Svedena estetika pažnju gledaoca usmerava na glavnog junaka filma, a radnja se odvija postepeno, te drži pažnju i čini da se film gradi poput nekog trilera. U pitanju je ipak karakterna drama o seksualnosti, represiji i identitetu – film koji posmatrača okiva na prvi pogled, te mu ne dozvoljava da se od ekrana odvoji sve dok ne krene odjavna špica, a možda ni tad.
„Za tri godine od kako sam se autovao pobedio sam na Dew Tour-u, European Open-u, osvojio četiri medalje, Grand Prix, odbranio titulu svetskog šampiona, te se kvalifikovao za učešće u još jednim Olimpijskim igrama,“ napisao je u svom tvitu. „Tako da mi se čini da je jedino sranje u ovom slučaju vaše poznavanje moje karijere.“
Jasno je da odobravanje, te nezainteresovanost većine, osnažuje nasilnike, a ovakvi napadi su proizvod primitivizma i onoga što homofobično i transfobično društvo voli da naziva „strahom,“ a posledica toga je dodatna izolacija transrodnih* , te svih pripadnika LGBTIQ populacije. Važno je da se o ovim slučajevima govori, kako se ne bi dogodilo da, ponajviše zbog slabog reagovanja vlasti i javnosti, neki od sledećih napada završi fatalno.
Susan Cottrell dvadeset je godina bila članica Evangelističke crkve gdje su joj svo vrijeme govorili da je homoseksualnost grijeh u što je i sama vjerovala, ali sve se promijenilo kad joj je kći rekla da je biseksualna.
Ruski LGBT aktivisti izjavili su da vlasti u Čečeniji vrše pritisak na ljude da ubijaju članove i članice svojih porodica koji pripadaju LGBTIQ manjini. Autonomna regija u Rusiji, na čijem je čelu Ramzan Kadyrov, je drugi put u dvije godine optužena za homofobne čistke. Ruska LGBT mreža je upozorila na novi val progona 14. januara, tvrdeći da je oko 40 ljudi uhapšeno, a dvoje ubijeno od decembra 2018. godine.
Google je postao meta oštrih kritika, a zbog aplikacije koja se pojavila u online prodavnici kompanije, i koja pripadnike LGBTIQ populacije poziva da potraže pomoć u obliku kontroverznih konverzivnih terapija.
Mnogi muškarci koji su uhapšeni tokom “gej čišćenja” su oženjeni. U Čečeniji ne postoji gej zajednica, niti se o tome priča, pa mnogi gej muškarci misle da su jedini, te, pod pritiskom porodice i društva, sklapaju heteroseksualne brakove.
Odgovori koje političari/ke daju u odnosu na položaj LGBTI osoba u BiH nerijetko su nejasni, nedorečeni i kratki. Takvi odgovori su, između ostalog, davani i tokom predizbornog perioda. Ovaj put smo, pored upita da svoje prethodne izjave elaboriraju, neke od političara/ki upitali/e i koliko LGBTI osoba uopće poznaju.
Jedna od manje omiljenih tema je homofobija, o kojoj se nerado govori, a zbog toga što „pristojni" članovi društva radije izbegavaju konflikte, te na taj način otvaraju prostor za nove oblike diskriminacije, ugnjetavanja i fašizma.
Bosnu i Hercegovinu je do sada uslijed nepogodnih ekonomskih i političkih prilika napustio veliki broj ljudi. Opći kvalitet života bh. građana/ki prilično je nizak. Uz sve to, neke osobe se suočavaju i sa specifičnim oblicima diskriminacije poput homofobije i transfobije, koji se nerijetko manifestuju kao govor mržnje, nasilje ili prijetnje. Ovim su osobama često upravo azil i odlazak iz države jedino rješenje za dostojanstven život. O mogućnostima traženja azila na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta se govorilo i u petak, 14. decembra, na radionici koju je organizirao Sarajevski otvoreni centar u saradnji sa SHL fondacijom.
Da bi se institucionalizovana, te bilo koja druga homofobija sasekle u korenu neophodno je da se pojedinačni homofobični ispadi ne posmatraju kao izuzeci od pravila, već upravo kao signali za to u kojem smeru se neka društvena grupa kreće. U svetu koji je obuzelo desnilo ovo je neophodno i kako bi se građani odvojili od horde koja deluje isključivo iz mržnje, a da bi se sprečilo da se ponovo poveruje u to da se spas krije u takozvanim tradicionalnim vrednostima, te gušenju svega što je drugačije.
– Kloni se moje ‘ćeri! – rekla mi je tvoja mati u holu naše zgrade tog popodneva. – Znam da si ti za ovo kriva, neke vaše vlaške čini si na nju bacila. Kako te nije sramota, bolesnice jedna!?
Nadbiskup đakovačko-osječki mons. Đuro Hranić svoju je ovogodišnju božićnu pastirsku poruku posvetio udomljavanju i posvajanju djece, a tijekom susreta s novinarima slavonskih redakcija postavljena su mu i neka očekivana pitanja o istospolnim parovima.
Kampanju Rainbow Laces pokrenula je LGBT organizacija Stonewall davne 2013. kako bi iskorijenila homofobiju u nogometu. Podržali su je mnogi veliki klubovi poput Manchester Uniteda, Chelsea i Arsenala, ali ne i dio njihovih navijača koji im je zatrpao društvene mreže homofobnim komentarima.
Predsednik kompanije je kasnije dodao kako se u stvari zalaže za gej brakove, i da je to što je napisao posledica njegovog ličnog iskustva, budući da se identifikuje kao heteroseksualni muškarac koji je u skladu sa tim u braku sa osobom suprotnog pola – ženom koju voli i sa kojom ima dve ćerke, pa je valjda kao posledica tolike sreće došlo i to da želi da je sebično sačuva samo za sebe i sebi slične. Na kraju je dodao da se različiti ljudi različito osećaju u vezi sa svojim brakovima, te da i on ima pravo na to, pa makar posledice njegovih osećanja bile diskriminacija i homofobija.
