Tekstovi sa tagom: hrana

Ja sa posebnon pažnjon pratin razvoj tih sredstava za pranje suđa, jerbo mi je to sa suđiman najteže od svega kad su kućanski poslovi u pitanju. Mislin da oni Sizif malo pretjeruje kad misli da je baš on radija najteži posal na svitu gurajuć oni kamen uzbrdo i trčeć za njim nizbrdo. Vidi se odma da taj u životu nije suđe opra. Jer da je, zna bi da je guranje one stinčuge, u odnosu na pranje suđa, imalo kakvi takvi smisao. Ako ništa, cili svit danas zna za njega i za ti njegov bovan.

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova

Znam da je leto i da je čak i u tupom „Blicu“ dosadno i isprazno, ali zato „Blicova“ zakonita supruga po imenu „Blic žena“ ne miruje; u dokonom raspoloženju „Blic Woman“ objavila je senzacionalno-šokantno-edukativni tekst pod horror naslovom „Smrtonosni zalogaji: 7 otrovnih namirnica koje verovatno imate u svojoj kuhinji“. Kao autor potpisuje se izvesni „I. Funduk“, što više liči na povrće nego na čoveka, ali neka mu bude. Ono što mu e-novine oprostiti neće jeste da je dokazao tezu da je novinarstvo u Srbiji postalo Meka za poremećene ludake s košticom u glavi. Ovo remek-delo prenosimo u integralno-pšeničnom obliku mentalne plesti from tačka 1 to tačka 7; izvolite da se oduševite! Summertime & the mozak is easy!

Reklama za kuvar pojavila se u New York Times-u 1. decembra 1965, te mnogi taj datum uzimaju za početak gej oslobođenja. Hoganov stil je bio oštra suprotnost tadašnjem aktivizmu koji se zasnivao na tome da se gej muškarac predstavi potpuno heteronormativno, što je valjda jedini način da neko bude poštovan. Ilustracije Davida Costaina su dodatno pojačale tu razliku, te knjizi dali ono što se u to vreme opisivalo kao „luckast ton.“ Tako, na primer, ilustracija za recept za francuski preliv za salatu prikazuje Hogana kako pleše sa dva muškarca u evropskim korsetima i suknjama, dok je u receptu za goveđe pečenje Hogan predstavljen kao zgodni matador koji kroti divljeg bika.

Nedavno sam na fb naletio na odličan recept jedne frendice koju nikada nisam ni vidio ni upoznao, ali koja ima sličnu filozofiju hranjenja mojoj. Njen sam jednostavan recept malo preradio i prilagodio ga svom ukusu, a radi se o prokulicama s puretinom, finoj klopi koja osvaja na prvi okus

Miris koji bi se počeja širit kućom čim bi sarma prokrčkala, bija je neusporediv sa ičim u povijesti kulinarstva. U praznično vrime, taj miris se širija cilom našom zgradom, jer je svako domaćinstvo koje imalo drži do sebe - sarmijalo. Sarmijali smo mi, sarmijali su naši susidi, naš kvart, cili grad, a bogami i naša rodbina u Šibeniku i Zagrebu, te naši prijatelji u Beogradu, u Skoplju, u Titogradu, Ljubljani i svim ostalim gradovima. Sarmijala je kompletna bivša država složno, i niko nije moga ni u ludilu pomislit da ćemo jednoga dana sarmijat svako za sebe.

Treći miris iz kuhinje koji me baci u prošlost je onaj od kelja kuhanog kao varivo. Mama je bila pravi majstor u njegovoj pripremi i, iako mi klinci (baš kao i ovi današnji) nismo pretjerano uživali u povrću, uvijek ga je znala zakamuflirati nekim drugim aromama pa sam ja u čast na moja davna sjećanja odabrao jednostavan recept tog čušpajza od kelja sa suhim špic rebrima i kobasicama

“Emigrantski kuvar” je kolekcija priča-recepata, knjiga neobične strukture, vrcava, pitka, puna iskričavog duha, na trenutke tragična i opora, ali uvek začinjena prepoznatljivim gorkim humorom Dejana Novačića, autora kultne knjige “SFRJ za ponavljače”. Pisac predgovora Ivan Tasovac napisao je za “Emigrantski kuvar”: "Ako računate da, striktno poštujući recepte iz ovog kuvara, nekog nahranite - teško da će vam to poći za rukom. Ali, ako imate nameru da nekog šarmirate - ovo je prava knjiga za vas”. Naravno, moto knjige otkriva o čemu je reč: “Sve što ste hteli da znate o jugoslovenskoj kuhinji, ali nemate više koga da pitate”... U nekoliko nastavaka, sa dozvolom autora, objavićemo najzanimljivije delove ove lucidne, nostalgične i duhovite knjige

“Emigrantski kuvar” je kolekcija priča-recepata, knjiga neobične strukture, vrcava, pitka, puna iskričavog duha, na trenutke tragična i opora, ali uvek začinjena prepoznatljivim gorkim humorom Dejana Novačića, autora kultne knjige “SFRJ za ponavljače”. Pisac predgovora Ivan Tasovac napisao je za “Emigrantski kuvar”: "Ako računate da, striktno poštujući recepte iz ovog kuvara, nekog nahranite - teško da će vam to poći za rukom. Ali, ako imate nameru da nekog šarmirate - ovo je prava knjiga za vas”. Naravno, moto knjige otkriva o čemu je reč: “Sve što ste hteli da znate o jugoslovenskoj kuhinji, ali nemate više koga da pitate”... U nekoliko nastavaka, sa dozvolom autora, objavićemo najzanimljivije delove ove lucidne, nostalgične i duhovite knjige

Onda je zagrlim, kao što se već grle oni koji su se grlili pre nego je nebo postojalo. I dok je tako grlim, jedva čekam da se ujutro opet rodim, da sa njom opet ostarim, dok jednog dana ne zaspim, i nikad se više ne probudim, u nekim zboranim, pamučnim dlanovima, što na vruć hleb mirišu.

Prvi dani jeseni i šuma me je počastila grmačama (neki ih zovu i gole puze). To je vrlo zahvalna gljiva koju se može osušiti, duboko zamrznuti ili kiseliti no najbolje ju je odmah pripremiti svježu. Evo jednog jednostavnijeg recepta

Ne jedem ja baš te fore o ljubavi na prvi mig, al' on je iznimka jer se volimo jednako snažno od devedesdruge. Pamtim ga još iz ere bočice. Onako skroz na rijetko dok mu čokoladni sluzavi listići jedva prolaze kroz dudu

Malo je poznato da je Tin uz pjesmarenje i dobru kapljicu imao još jednu strast; volio je dobar zalogaj. Pošto se nikad nije ženio njegova domaćica s kojom je živio, gospođa Rezika, brinula je o njemu kao o svojem najbližem

Dobra priprema je majka kulinarstva, ratnih i ljubavnih operacija i još koječega. Zato, sam u kući, pustio sam si malo glasnije Floyde i njihov Wish you were here i otvorio hladno pivo

Fotograf Ivan Chernichkin proveo je neko vreme sa pastirima koji žive i čuvaju stada u Karpatima, te došao do zaključka da je romantizovana predstava o njihovom poslu pomalo preterana. Plavo nebo, zelena trava, bistri potoci, te čist planinski vazduh, opšta su mesta u idealizovanim predstavama o pastirskom životu, koji se odvija daleko od civilizacije, a idili doprinosi i pastir koji usni pod stogodišnjim stablom kojem ne preti testera modernog života. Tu su, naravno, i ovce, te druga sitnija i krupnija stoka, a svaki dan od maja do oktobra liči na onaj prethodni. Upravo je to ono što čini da o ovakvom životu maštaju oni koje su duboko zagrizle čeljusti svakodnevnog stresa i gužve. Ipak, malo je onih koji stvarno poznaju prirodu ovog posla, te znaju za paklene muke napornog pastirskog života. Čak i rudari imaju uređenije radno vreme, te poneki slobodan dan, što za pastire ne važi, pa tako još jedna bajka beži sve dalje od stvarnog života.