Tekstovi sa tagom: homofobija

„Stavljati toliko granica i barijera prema ljudima koji su različiti samo prema tome s kim idu i s kim žele da odu u krevet je odlika zaostalosti i primitivizma. Riječ friendly je tu u drugom planu. Sloboda i sigurnost trebaju biti u fokusu. Puno je bitnije osvijestiti ljude koji nisu kao mi“

Ruska aktivistkinja za prava LGBT osoba Elena Grigorjeva nasmrt je izbodena u svom stanu u Sankt Peterburgu, nakon što joj je ime mjesecima bilo na listi za odstrel pod nazivom "Saw" (Pila). Elena Grigorjeva pronađena je mrtva 20. srpnja, četiri dana nakon što je web stranica s listom za odstrel postala nedostupna.

Nasilni sukobi u desetom najvećem gradu u Poljskoj dokazuju širenje anti-LGBT ekstremizma u ovoj zemlji, koji je najvidljiviji putem porasta homofobičnih javnih mišljenja koja su u Poljskoj prisutna sve više u proteklih nekoliko godina.

Napori aktivističkih organizacija nisu beznačajni, ali obično nisu dovoljni, posebno u zemljama u kojima se na ljudska prava i prava manjina još uvek gleda kao na luksuz. Upravo su zbog toga važni pojedinci u čijim su rukama životi onih koji se razlikuju, i čija bi podrška mogla da napravi veliku razliku. Možda ste to baš vi.

U društvu je vidljiv napredak u tome koliko rano klinci danas prihvaćaju svoju (homo)seksualnost. S 18, 19 ili 20 godina potpuno su načisto sa svojim seksualnim porivima. Mnogi od njih su već debelo iskoračili iz ormara. Ako ne i ostavili ga daleko iza sebe te ga počeli koristiti isključivo kao skladište odjeće. Nešto o čemu sam ja danas, s 32 godine, u njihovoj dobi mogao samo sanjati. Kao i velik broj pedera moje generacije. A mnogi od njih su, kao i oni stariji, još uvijek toliko duboko u ormaru da im na osobnoj iskaznici stoji "Prebivalište: Narnija"

Iako se onima koji imaju oko za kvir teme čini da se stvari ubrzano menjaju, glasovi koji se čuju su još uvek tihi, a lica koja su spremna da se pokažu još uvek retka, pa je zajednica i dalje najvećim delom nevidljiva, a pritisak veliki, budući da ide i dalje od nasilja, a sve do izolacije i odbačenosti od većinskog društva koje takođe povređuju i ostavljaju nesagledive posledice.

Očekuje se da srpski nacionalisti u bratski Boston pošalju pakete pomoći, jer šta je ponos bez kavurme i rakije.

Hodočašće na izvorište homofobije ponekad vas povede neočekivanim stranputicama, pa je jedna od njih i tekst koji je objavljen u Reviji mladih 1971. godine, te deo: „Treba razlikovati one "pasivne" i one "aktivne" homoseksualce. "Pasivni" su u manjini, ali zato "opasniji". "Aktivnih" homoseksualaca ima više. Prema njima često izričemo vaspitne kazne odvajanjem u druge prostorije, samice ili odeljenje sa pojačanim nadzorom.“ Ako pažljivo čitamo postaje nam jasnije odakle strah od nepoznatog, te ko su krivci za širenje dezinformacija i anegdota koje manjine već decenijama guraju u mračne fioke.

Sa dve drugarice sam krenula ka Studentskom centru: grupa mladića nas je pratila, vređajući nas i pljujući na nas, u gomili ljudi. Moja prijateljica se osvrnula i samo im rekla: smirite se duše. Meni je došlo da urlam. Prolaznici su komentarisali na razne načine, uglavnom šta se petljamo sa uvrnutima, treba ih sve poubijati, prljaju našu novu Srbiju. Neki su jednostavno bili uplašeni ili zbunjeni. Ali nikoga nisam čula da kaže: pustite ih, i oni su ljudi kao i mi, imaju osnovna ljudska prava.

Mnogo je pitanja koja nemaju jasne odgovore. Svi smo mi individue, protkane svojim željama, motivima, strahovima, dilemama i čitavim spektrom emocija koje oslikavaju našu jedinstvenost, i svako od nas zna zašto ide tim putem, iako se nekome taj put čini težim. “Ne možeš razumjeti, dok se ne nađeš u toj situaciji”, kaže moja prijateljica Merima. Možda ne mogu, ali mogu ti reći da nećeš biti sama i nezaštićena ako se nekada otrgneš od straha i ponovo udahneš život. Zakon je štit koji, da bi ostvario svoju funkciju, mora biti korišten onda kada je to potrebno.

Hodočašće na izvorište homofobije ponekad vas povede neočekivanim stranputicama, pa je jedna od njih i tekst koji je objavljen u Čiku 1972. godine, te deo: „Jagger, na primer, ima čitavu koreografiju sa mikrofonom kojim barata kao falusom, prvo ga držeći između nogu i grčeći se za dušu i oči šiparica iz prvih redova, a zatim simulira felacio za homoseksualce iz mračnih uglova dvorane.“ Ako pažljivo čitamo postaje nam jasnije odakle strah od nepoznatog, te ko su krivci za širenje dezinformacija i anegdota koje manjine već decenijama guraju u mračne fioke.

Od prikazivanja prvog filma, pa sve do danas, on je bio važno i snažno sredstvo za slanje poruka koje bi u drugim komunikacijskim kanalima zalutale u beznačajnost i nebitnost.

Peder (augumentativ: pederčina; deminutiv: pederčić; u psovci: mamu pedersku) – osoba koja voli samo sebi, da je njemu dobro. Onaj koji prima (zlato, srebro, dukate, novac, nekretnine…), a ne daje. Pojam koji se najčešće dovodi u vezu sa ratnim profiterima koji su se “bez ispaljenog metka obogatili” i koji (ili njihovi potomci) unose nemir svojom malograđanštinom u kulturne urbane sredine. Politički peder: onaj koji “jede hljeba bez motike“”(popularno: bijeli hljeb), koji živi na grbači naroda s enormno visokom platom isplaćenom od poreskog novca tog istog naroda. Onaj koji “daje guzice” onoj stranci koja će ga postaviti na što značajniju funkciju u zemlji. Hinja: peder koji poltronski izvršava naredbe svoga šefa, iako zna da su pogrešne i na štetu drugih osoba, dok u isto vrijeme, dodvoravajući se oštećenim osobama, ne radi ništa kako bi se šteta otklonila ili umanjila. Lik peder: osoba muškog pola koja nervira pojavom.

Muškarci širom sveta, u želji da izbegnu bilo kakav nagoveštaj seksualnog konteksta, počnu da izbegavaju sve dodire koje bi u životu mogli da iskuse, i to slobodno može da se nazove „izolacijom od drugih“. Homofobične predrasude, te različite kampanje koje u svakom pokretu vide potencijal za seksualno zlostavljanje, društvo vraćaju u doba puritanskog odnosa prema fizičkom dodiru, a to posebno važi za muškarce, pa ovi mogu da provedu dane, nedelje, čak mesece, a da ne dodirnu drugo ljudsko biće. Posledice koje nedostatak fizičkog dodira ima na zdravlje takvih osoba su nesagledive.

U pismu upućenom Ujedinjenim nacijama, Yusof tvrdi da zakoni imaju za cilj da “obrazuju, spriječe, rehabilitiraju i njeguju”. Pismo je poslano nešto više od sedam dana nakon što je ova mala azijska zemlja uvela smrtnu kaznu za osobe homoseksualnih identiteta.