Tekstovi sa tagom: hiv

Reditelj Russell T Davies želi da njegova nova serija „It’s a Sin“, smeštena usred AIDS pandemije osamdesetih godina prošlog veka, posluži kao epitaf za sve gej muškarce koji su stradali od posledica strašne bolesti, ali i nezainteresovanosti društva

Priznajem da sam osećao i zavist. Te 2000. godina sam punio 36 i tek sam se mirio sa svojim identitetom, a po merilima serije sam već bio „star“, budući da su junaci od prve epizode paničili zbog tridesetih rođendana. Bili su mladi. Ja nisam. Za njih sam bio nešto iz praistorije, neko čije je vreme prošlo

Kratki film „Sangro“ (I Bleed) je prozor u jedan život, materijal za bolje razumevanje zbunjenosti onih koji žive sa HIVom

Halston. Robert Mapplethorpe. Keith Haring. Freddie Mercury. Eazy E. Antonio Lopez. Martin Wong. David Wojnarowicz. Herb Ritts. Jean-Paul Aron. I lista se nastavlja, budući da je veliki broj onih, poznatih ili potpuno anonimnih, koji su podlegli bolestima koje su uzrokovane virusom HIVa, a u vreme kada se nije znalo o kakvoj se bolesti radi, te kada nisu postojale terapije koje bi virus držale pod kontrolom. Više od 675 hiljada ljudi podleglo je bolestima koje su bile u vezi sa virusom HIVa, a od 1981. godine kada je zabeležen prvi slučaj, što je uništilo čitavu jednu generaciju koja se šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka borila za gej i ljudska prava, te osnivala feminističke pokrete i grupe čiji je jedini cilj bio borba za slobodu

Tačno pre 29 godina, u nedelju, 24. novembra 1991. godine u svojoj 45 godini života planetu Zemlju je napustio Freddie Mercury, jedan od najboljih pevača u istoriji rock and roll muzike

Ronald Regan je 1985. godine prvi put javno upotrebio termin AIDS, i to neposredno pred smrt svog kolege Roka Hadsona, kada je epidemija odnela više od 12 hiljada života. Tek 1987. godine, izašao je prvi odobreni lek protiv HIV-a – Zidovudine (AZT)

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Od kada su se pojavili, filmovi su postali neizostavni deo života, pričanje priča, jedno od osnovnih tkiva postojanja. Kada ste drugačiji, a vašeg indentiteta nema na filmu, ili u okviru nekog drugog životnog sadržaja, počnete da osećate da nešto istinski nije u redu. Osećate se nevidljivim, kao duh u kojeg niko ne veruje. Budući da smo večito gladni za slikama o sebi često se dešava da nas prijatelj pozove i kaže: "O, prikazuje se taj film koji moraš da vidiš! Sve ono što se meni dogodilo u životu!" Do nedavno gejevi, lezbejke, te transrodne osobe nisu mogle da zamisle da će jednom izgovoriti sličnu stvar. Danas je homoseksualnost uključena u film, te umetnost uopšte, i stvari se ubrzano menjaju. O onome što se nekad čitalo i naslućivalo iz konteksta, danas se priča mnogo slobodnije

Potom su nestašice, benzinski bonovi i redukcije struje počeli suptilno skidati krinku s famozne "složene situacije", tako da smo je vrlo brzo naučili zvati krizom. Gotovo da i nije bilo čovjeka koji nije sa zebnjom pratio izvještaje o "alarmantnoj" inflaciji od nekoliko desetaka posto, ne sluteći da će desetljeće ispratiti uz stopu od dvije i pol tisuće. No već smo tada šale pobrkali s prognozama, jer su nas osamdesete naučile još nečemu: da današnji vic u našoj zemlji sutra postaje stvarnost

“Trpim nasilje zbog svog seksualnog identiteta, i u školi i kod kuće. Pijem antidepresive, ali je nestašica lekova tako da sam privremeno prinuđena na prestanak farmakoterapije”, odgovara maloletna učenica srednje medicinske škole na pitanje o problemima s kojima se LGBTIQ+ zajednica u Srbiji suočava tokom pandemije koronavirusa. Porodično nasilje i nestašica lekova samo su neki od njih

Dudin film je skinuo masku ruskog sistema i ogolio tužan prizor svakidašnjice običnog ruskog čoveka, koji pati pod reakcionarnom čizmom oligarha i svemoćnika u Kremlju. I kao kad smo pisali o epidemiji AIDS-a u SAD tokom 80-tih godina XX veka, četrdeset godina posle, u Rusiji, opet možemo da kažemo, nažalost, da se HIV ne događa Rusiji, već se dopušta da se desi, svesnim nepreduzimanjem adekvatnih mera od strane nadležnih institucija

Važno je da podsetimo da se sa HIV-om danas živi, ali da bi testiranje ipak trebalo da postane navika, budući da tako štitimo i svoje, i zdravlje partnera

Tačno pre 28 godina, u nedelju, 24. novembra 1991. godine u svojoj 45 godini života planetu Zemlju je napustio Freddie Mercury, jedan od najboljih pevača u istoriji rock and roll muzike. Mercury je umro od posledica HIV virusa, od bolesti koju je od javnosti krio 24 sata pred smrt, pokušavajući tako da od medija, koji su ga retko štedeli duž čitave karijere, zaštiti najbliže oko sebe. Jednu od najboljih knjiga o frontmenu legendarne grupe Queen napisao je Peter Freestone, Freddijev lični asistent koji ga je poslednjih 13 godina pratio kroz život. U dilemi koji deo iz tog perioda da prenesemo, opredelili smo se za epizodu sa čuvenom operskom divom Montserrat Caballe i projekat Barcelona iz 1988. godine, koji po mnogima predstavlja vrhunac Mercuryjeve karijere. Spoj opere i rocka predstavljen na ovom albumu do dan-danas ostaje neponovljiv. Četrdeset godina nakon izlaska prvog albuma Queen, muzika i duh ovog genija i dalje sijaju punim sjajem

AIDS je prerano okončao život, te karijeru, ovog talentovanog slikara, budući da je preminuo 1992. u 38. godini. Ali smrt nije bila jedina koja je zamalo obrisala svetove koje je slikao, budući da su i predrasude učinile svoje, pa je Angus umalo zauvek nestao, a sa njim i izgubljeni subjekti u svetu koji je za njih i pre toga bio zamračen

Zadatak je svih nas da se borimo protiv stigme, te drugima objasnimo da neznanje nije opravdanje, a da bi se stavovi promenili, i da bi se razumelo da se sa HIV-om život ne završava