Tekstovi sa tagom: homoerotika

Današnji gost XXZ magazina je danski foto-umetnik Michael Søndergaard, koji se najviše bavi rastvaranjem i demistifikovanijem muževnosti, te otkrivanjem identiteta. Njegova serija RITE je, tvrde kritičari, elokventna, utemeljena u istini, ali i u ranjivosti. Subjekti su istovremeno krhki i moćni, portreti su mračni, a česti su i religijski motivi, tako da se čini da negde u pozadini blista oreol. Søndergaard je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu, te monografiji, a tu je i prikaz na portalu BOYS! BOYS! BOYS!. Portrete su izabrali i poslali kustosi iz The Little Black Gallery.

Umetnik se za ljudsko telo interesuje još od kad je počeo da crta po kamenu, pa je erotika postala sastavni deo umetnosti i života. Sudbina homoerotike je nešto drugačija, budući da je dugo nailazila na neodobravanje, i često ostajala u pozadini, pa su manjinske oči dugo bile uskraćene za one umetničke elemente koji potvrđuju da postoje, i da imaju jednaka prava na uživanje

Akt je estetski shvaćena zabeleška nagog ljudskog tela, cvet je nešto drugo. Može da bude slikarsko delo, fotografija ili vajarsko delo, a za razliku od pornografije ova dela nisu namenjena da utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticaja u društvu i ličnih iskustava posmаtrаčа. Granica između običnog i cveta nakon seksualnog zadovoljstvoa nešto je očiglednija

U predgovoru monografiji "Otoko" iz 1972. godine Tamotsu Yato je napisao: „Kada ovi mladi muškarci stanu ispred moje kamere njihova golišavost nije ništa vulgarno. Oni izazivaju uzbuđenje koje je slično kao kada se ugleda zrela, savršena voćka koja je spremna da padne sa drveta, ili novi foto-aparat u izlogu“

Pored trešnjinog cveta, talasa i egzotičnih ptica u japanskoj umetnosti je i mnogo drugih elemenata, te postoji čitav shunga svet erotskih prizora

Današnji gost XXZ magazina je izraelski fotograf Pascal Haas, čiji projekat »TEL—AVIVIS« ostatku sveta približava muškarce iz ovog područja. Projekat dokumentuje hedonističke navike mladih stanovnika Izraela, a sa akcentom na strast prema telu i vežbanju. Demonstracija muževnosti tako postaje alat na putu ka tome da se bude poželjno, a plaže su uobičajena mesta da se telo pokaže u potpunosti. Analogni portreti junaka u kupaćim kostimima snimljeni su između 2016. i 2018. godine, te objavljeni u monografiji koja je svoj put do ljubitelja tela pronašla 2019. godine. Haas je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web sajtu ili Instagram profilu.

Čovek se za ljudsko telo interesuje još od kad je počeo da crta po kamenu, te je erotika postala sastavni deo umetnosti i života. Sa homoerotikom je nešto drugačije, budući da uglavnom nailazi na neodobravanje, pa često ostaje u pozadini, sve dok je ne otkriju neke znatiželjne oči

Današnji gost XXZ magazina je francuski fotograf Gaspard Noel, koji se autoportretom bavi već više od 20 godina, te je vremenom generisao više od 300 hiljada fotografija samog sebe. Uprkos tolikoj ljubavi prema sopstvenom liku, te auto-golotinji, Noel tvrdi da se ne radi o njemu, već o tome da želi da naglasi koliko smo povezani sa Zemljom, zbog čeka subjekat, to jest sebe, stavlja u prirodno okruženje i narative koji su u skladu sa nedostatkom odeće. Sve što se na fotografijama vidi se zaista dogodilo, pa ako fotografa vidimo na ledenom bregu to znači da je zaista svukao odeću i izašao na led. Na fotografijama se ponekad nalazi i više junaka, ali se zapravo radi o jednoj osobi - Gaspardu Noelu, a to je ujedno i najviše od montaže što umetnik primenjuje na svojim fotografijama. Noel je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu, Facebook ili Instagram profilu, te YouTube kanalu.

Današnji gost XXZ magazina je litvanski fotograf Arnoldas Kubilius, koji živi i fotografiše u Luksemburgu. Najpre se fokusira na teksture muškog tela, te na to kako reaguju na senke i različite oblike sa kojima se suočavaju. Iz tog interesovanja nastali su svojevrsni foto eseji u kojima se subjekti podstiču da se upuštaju u različite pokrete, a kako bi stvorili optimalne uslove za ono što je umetnik zamislio. U tome su mu pomogli modeli q_from_belgium, julien_theredlion_muller, iammickasb, dekagramm, tonytadeo i luis._velazquez. Kubilius sprema i svoju prvu monografiju koja bi na tržištu trebalo da se pojavi do kraja 2020. godine, pa je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo fotografija iz te zbirke. Oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Pojedinci često veruju da je gej i lezbejska istorija zapravo istorija manjina, ali je ona i deo istorije čovečanstva. Seksualna različitost je nešto što utiče na sve nas, a termin "homoseksualnost" prvi put se pojavio tek u 19. veku, dok se termin "heteroseksualnost" pojavio nešto kasnije kao kontrast prethodnom terminu. To da seksualnost može da utiče i na umetnost nije ništa novo, a tome svedoči i ono što radi današnji foto-gost XXZ magazina – francusko-vijetnamski fotograf Jean Baptiste Huong. Rođen je u Ho Ši Minu, najvećem vijetnamskom gradu koji je i danas poznat po svom starom imenu – Sajgon. Kasnije se preselio u Pariz, gde je počeo da se bavi režijom, te fotografijom. Film je tako široko uticao na ono što radi, pa je vrlo precizan kada je postavljanje scene u pitanju, a obično bira prirodno okruženje u kojem se pokreti njegovih subjekata stapaju sa okolinom, čineći celinu koja priča o položaju, te prirodi onoga što je dugo bilo zabranjeno. Svoje radove okupio je u monografiji „Secret Places“, a 2017. je počeo i sa snimanjem svog prvog kratkog filma – „Because You’re Mine“. Tako je spojio svoje dve ljubavi, iz čega je nastao komad koji je nešto poput BDSM drame. Priču je napisao u saradnji sa Nicolasom Mapacheom, a projektu su se pridružili i Samuel de Sagas i Andrew Sheather. Huong je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Akt je estetski shvaćena zabeleška nagog ljudskog tela. Može da bude slikarsko delo, fotografija ili vajarsko delo, a za razliku od pornografije ova dela nisu namenjena da utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticaja u društvu i ličnih iskustava posmаtrаčа. Granica između običnog i lica koje doživljava seksualno zadovoljstvo nešto je očiglednija, a razumevanje takođe potiče od iskustva posmatrača, te socijalne inteligencije uz pomoć koje se facijalne ekspresije uglavnom tumače.

Fotograf Sam Scott Schiavo današnji je gost XXZ magazina, a sa monografijom “Carnal Remains” koja okuplja radove koji su nastali u periodu od 25 godina, te funkcioniše pod sloganom „manje je više“. Njegovi subjekti su nagi, ili tek oskudno odeveni, što umetnika sprečava da se fokusira na ono što je površno i nepotrebno, već da se okrene intimnim odnosima između pojedinaca, koji dolaze pravo iz života – sirovi, goli i, što je možda najvažnije, stvarni. Kako se Schiavo odnosi prema svojim modelima možda najbolje pokazuje njegova poezija, poput pesme „Njegova je lepota u patnji njegovih očiju“ (His beauty lies in the suffering in his gaze), u kojoj kaže : Uzvišen je muškarac čija je jedina slabost njegova snaga Njegove vlažne oči nose priče o vodenim poljupcima Neispričanim suzama i ljubavima što su prošle. (A noble man whose only weakness is his strength His moist eyes bare the stories of the aqueous mouths kissed Untold tears shed and loves erstwhile.) Schiavo je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo fotografija iz nove monografije, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Akt je estetski shvaćena zabeleška nagog ljudskog tela. Može da bude slikarsko delo, fotografija ili vajarsko delo, a za razliku od pornografije ova dela nisu namenjena da utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticaja u društvu i ličnih iskustava posmаtrаčа. Granica između običnog i lica koje doživljava seksualno zadovoljstvo nešto je očiglednija, a razumevanje takođe potiče od iskustva posmatrača, te socijalne inteligencije uz pomoć koje se facijalne ekspresije uglavnom tumače.

Današnji gost XXZ magazina – fotograf Nikos Stamatopoulos – je, ni malo slučajno, rođen baš u Sparti, te iz središta jednog od najpoznatijih homoerotskih mitova krenuo putem sopstvenih kvir interesovanja, da bi 2004. stigao do Atine. Ubrzo nakon što je napustio rodni grad počeo je da se bavi glumom, ali se njegov fokus polako pomerao ka fotografiji, a što je više istraživao sopstveno, te tela drugih. Njegov stil je evoluirao kako se kretao između Londona, Singapura, Santorinija, Balija i Roterdama, pa je polako pomerao granice, i inspiraciju sve više pronalazio u starim pornografskim sadržajima. Tako je brzo privukao pažnju globalne kvir zajednice, a zbog provokativnih snimaka koji se igraju živim bojama i živim telima. Njegovi radovi objavljivani su u poznatim kvir magazinima, a stigao je i do festivala Queer Art: Civil Disobedience 2016- 2018 u Atini, te He 2017: Questioning and Queering "Masculinity" u Los Anđelesu. Živela vidljivost! Stamatopoulos je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da vide i saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Fotografija nije tek običan portret, već slika ponosa, prkosa i obećanja da će jednog dana biti bolje, ali i svedočanstvo o hrabrosti koja već neko vreme menja tokove kvir istorije. Subjekti na fotografijama ne drže transparente, ali ipak prenose jednostavnu poruku, ispisanu u uhvaćenom pokretu, koja odjekuje, i nudi simbol samopouzdanja i volje za slobodu uprkos ograničenjima.