Tekstovi sa tagom: hrana

Bukovv 02 S

Stričeva kuharica

Stričev šugo od bukovača

Nakon duljeg vremena opet sam se uhvatio kuhanja i to iz čisto praktičnih razloga. Htio sam se malo „odmoriti od mesa”. Barem jedan dan. A bila je dobra prilika jer sam na merkatu naletio na prekrasne i svježe bukovače
Aggga 01 S

Između krivice i žudnje

Hrana kao romansa

Svakodnevni obroci često nisu skuhani s ljubavlju već s kombinacijom napetosti, anksioznosti i bijesa, osjećaja koji proizlaze iz uvijek krajnje nategnutog vremenskog okvira, bojazni o nutritivnoj i zdravstvenoj vrijednosti pripremljenih namirnica, političkoj i ekonomskoj osviještenosti o problemima njezine dostupnosti i etičnosti. Moje obožavanje hrane za sobom vuče čitavu gomilu manje ili više potisnutih značenja i asocijacija koje proizlaze kako iz generalnih shvaćanja, tako i iz vlastite, intimne povijesti. Emocionalna veza koju svakodnevno ostvarujem s hranom tako se iznova i iznova razotkriva kao mjesto proturječja – žudnje i potiskivanja, nevoljkosti i dužnosti, radosti i tjeskobe
Velški zec

Beleške iz Moneove kuhinje (15)

Velški zec i sufle od sira

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova
Kačamak

Dobro jesti, a ne mršaviti

Kačamak, proja i američki kukuruzni hleb

Moja proja je Tradicionalni američki kukurzni hleb. Slučajno sam naišao na taj recept u maloj hlebnoj bibliji, način pripreme je atipičan i ima butera u receptu, ali ukus je kao normalna, nedekadentna domaća proja. U stvari najviše su me privukle mere: taman za onaj manjim pravougaoni duguljasti pleh, koji se može naći u svakoj kuhinji, kao i to što se koristi buter. U finansijski srećnim godinama, uz tu „američku proju“ sam gledao noćne prenose dodele Oskara
Lignj 01 S

Stričeva kuharica

Lignje punjene na Stričev način

Lignje se mogu spremati na jako puno načina. Ja ih volim svakako, a punjene posebno. Kako sam danas, ispred ulaza u ribarnicu, sreo jednu poznanicu koja me pitala iznenađeno da li ja stvarno i kuham to što pišem, opijen mirisom ribarnice dobio sam nadahnuće i odlučio da ću sutra spremiti mojima za ručak lignje punjene na ovaj osebujni način. Imam sve što mi treba osim lignji i vina, ali to nije nikakav problem jer i jednog i drugog uvijek ima na raspolaganju. Treba jedino paziti da nabavite naše – domaće lignje. Jadranske, a ne japanske
Fegato 01 S

Stričeva kuharica

Jetrica na venecijanski

Jetrica na venecijanski jedno je od mojih omiljenih jela. FEGATO DI VITELLO ALLA VENEZIANA – tako to zovu Talijani. Oni je rade drugačije nego mi u Istri, a ja opet dodam kod pripreme neku svoju 'caku' da joj dadem malo više 'šmeka'. Neću reći koja je to 'šmek caka', nego otkrijte sami ako vas je volja
Sarrm 02 S

Stričeva kuharica

Lako do sarme

Nikad nisam mislio da bi pisanje recepta o sarmi moglo biti tako zaguljeno. Ali stvarno zaguljeno. Vjerujte mi da pokušavam to napisati još negdje od predbožićnih blagdana prije tri godine, ali nikako da sjednem i da nešto suvislo napišem
Vgtta 03 S

Šezdeseti rođendan: Vegeta, brend koji je obeležio jednu državu

Tajna koja se ne govori svima

Glavna zvezda “Malih tajni” bio je čovek iz naroda, pripadnik radničke klase, Stevo Karapandža, šef kuhinje brojnih zagrebačkih hotela i restorana. Uz njega smo, slušajući priče o jelima koja prave neki drugi i drugačiji ljudi, u vazda toplijim krajevima, iz Istre, sa otoka, ali i sa krajnjeg juga Jugoslavije, putovali i zamišljali krajeve koji čekaju da ih obiđemo, slušali unekoliko izmenjenu, zapadnu varijantu svog jezika, naučili šta su papar, zdjela, vrhnje, žlica (“dvije žlice Vegete bile su neizostavne za božanstveni ukus”, kao iz stroja profesora Baltazara”).
Hleib 01 S

Hleb kao tempirana bomba

Test intolerancije na hranu, merilo svih stvari

Stomak je merilo duše, a ko će bolje da ga izmeri ako ne test intolerancije na hranu. A, hleb niko ne pipa kao da je tempirna bomba i svaki ima svog dilera za hleb, koji zna od kog je zrna i kalibra
Belluk 02 S

Mutno polje ljutine

Lukojedi, ovisnici o adrenalinu

Bilo kako bilo, češnjak nije za svakoga. Smrdi još i gore od klasičnog luka. Pojesti sirov režanj doživljaj je za sebe; želudac ga doživljava poput negativca iz hollywoodskog B-filma, poput raspjevanog arhizlikovca iz bollywoodskog ब filma ili pak, na kraju krajeva, na kakvog đavoloida iz nenarodnih bajki blizanaca Grimm
Lbba 01 S

Ravničarski divani

Lebac, kruv, kenyér

Sve do prvih decenija 20. stoleća većina kuća je pekla svoj hleb, a od tog vremena u gradskim i seoskim domaćinstvima umešen hleb bi bio nošen kod pekara da se ispeče (na salašu se hleb pekao u kući sve do druge polovine prošlog veka). Kasnije je kupovan pekarski hleb (u Somboru je, osim u pekarama, domaći pšenični, kukuruzni i raženi hleb prodavan na Trgu Sv. Trojstva, na niskim drvenim klupama), a i tada je u zamenu za hleb moglo da se da brašno.
Knedl 01 S

Parizer za doručak i ručak za tri dana

Kako se jelo osamdesetih

Sećate se vremena stabilizacije, bonovi za kafu, ulje i šećer. Imala sam u kući neki kuvar u kome je skoro svaki recept tražio slatku pavlaku, a nije bilo šanse da je nađem u običnim prodavnicama, samo sam mogla da gledam slike tih poslastica. Srećom, mama je radila na Dedinju pa je povremeno dopremala  “egzotičniju“ robu iz, za to vreme, super snabdevenog  C-marketa
Suljp 01 S

Vojnički grah

Za JNA gurmane

Mi, blesavi papci i luzeri koji smo savjesno odradili svoj dug, uz vrijedna prijateljstva i vojničko drugarstvo te jedno ogromno i neprocjenjivo iskustvo u odrastanju, pamtimo i taj vojnički grah kao nešto najbolje što se tada pripremalo u vojnim kuhinjama
Pasta all'amatriciana

Kaj to fino miriši?

Amatriciana, ti amo

Riskirajući jezikovu juhu što nisam pojeo preostalo zelje („da se ne baci“, jel’te), odlučim napraviti nešto lagano, na brzinu. Računam, pojest ću ja to pa kad se draga vrati mogu s njom za večeru podijeliti onu njenu delikatesu. Od brzinskih stvari najviše volim tjesteninu, brzo se sprema i energetski je hranjiva pa se sjetim jednog od svojih najdražih jela, još dok sam lutao po Italiji, stare dobre amatriciane
Mrtva priroda s bocama

Beleške iz Moneove kuhinje (2)

Trpeza s kraja veka

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova