja, a u vreme kada je počela epidemija HIV-a. Ostatak života je provela pružajući psihološku i emotivnu podršku osobama koje žive sa HIV-om. Preminula je 2001. godine, a da nikada ništa nije saznala o čoveku koji joj je spasio život.