Tekstovi sa tagom: homoerotika

Gaspard Noel: Goli na čistom vazduhu

Od stene odvaljen

Današnji gost XXZ magazina je francuski fotograf Gaspard Noel, koji se autoportretom bavi već više od 20 godina, te je vremenom generisao više od 300 hiljada fotografija samog sebe. Uprkos tolikoj ljubavi prema sopstvenom liku, te auto-golotinji, Noel tvrdi da se ne radi o njemu, već o tome da želi da naglasi koliko smo povezani sa Zemljom, zbog čeka subjekat, to jest sebe, stavlja u prirodno okruženje i narative koji su u skladu sa nedostatkom odeće. Sve što se na fotografijama vidi se zaista dogodilo, pa ako fotografa vidimo na ledenom bregu to znači da je zaista svukao odeću i izašao na led. Na fotografijama se ponekad nalazi i više junaka, ali se zapravo radi o jednoj osobi - Gaspardu Noelu, a to je ujedno i najviše od montaže što umetnik primenjuje na svojim fotografijama. Noel je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu, Facebook ili Instagram profilu, te YouTube kanalu.

Arnoldas Kubilius: Prvo skoči

Čekam jesen, leto da mi svane

Današnji gost XXZ magazina je litvanski fotograf Arnoldas Kubilius, koji živi i fotografiše u Luksemburgu. Najpre se fokusira na teksture muškog tela, te na to kako reaguju na senke i različite oblike sa kojima se suočavaju. Iz tog interesovanja nastali su svojevrsni foto eseji u kojima se subjekti podstiču da se upuštaju u različite pokrete, a kako bi stvorili optimalne uslove za ono što je umetnik zamislio. U tome su mu pomogli modeli q_from_belgium, julien_theredlion_muller, iammickasb, dekagramm, tonytadeo i luis._velazquez. Kubilius sprema i svoju prvu monografiju koja bi na tržištu trebalo da se pojavi do kraja 2020. godine, pa je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo fotografija iz te zbirke. Oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Jean Baptiste Huong: Držanje za vazduh

U društvu golišavih bogova

Pojedinci često veruju da je gej i lezbejska istorija zapravo istorija manjina, ali je ona i deo istorije čovečanstva. Seksualna različitost je nešto što utiče na sve nas, a termin "homoseksualnost" prvi put se pojavio tek u 19. veku, dok se termin "heteroseksualnost" pojavio nešto kasnije kao kontrast prethodnom terminu. To da seksualnost može da utiče i na umetnost nije ništa novo, a tome svedoči i ono što radi današnji foto-gost XXZ magazina – francusko-vijetnamski fotograf Jean Baptiste Huong. Rođen je u Ho Ši Minu, najvećem vijetnamskom gradu koji je i danas poznat po svom starom imenu – Sajgon. Kasnije se preselio u Pariz, gde je počeo da se bavi režijom, te fotografijom. Film je tako široko uticao na ono što radi, pa je vrlo precizan kada je postavljanje scene u pitanju, a obično bira prirodno okruženje u kojem se pokreti njegovih subjekata stapaju sa okolinom, čineći celinu koja priča o položaju, te prirodi onoga što je dugo bilo zabranjeno. Svoje radove okupio je u monografiji „Secret Places“, a 2017. je počeo i sa snimanjem svog prvog kratkog filma – „Because You’re Mine“. Tako je spojio svoje dve ljubavi, iz čega je nastao komad koji je nešto poput BDSM drame. Priču je napisao u saradnji sa Nicolasom Mapacheom, a projektu su se pridružili i Samuel de Sagas i Andrew Sheather. Huong je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.
Prng 01 S

Putevima kvir umetnosti (20)

Nije pornotonija što me noćas ubija

Akt je estetski shvaćena zabeleška nagog ljudskog tela. Može da bude slikarsko delo, fotografija ili vajarsko delo, a za razliku od pornografije ova dela nisu namenjena da utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticaja u društvu i ličnih iskustava posmаtrаčа. Granica između običnog i lica koje doživljava seksualno zadovoljstvo nešto je očiglednija, a razumevanje takođe potiče od iskustva posmatrača, te socijalne inteligencije uz pomoć koje se facijalne ekspresije uglavnom tumače.

Sam Scott Schiavo: “Carnal Remains”

Tragovi mesa na zubima vremena

Fotograf Sam Scott Schiavo današnji je gost XXZ magazina, a sa monografijom “Carnal Remains” koja okuplja radove koji su nastali u periodu od 25 godina, te funkcioniše pod sloganom „manje je više“. Njegovi subjekti su nagi, ili tek oskudno odeveni, što umetnika sprečava da se fokusira na ono što je površno i nepotrebno, već da se okrene intimnim odnosima između pojedinaca, koji dolaze pravo iz života – sirovi, goli i, što je možda najvažnije, stvarni. Kako se Schiavo odnosi prema svojim modelima možda najbolje pokazuje njegova poezija, poput pesme „Njegova je lepota u patnji njegovih očiju“ (His beauty lies in the suffering in his gaze), u kojoj kaže : Uzvišen je muškarac čija je jedina slabost njegova snaga Njegove vlažne oči nose priče o vodenim poljupcima Neispričanim suzama i ljubavima što su prošle. (A noble man whose only weakness is his strength His moist eyes bare the stories of the aqueous mouths kissed Untold tears shed and loves erstwhile.) Schiavo je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo fotografija iz nove monografije, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.
Sks 03 S

Putevima kvir umetnosti (19)

Klica za uzbuđenje lica

Akt je estetski shvaćena zabeleška nagog ljudskog tela. Može da bude slikarsko delo, fotografija ili vajarsko delo, a za razliku od pornografije ova dela nisu namenjena da utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticaja u društvu i ličnih iskustava posmаtrаčа. Granica između običnog i lica koje doživljava seksualno zadovoljstvo nešto je očiglednija, a razumevanje takođe potiče od iskustva posmatrača, te socijalne inteligencije uz pomoć koje se facijalne ekspresije uglavnom tumače.

Nikos Stamatopoulos: Memoari poslednjeg kaktus cara

Čarobno mleko maslačka

Današnji gost XXZ magazina – fotograf Nikos Stamatopoulos – je, ni malo slučajno, rođen baš u Sparti, te iz središta jednog od najpoznatijih homoerotskih mitova krenuo putem sopstvenih kvir interesovanja, da bi 2004. stigao do Atine. Ubrzo nakon što je napustio rodni grad počeo je da se bavi glumom, ali se njegov fokus polako pomerao ka fotografiji, a što je više istraživao sopstveno, te tela drugih. Njegov stil je evoluirao kako se kretao između Londona, Singapura, Santorinija, Balija i Roterdama, pa je polako pomerao granice, i inspiraciju sve više pronalazio u starim pornografskim sadržajima. Tako je brzo privukao pažnju globalne kvir zajednice, a zbog provokativnih snimaka koji se igraju živim bojama i živim telima. Njegovi radovi objavljivani su u poznatim kvir magazinima, a stigao je i do festivala Queer Art: Civil Disobedience 2016- 2018 u Atini, te He 2017: Questioning and Queering "Masculinity" u Los Anđelesu. Živela vidljivost! Stamatopoulos je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da vide i saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.
Errt 03 S

Putevima kvir umetnosti (18)

Olovni vojnik u pantalonama

Fotografija nije tek običan portret, već slika ponosa, prkosa i obećanja da će jednog dana biti bolje, ali i svedočanstvo o hrabrosti koja već neko vreme menja tokove kvir istorije. Subjekti na fotografijama ne drže transparente, ali ipak prenose jednostavnu poruku, ispisanu u uhvaćenom pokretu, koja odjekuje, i nudi simbol samopouzdanja i volje za slobodu uprkos ograničenjima.
Lynn 02 S

Putevima kvir umetnosti (15)

George Platt Lynes: Gej fotograf u raljama zaborava

Nakon Drugog svetskog rata pooštrene su kazne za „homoseksualno ponašanje“, pa bi Lynes izgubio sve druge poslove i završio u zatvoru da su njegovi aktovi u to vreme ugledali svetlost dana. Uprkos tome je taj deo posla nazivao svojim omiljenim momentom u procesu umetničkog stvaranja, pa je u jednom pismu koje je 1948. poslao svom partneru Monroe Wheeleru napisao da je „svoje najbolje fotografije napravio kada je radio iz zadovoljstva, kada nije bio plaćen i kad je bio potpuno slobodan da ima modela koji ga je uzbuđivao na ovaj ili onaj način.“
Flmm1

Seksualne forme u senci predrasuda

Kvir erotika u filmskom ponašanju

Jasno je da su kvir seks scene potpuno skrajnute u mejnstrim kinematografiji, te su LGBTIQ junaci uglavnom lišeni seksualnosti, a kako bi se privukla većinska publika, i kako heteroseksualni beli muškarci ne bi nailazili na neprijatna iskustva ispred velikog platna i malog ekrana. Kvir junaci tako ne gube samo seksualnost, već ostaju i bez karaktera, tela, sitnih „nastranosti“, obojenih tela, te svega drugog što vladajuća većina smatra neukusnim.
Ginn3

Putevima kvir umetnosti (14)

U svlačionici dobrog džina

Crteži naglašavaju koegzistencije koje postoje u svakodnevnom životu, i proširuju scenarije koji se dešavaju u svlačionicama i sličnim prostorima širom sveta. Dobri džinovi čuče u svakom slučajnom prolazniku.

Homoerotika u umetnosti (5)

Prozor sa pogledom na triceps

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.
Gajga1

Homoerotika u umetnosti (4)

Jedan je pokušao

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.
Ftla1

Homoerotika u umetnosti (3)

Nisi ni metar od mene

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.
Knji1

My Buddy: World War II Laid

Narodni heroj u vihoru rata

U vreme kad su kamere bile retkost, a razvijanje aktova teškoća, nastale su fotografije mladih tela u vihoru Drugog svetskog rata. U to, sa jedne strane, nevino doba, a sa druge ispunjeno strahom i emocijama, vojnici i mornari razvijali su bliske veze sa svojim saborcima. Kolekcija od 500 fotografija, koju je sakupio Michael Stokes, pravo je malo bogatstvo, a iz nje je nastala i knjiga "My Buddy: World War II Laid", riznica koja čuva narodnog heroja u njegovom najljudskijem obliku.