Tekstovi sa tagom: horor

Kanari 01 S

Sto godina strave i užasa (8)

The Cat and the Canary (1927): Scene iz uklete kuće

U poslednjih sto godina horor film je izrodio razna čudovišta, ali i mnogo više od toga, budući da su se uz pomoć ovog žanra manifestovale paranoje, nepoverenja i strahovi čitavih generacija. Filmovi strave i užasa komuniciraju sa strahovima koje gledaoci već nose u sebi, ali i sa skrivenim željama, te mislima koje se nikada ne izgovaraju naglas, te se radi o zapletima koji bude najosnovnije ljudske instinkte, a u moderno vreme i intelektualne rasprave čiji je cilj da ispod pokorice od straha pronađu neko dublje značenje. Horor filmovi ipak reflektuju samo ono što se u njih stavi – neki su od krvi i prosutih creva, dok su drugi sastavljeni od mnogo suptilnijih elemenata i stvari kojih se užasavamo tiho, bez ijednog vriska
Stephen King S

O romanima "Carrie" i "Isijavanje"

Kraljevstvo za Kinga

Od ranog djetinjstva, Stephen King je spoznavao u kojoj mjeri strah počinje ovladavati našim ponašanjem. U knjizi eseja Danse Macabre opisuje osjećaj koji je zavladao njime 1957. godine. Tada Sovjetski Savez uspješno šalje Sputnik u orbitu. U njemu se javlja neki strah i uviđa je da nije sve tako lijepo kao što se njemu predočuje. Amerikanci su dotad bili 'dobri momci', prvaci u svemirskoj trci, no više nije tako. Piše: 'Bio je to kraj slatkog sna… i početak noćne more.'
Flmm 01 S

Nostalg-i-ja

Neponovljiva filmska godina 1999.

Klub boraca, Matrix, Biti John Malkovich, Oči širom zatvorene, Magnolija... Bez sumnje, 1999. bila je izvrsna godina za filmove i filmofile
Zaggo 01 S

„Buđenja“. Zagor specijal, Ludens br. 32; tekst: Burattini, crtež: Barison

Western horor s hodajućim leševima

Međutim, stiče se dojam da Burattini nije imao plan, ideja kao da je došla spontano, spontano se razvijala, a kada je završila u ćorsokaku, trebalo je pokrenuti radnju da se priča nekako završi. Posljednja peripetija je njen najslabiji momenat. Možda jeste neočekivano da iza cijele misterije sa hodajućim leševima stoji žena seoskog ljekara, ali da bi preokret bio dobar nije dovoljno da bude neočekivan, treba ga i motivirati (osim toga, preokret nije nepredvidljiv nego prejeftin)
Madd 01 S

Sto godina strave i užasa (7)

A Page of Madness (1926): Film za koji niko nije znao

U poslednjih sto godina horor film je izrodio razna čudovišta, ali i mnogo više od toga, budući da su se uz pomoć ovog žanra manifestovale paranoje, nepoverenja i strahovi čitavih generacija. Filmovi strave i užasa komuniciraju sa strahovima koje gledaoci već nose u sebi, ali i sa skrivenim željama, te mislima koje se nikada ne izgovaraju naglas, te se radi o zapletima koji bude najosnovnije ljudske instinkte, a u moderno vreme i intelektualne rasprave čiji je cilj da ispod pokorice od straha pronađu neko dublje značenje. Horor filmovi ipak reflektuju samo ono što se u njih stavi – neki su od krvi i prosutih creva, dok su drugi sastavljeni od mnogo suptilnijih elemenata i stvari kojih se užasavamo tiho, bez ijednog vriska
Itti 02 S

Horor svet oko nas: „IT Chapter Two“ i LGBTIQ istorija

Izmišljeni klovnovi i prave žrtve

Xavier Dolan zapravo igra ono što se zaista dogodilo 7. jula 1984. godine, kada je ubijen Charles O. Howard, a samo zbog toga što je bio gej. Howard je, baš kao i Dolan u filmu, veče provodio sa svojim partnerom, što je isprovociralo trojicu šesnaestogodišnjaka koji su ih prvo verbalno zlostavljali, da bi ih potom pretukli, i na kraju ubili jednog od njih
Fannn 01 S

Sto godina strave i užasa (6)

The Phantom of the Opera (1925): Prvo lice horor filma

U poslednjih sto godina horor film je izrodio razna čudovišta, ali i mnogo više od toga, budući da su se uz pomoć ovog žanra manifestovale paranoje, nepoverenja i strahovi čitavih generacija. Filmovi strave i užasa komuniciraju sa strahovima koje gledaoci već nose u sebi, ali i sa skrivenim željama, te mislima koje se nikada ne izgovaraju naglas, te se radi o zapletima koji bude najosnovnije ljudske instinkte, a u moderno vreme i intelektualne rasprave čiji je cilj da ispod pokorice od straha pronađu neko dublje značenje. Horor filmovi ipak reflektuju samo ono što se u njih stavi – neki su od krvi i prosutih creva, dok su drugi sastavljeni od mnogo suptilnijih elemenata i stvari kojih se užasavamo tiho, bez ijednog vriska
Orlac 01 S

Sto godina strave i užasa (5)

The Hands of Orlac (1924): Ruke ubice

U poslednjih sto godina horor film je izrodio razna čudovišta, ali i mnogo više od toga, budući da su se uz pomoć ovog žanra manifestovale paranoje, nepoverenja i strahovi čitavih generacija. Filmovi strave i užasa komuniciraju sa strahovima koje gledaoci već nose u sebi, ali i sa skrivenim željama, te mislima koje se nikada ne izgovaraju naglas, te se radi o zapletima koji bude najosnovnije ljudske instinkte, a u moderno vreme i intelektualne rasprave čiji je cilj da ispod pokorice od straha pronađu neko dublje značenje. Horor filmovi ipak reflektuju samo ono što se u njih stavi – neki su od krvi i prosutih creva, dok su drugi sastavljeni od mnogo suptilnijih elemenata i stvari kojih se užasavamo tiho, bez ijednog vriska
Hunch 01 S

Sto godina strave i užasa (4)

The Hunchback of Notre Dame (1923): Žal za monstrumom

U poslednjih sto godina horor film je izrodio razna čudovišta, ali i mnogo više od toga, budući da su se uz pomoć ovog žanra manifestovale paranoje, nepoverenja i strahovi čitavih generacija. Filmovi strave i užasa komuniciraju sa strahovima koje gledaoci već nose u sebi, ali i sa skrivenim željama, te mislima koje se nikada ne izgovaraju naglas, te se radi o zapletima koji bude najosnovnije ljudske instinkte, a u moderno vreme i intelektualne rasprave čiji je cilj da ispod pokorice od straha pronađu neko dublje značenje. Horor filmovi ipak reflektuju samo ono što se u njih stavi – neki su od krvi i prosutih creva, dok su drugi sastavljeni od mnogo suptilnijih elemenata i stvari kojih se užasavamo tiho, bez ijednog vriska
Nossfe 01 S

Sto godina strave i užasa (3)

Nosferatu, eine Symphonie des Grauens (1922): Pacoliki monstrum šiljatih prstiju

U poslednjih sto godina horor film je izrodio razna čudovišta, ali i mnogo više od toga, budući da su se uz pomoć ovog žanra manifestovale paranoje, nepoverenja i strahovi čitavih generacija. Filmovi strave i užasa komuniciraju sa strahovima koje gledaoci već nose u sebi, ali i sa skrivenim željama, te mislima koje se nikada ne izgovaraju naglas, te se radi o zapletima koji bude najosnovnije ljudske instinkte, a u moderno vreme i intelektualne rasprave čiji je cilj da ispod pokorice od straha pronađu neko dublje značenje. Horor filmovi ipak reflektuju samo ono što se u njih stavi – neki su od krvi i prosutih creva, dok su drugi sastavljeni od mnogo suptilnijih elemenata i stvari kojih se užasavamo tiho, bez ijednog vriska
Ffanti 01 S

Sto godina strave i užasa (2)

The Phantom Carriage (1921): Posao posle smrti

U poslednjih sto godina horor film je izrodio razna čudovišta, ali i mnogo više od toga, budući da su se uz pomoć ovog žanra manifestovale paranoje, nepoverenja i strahovi čitavih generacija. Filmovi strave i užasa komuniciraju sa strahovima koje gledaoci već nose u sebi, ali i sa skrivenim željama, te mislima koje se nikada ne izgovaraju naglas, te se radi o zapletima koji bude najosnovnije ljudske instinkte, a u moderno vreme i intelektualne rasprave čiji je cilj da ispod pokorice od straha pronađu neko dublje značenje. Horor filmovi ipak reflektuju samo ono što se u njih stavi – neki su od krvi i prosutih creva, dok su drugi sastavljeni od mnogo suptilnijih elemenata i stvari kojih se užasavamo tiho, bez ijednog vriska
The Lodge 3

Ekskluzivno sa filmskog festivala u Karlovim Varima

"The Lodge", horor koji će postati klasik

Prva stvar koju Franz i Fiala ruše je zabluda da su deca po definiciji nevina i nesposobna za mržnju ili hladni prezir jer već njihovi nehajni nestašluci mogu da budu surovi. Nije to novo u žanru, jezivo dete kao antipod magičnom je provereni horor-standard i mnogi horori kapitaliziraju na toj inverziji. Međutim, autorski dvojac ovde u kreativnom smislu odlazi nekoliko koraka dalje i izvan uvreženih klišea
Dlvil 01 S

Tačno u pet

Tetka Satana u posjeti

Neko bi možda pomislio da se iza tetkinog imena krije neka vrlo zanimljiva priča, ali nije tako. Baka je jednostavno mislila da to može da bude sasvim normalno žensko ime. Hana. Lana. Ana. Stana. Satana. Njoj je to bilo sasvim logično. Pored toga, to ime ima neku snagu, neku prodornost, kao „satara“, s tim da je to omekšano ovim posljednjim slogom, koji sadrži „n“ umjesto „r“ – kao nešto što vas udari svom snagom, a onda umjesto da vas dokrajči, nježno vas uljuljka i objasni vam da je sve u redu
Ffll 01 S

Ponovo radi bioskop

Festival Diagonale: Pet filmskih preporuka

Austrijski nacionalni kinematografski festival održava se u Grazu sredinom prema kraju marta svake godine, a pod nazivom Diagonale. Na njemu se prikazuju domaći filmovi i brojne koprodukcije svih rodova i formata: kratki i dugometražni, dokumentarni igrani i eksperimentalni. Ove godine specijalno za XXZ vaš kritičar izdvaja pet dugometražnih igranih filmova.
Avvit 01 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (14)

Bram Stoker: Reči ljubavi kao preteča Drakule

Budući da nije jasno da li se Whitman identifikovao kao gej ili biseksualni muškarac, a najverovatnije zbog toga što se i nije identifikovao jer u to vreme takve etikete nisu postojale, danas se o njemu najčešće govori kao o „kvir“ pojedincu, a zbog toga što moderno vreme ne može bez obeležja. Iz Stokerovih pisama može da se pročita da je Whitmana smatrao idolom, te je mesecima pre nego što će objaviti svoju prvu kratku priču, a 25 godina pre velikog Drakule, poslao pismo koje je privuklo Whitmanovu pažnju.