Tekstovi sa tagom: homofobija

Kucej 01 S

Neka je sila sa vama

Život LGBTI osoba u malim gradovima

“Imao sam vezu koja je trajala tri pune godine. Što se tiče daljine, meni ona ne predstavlja problem, ali većini zapravo smeta. Kada se uđe dublje u konverzaciju sa osobom, onda shvatiš da ih ta ‘daljina’ odbija od tog gay muškarca”.
Djec 03 S

FBReporter na drogama iz vakcine: Decu nam kradu LGBT evrounijati

Premijerka sprema danak u krvi

U zanemoćalim ultradesničarskim medijima dugo se nije pojavio odvratniji, gnusniji i gluplji tekst od uratka nekog raba Božjeg Gorana Živkovića pod naslovom „Gej premijerka i danak u krvi“ na FBReporteru. Zato vam tekst donosimo u staroj dobroj ozabavljenoj formi. Zašto je, prema Kneževiću, homoseksualnost predvorje pedofilije i kako se prave deca u slučaju da ste premijerka, čitajte u ovoj poremećenoj pismenoj vežbi
Fau 01 S

Ružičastih trouglova za sada nema

Pohvala drugosti

Ružičastih trouglova, poput onih u Hitlerovim konclogorima, na njihovim reverima, bar za sada, nema. Ali logori diljem Bosne i Hercegovine i za lezbijke i za gay-muškarce, kao i za sve Drugačije, više su nego zloslutni znak.
Trokut1

Leksikon Trećeg rajha

Homoseksualnost i nacionalsocijalizam

Kao „neprirodni osjećaj“, nacionalsocijalistički liječnici homoseksualnost su smatrali „izlječivom“ , no u praksi homoseksualci nisu upućivani u liječničku terapiju već sve više u koncentracione logore (oznaka: ružičasti trokut), gdje je pojedinim slučajevima Vođa Jurišne vrste Reicha (SS) provodio „ispite odricanja“ (npr. 1944. u Ravensbrücku), prilikom kojih je ustanovljavano tko „je dopuštao da ga golicaju djevojčure“ i mogao biti otpušten iz uzništva kao „ne doista homoseksualan“.
Gajjo 02 S

Homofobija u vreme Jugoslavije

Komunizam i homoseksualnost

U objavljenim memoarima „Konclogor na Savi“ Ilije Jakovljevića, advokata, pisca i člana Hrvatske seljačke stranke koji je robijao tokom 1941. i 1942. godine u zatvorima NDH, postoji svedočenje o tome da se u zatvoru upoznao sa jednim homoseksualcem. On navodi kako je upoznao “muškarca ljubitelja muškog tela” i da su se brzo sporazumeli o obostranom “paktu o nenapadanju”. Ovo pominjanje “muškarca ljubitelja muškog tela” ne implicira direktno na činjenicu da je čovek homoseksualnih sklonosti bio na robiji zbog svoje seksualne prirode, ali ostavlja tu mogućnost otvorenom.
Dife 03 S

Prvi gej film: Drugačiji od drugih, 1919.

Mržnja može da otruje i najliberalnija društva

Transparenti koji nam obećavaju da će ljubav jednog dana pobediti mržnju podsećaju na ono što je Magnus Hirschfield izgovorio 1919. godine na berlinskoj premijeri filma Drugačiji od drugih –“Uskoro će doći dan kada će nauka pobediti grešku, pravda nepravdu, a ljubav će odneti pobedu nad mržnjom i neznanjem”. Taj dan još uvek čekamo.
Kruked 01 S

Lost Gay Fiction (1)

Priča o Pokvarenom čoveku

Mnogi ne znaju da je Hugh Hefner bio jedan od prvih boraca za LGBTIQ prava, te je, iako su ga često optuživali za seksizam i objektivizaciju modela, imao daleko progresivnije poglede od mnogih savremenika. Tako je u Playboy-u, davne 1955. godine, objavljena kratka priča „Pokvareni čovek“, koju je napisao Charles Beaumont, a koja se bavi distopijskom budućnošću i promenjenim odnosima između homoseksualnosti i heteroseksualnosti. Uredništvo magazina Esquire je odbilo da je objavi kao previše kontroverznu, te je Playboy to rado učinio. U nastavku vam nudimo priču koja je još pre 62 godine počela da menja svet.
Bros 04 S

Slava Mogutin: Živimo u liberalnom mehuru

Previše testosterona - dobar recept za katastrofu

Novinar, fotograf, pesnik, te ruski disident, Slava Mogutin, nedavno se osvrnuo na svoj petnaestogodišnji rad, a kroz monografiju u kojoj su sakupljeni načini na koje je ovaj umetnik preispitivao kodove mačizma, te mnoge tabue.
Holo 07 S

Čemu gej istorija?

Nacizam i homoseksualnost

To je ono s čime se gejevi u osnovi i dalje susreću kao i nekada, kako sa iskušenjem tako i sa neprijateljstvom - mada su granice dopuštenog proširene do stepena koji je nekada bio nezamisliv. Pitanje je koliko su se osnove na kojima naše društvo počiva, a koje sam toliko često pominjao, izmenile. Stoga se pažnja i dalje mora poklanjati tradicionalnim preprekama za istinsku emancipaciju. Stereotipi koji služe da odrede insajdere i autsajdere su osnovni, jer mi živimo u izrazito vizuelnom dobu.
Dgzza1

Sigmund Frojd o homoseksualnosti

Pismo jednoj majci

"Iz Vašeg pisma sam zaključio da Vam je sin homoseksualac. Zanima me zašto ste namerno izbegli ovaj izraz dok ste ga opisivali. Homoseksualnost nije prednost, ali nije ni nešto čega se treba stideti", napisao je Frojd zabrinutoj majci.
Dgzza 03 S

Ljubav i "prirodni zakoni" (1979)

Homoseksualnost i argument o „neprirodnosti"

Kada teolozi i moralisti govore o homoseksualnosti, kontracepciji, abortusu i drugim oblicima ljudskog ponašanja kao nečemu neprirodnom i tvrde da zbog toga ta ponašanja treba smatrati pogrešnima, s kojim značenjem oni upotrebljavaju pridev neprirodno? Da li žele da kažu da su homoseksualno ponašanje i upotreba sredstava za kontracepciju u suprotnosti sa zakonima prirode kojima se bavi nauka, da li žele da kažu da postoje veštački oblici ponašanja, ili reči prirodno/neprirodno u njihovoj upotrebi imaju neko treće značenje?
Iluss 04 S

Ljubavnik lorda Alfreda (1976)

Šta je homoseksualni tabu?

Šta se dogodilo? Kakva je istorija zapadnog društva? Ono sa čime smo suočeni je društveni poredak - ili, ako hoćete, čitav niz poredaka - koji su doveli do stvaranja homoseksualnog tabua. Šta to tačno znači? Šta je tabu i zašto? Ovo poslednje pitanje bih uputio bilo kom čitaocu koji bi mogao da pronađe bolji odgovor od onih koje sam ja pronalazio pri svojim povremenim izletima u antropologiju i psihologiju. A ono što sam pronašao je sledeće: svako društvo, ili vladajuća klasa u njemu, ima izvesnu intuiciju za to šta je loše za njega i šta je to što ugrožava njegovo postojanje. Bilo da su dobri ili loši u očima Gospodnjim, na osnovu takvih intuicija se neupitno deluje. Milom ili silom, ako ne pravnom regulativom, onda putem običaja, sve ono što je loše stavlja se pod potpunu zabranu. A pomoć pruža propagandni front. Zabrana za sobom povlači preuveličavanje do tačke stvaranja mitova o opasnostima koje donosi ono što je zabranjeno. Prema tome, posmatrano sa „objektivne", tj. spoljašnje, tačke gledišta ono što se kaže protiv onoga što je zabranjeno uvek je apsurdno: preuveličavanje (kao u svim religijama) se smatra potpuno opravdanim ako je neprijatelj — greh. A neprijatelj je uvek greh, s obzirom da je greh upravo ono što neprijatelj jeste.
Gagal 04 S

Krivica i internalizovanje opresije

Svet voli heteroseksualne ljubavnike

Kao i crnci, homoseksualci pate od stereotipa koje su prihvatili. Govorite ljudima dovoljno dugo da su manje vredni, i oni će u to poverovati. Većina nas su „pederčine" jer mi verujemo da smo u velikoj meri onakvi kakvima nas društvo konstantno obeležava; kao primer pokazujemo osobine koje opravdavaju našu stigmu. Postoji veliki broj neurotičnih, nesrećnih, kompulzivno promiskuitetnih homoseksualaca, prema kojima se neko može odnositi kao prema „patološkim slučajevima". Njihova je patologija, međutim, rezultat društvenih pritisaka i načina kako su oni te pritiske internalizovali, a ne rezultat homoseksualnosti kao takve. Ako su ljudi dovedeni do toga da osećaju krivicu u vezi sa bitnim delom njihovog identiteta, oni će, po svemu sudeći, osetiti velike psihološke pritiske.
Agayo 02 B

Predrasude koje utiču na manjinske živote

Kad poljubac nije samo poljubac

Zamislite da ste u baru sa svojim partnerom/partnerkom, popili ste pivo ili dva, slušate muziku, držite se za ruke, zagrlite se, možda i brzo poljubite. Ništa strašno, zar ne? Ipak, kada se radi o istopolnim parovima i običan poljubac se doživljava kao provokacija. Kada je poljubac prestao da bude poljubac?
Agayo 02 S

Usvajanje negativnih stavova o homoseksualnosti

Odrastanja u heteronormativnom okruženju

Kako gotovo svaka LGBT osoba tokom ranog razvojnog perioda usvaja negativne stavove o homoseksualnosti, izgradnja zdravog identiteta i samopoštovanja će zavisiti od toga kako sa tim odluči da se nosi. Neke osobe, kod kojih ona ostane neosvešćena, ceo život će nastaviti da žive mrzeći sebe i druge LGBT osobe, svaljujući sav teret odgovornosti i krivice za nasilje koje trpe na njih/sebe same. Čak i površan pregled oglasa na sajtovima za upoznavanje će otkriti veliku količinu sadržaja prepunih mržnje, stigmatizacije i optužbi usmerenih na druge LGBT osobe. Ovo se može razumeti kao vid odbrambenog mehanizma „ako pljujem druge – nisam kao oni“. Vređajući ostale, koji su „feminizirani“, „promiskuitetni“, „na sceni“, „bolesni“ i pripisujući im sve one najgore stereotipe koje većinsko heteronormativističko društvo ima o LGBT zajednici, osoba uverava sebe da ona sama nije takva („loša“), nalazeći time opravdanje za sopstveno bivstvovanje.