Tekstovi sa tagom: hrana

Fotograf Ivan Chernichkin proveo je neko vreme sa pastirima koji žive i čuvaju stada u Karpatima, te došao do zaključka da je romantizovana predstava o njihovom poslu pomalo preterana. Plavo nebo, zelena trava, bistri potoci, te čist planinski vazduh, opšta su mesta u idealizovanim predstavama o pastirskom životu, koji se odvija daleko od civilizacije, a idili doprinosi i pastir koji usni pod stogodišnjim stablom kojem ne preti testera modernog života. Tu su, naravno, i ovce, te druga sitnija i krupnija stoka, a svaki dan od maja do oktobra liči na onaj prethodni. Upravo je to ono što čini da o ovakvom životu maštaju oni koje su duboko zagrizle čeljusti svakodnevnog stresa i gužve. Ipak, malo je onih koji stvarno poznaju prirodu ovog posla, te znaju za paklene muke napornog pastirskog života. Čak i rudari imaju uređenije radno vreme, te poneki slobodan dan, što za pastire ne važi, pa tako još jedna bajka beži sve dalje od stvarnog života.

Nakon stotina godina ukrštanja lubenica je promenila boju, te joj je unutrašnjost postala više crvena, a stručnjaci u poslednje vreme pokušavaju i da se potpuno otarase semenki, te to nazivaju sledećim logičnim korakom u domestifikaciji. Tako će sledeće generacije sa fotografija saznavati o tome da su lubenice nekada imale semenke, dok će o još starijim rođakama, te primercima svetlije unutrašnjosti, moći da uče samo iz renesansnih umetničkih dela.

Uz ovaj recept za začeće nudim i onaj drugi, gastronomski, jer kažu da ljubav ide kroz želudac koji ne poznaje nacionalnost, vjeru, boju kože i pripadnost po spolu i rodu

Da bi svaki dan donio nove okusa istih ili sličnih namirnica, bitno je poigravati se začinima u obliku marinada. Zašto marinade? Jednostavno, namirnice će kombinacijom bilja, ulja, octa, limunovog soka ili jogurta kroz određeno vrijeme mirovanja poput spužve upiti veći dio okusa koje ste im dodali

In vino veritas iliti istina je u vinu. Gdje je istina u spajanju jela i pila – koje vino bi trebalo piti uz određena jela? Što je s desertima? Kada je bolje piti suho, a kada slađe vino? Jurica savjetuje koja vina treba piti uz ribu i sir, a koja uz meso i poslastice

Jedno od pitanja na koje su se uvijek – najčešće bedasto - lomile hrvatske gastronomske ambicije je pitanje izvornosti jela. Pa i pitanje je li dalmatinskoj kuhinji koja privlači gastro-turiste mediteranska komponenta otežavajući faktor? Čak i – mana? Naravno da nije, već je prednost. Isticanjem mediteranske „note“ (koja objedinjuje i „morsku“ i „kontinentalnu“ gastronomsku komponentu) dalmatinskoj kuhinji daje zahvalan širi kontekst. Potom, i u Dalmaciji kao i na drugim prostorima gdje su se križali različiti kulturološki i civilizacijski utjecaji, teško je – ili pak nemoguće – govoriti o jelima koja su isključivo autohtona odnosno izravan produkt neke lokalne gastronomske tradicije koja ne bi bila ozračena tuđim utjecajima

Iduće smo jutro imali puno vremena da istražimo San Giorgio di Perlena. Da bude bolje, poklopio se nekakav svetac lokalni i apsolutno ništa nije radilo. Činilo se da tu nitko ne živi

Vjerojatno ste i sami čuli priču, prežvakaniju od bureka samog, o tome kako burek može biti samo od mesa, a sve ostalo su pite. Zagovaratelji ove teze na jednoj su razini u pravu. U Bosni i Hercegovini, burek je doista naziv za jelo od vučenog tijesta punjenog mesom, obično sjeckanim ili mljevenim, najčešće spiralnog oblika. Problem je, međutim, što takva podjela vrijedi samo u BiH

Tagine (ili tajine) je tradicionalna berberska glinena posuda za kuhanje. Posebnog je oblika i prilagođena je područjima gdje je voda zlato. Njen je poklopac konusnog oblika pa para cirkulira i tako štedi tekućinu, a u njemu se može kuhati sve, od juha i povrća pa do mesa ili ribe.

U našem podneblju živio je jedan poznati književnik čiji je život, hotimice ili ne, bio prilično vezan uz minimalno svake vrste, a to je Ivo Andrić. Ne samo da je cijeli život bio zaljubljen u samo jednu ženu, Milicu, nego je dobio i samo jednog Nobela, onog za književnost. Zanimljivo je da je svoje najpoznatije djelo želio nazvati „Na Drini ćuprijica“ no nakladnici i određene komisije mu to nisu dozvolili

Jedni vele da je pravi žgvacet onaj od kokoši, drugi da je od boškarina, treći od divljači i tako dalje, ja sam ga radio od mljevenog junećeg mesa. Isto tako kažu da uz njega idu njoki, neki spominju razne vrste tjestenina i palentu, a ja sam se odlučio za fuže

Posle žestokog napada panike kako spasti dete iz čeljusti veganskih „sektaša“, pokušah da se utešim racionaliziranjem cele stvari; ono, medicinska zaštita pučanstva nam je ionako već odavno otišla u penis, lekari u stampedu beže u finansijski toplije krajeve, pa će nam uskoro preostati jedino da se zdravstveno uzdamo u se i u svoje kljuse, pri čemu bi, razumljivo, izvesne korekcije u ishrani mogle imati samo pozitivan učinak

Nakon što je pobjegao u Argentinu, ranjen i slab od atentata, Pavelić je umro u Frankovoj fašističkoj Španjolskoj. Mrtvog, na kuhinjskom podu našla ga je njegova kći, a u posudi na štednjaku je bio tek spravljen i još topao – ragu bolognese

Kad je pre nekoliko godina otvoren web-sajt JNA-kuvar, mnogi su bili oduševljeni: sve je bilo tu, količine, sastojci, način pripreme, no ono čega nije bilo jeste onaj osjećaj koji mladac istrgnut od doma i mamine spize ima dok čeka u redu s 200-tinjak sličnih sebi moleći da porcije graha potraju dok i na njega ne dođe red. Zapravo, vojnički je grah jedino jelo koje se pamti, a dan je u pravilu bio dobar ako je na meniju bio grah

U to vreme su majke svojim kćerima pričale razne priče, a kako bi se ove uzdržavale od seksa: „ako poljubiš mladića odmah ćeš ostati trudna“, „ako te vidi golu, ostaćeš trudna“, „ako vidiš golog muškarca, pa se pomazite, rodićeš blizance“ „neke devojke su ostajale trudne samo zato što se muškarac očešao o njih na ulici“, I svi su bili opsednuti i brinuli o trudnoći iz bajke.