Tekstovi sa tagom: hrana

Nakon što je pobjegao u Argentinu, ranjen i slab od atentata, Pavelić je umro u Frankovoj fašističkoj Španjolskoj. Mrtvog, na kuhinjskom podu našla ga je njegova kći, a u posudi na štednjaku je bio tek spravljen i još topao – ragu bolognese

Kad je pre nekoliko godina otvoren web-sajt JNA-kuvar, mnogi su bili oduševljeni: sve je bilo tu, količine, sastojci, način pripreme, no ono čega nije bilo jeste onaj osjećaj koji mladac istrgnut od doma i mamine spize ima dok čeka u redu s 200-tinjak sličnih sebi moleći da porcije graha potraju dok i na njega ne dođe red. Zapravo, vojnički je grah jedino jelo koje se pamti, a dan je u pravilu bio dobar ako je na meniju bio grah

U to vreme su majke svojim kćerima pričale razne priče, a kako bi se ove uzdržavale od seksa: „ako poljubiš mladića odmah ćeš ostati trudna“, „ako te vidi golu, ostaćeš trudna“, „ako vidiš golog muškarca, pa se pomazite, rodićeš blizance“ „neke devojke su ostajale trudne samo zato što se muškarac očešao o njih na ulici“, I svi su bili opsednuti i brinuli o trudnoći iz bajke.

Pitanje je da li imate uvjete za sve ovo šta ću vam danas reći kako se priprema. Ali ako slučajno imate uvjete – e onda bi bilo jako bedasto da i ne probate ovaj "iskonski" način pripreme jedne izuzetne delicije

Nedavno je bila obljetnica smrti prvog hrvatskog predsjednika pa je red da ga se i ja prisjetim. Tri su malo poznate zanimljivosti vezane uz njega, a o kojima se malo zna. Prva je anegdota vezana uz Franjine posljednje trenutke, a ide ovako: netom prije nego što je pao u komu, svjedoči tadašnja glavna sestra bolnice KBC Dubrava Manda Bagić, prvi hrvatski predsjednik je pogledao u časnu sestru Beatricu koja je stajala uz njegov krevet i rekao: “Idemo, idemo!”. Pitala ga je: “Kamo, predsjedniče, pa u bolnici smo?!”, a on je nastavio kao da je nije čuo: “Idemo na Mirogoj, samo ne opet u Jugoslaviju! I na samrti Franjo se sjetio Jugoslavije

Finih sam gljiva nabrao u šumi pa odlučio napraviti još finiji ručak. Krenem s pripremom i čišćenjem šumskog mesa i povrća pa otvorim malo prozor. Jesen tek krenula, a vani još ljetna temperatura. Dolje ispod prozora, s oraha, ptičice razvaljuju pjesmom

Bulgur (arapski: برغل‎‎) je žitarica koja se dobije iz nekoliko različitih vrsta pšenice procesom termičke obrade i lomljenja zrna (starim oko četiri tisućljeća), a bila je omiljena namirnica Sulejmana Veličanstvenog

Očistim ga i izvažem, bijednih 22 dag i tada mi postane jasno zašto ga seljaci ne uzgajaju. Uz to, marinirao sam puretinu i odlučio sve napraviti u woku

Armand Habazaj, naš vredni urednik iz Tirane, otkriva nam mesto gde hedonizam živi punim plućima. Dobrodošli u tiranski “Mullixhiu”! U tradicionalni restoran koji po mnogo čemu nije tradicionalan; za početak – ambijent koji se ne viđa često, ali u potrazi za sofisticiranošću kao da izgleda familijarno, toplo. Jedno od novijih mesta u Tirani preko noći je postalo izuzetno popularno; sistem “od farme do trpeze” ovde funkcioniše besprekorno – okruženi ste originalnom albanskom hranom iz lokalne bašte, sa modernim twistom u načinu kako se jela serviraju ili prave pred vašim očima. Usred restorana su tri mlina gde se melje brašno za hleb; escajg je u fiokama ispod stola; beli tanjiri ručne su izrade. Cveće, drveće lišće pokrivaju restoran i nagoveštavaju da je ovde sve sveže. Meni od osam jela košta 14 evra po osobi. Ako dođete u Tiranu, evo adrese: Grand Park of Artificial Lake, Promenade “Lasgush Poradeci”, Tirana, Albania. Možete rezervisati sto za sebe i svoje goste: +355 (0)69 666 0 444. Radno vreme od ponedeljka do nedelje: 07-22h.

Ražani hleb je poneo titulu finskog tradicionalnog jela na glasanju koje se održalo povodom stogodišnjice finske nezavisnosti

Nju Rošel (New Rochelle) potiče još iz 1688. i spada u sedamnaesti po veličini grad u državi Njujork. Proglašen je za jedno od najboljih mesta u celoj zemlji za odgajanje dece i trinaesti najbolji grad za život. Wow! Ko bi rekao? Mogu vam reći da se ne stiče takav utisak dok se šetate južim delom Mejn ulice, pošto vas ljudi namrgođeno gledaju ili vas psuju što ih slikate, a vi u stvari fotografišete restoran (i nikako ne želite da vam se prolaznici nađu na slici)

Ovi hijeroglifi gore (žao mi je što fale i moja druga dva omiljena slova, „å“ odnosno „æ“, probaću da ih ubacim, makar u ime Džontrinog sestrića rođenog u Brobyværku, ili Ålborgu, ne mogu da se setim), dakle, ovi hijeroglifi gore znače – "faširane šnicle". Sa umakom i restovaim krompirićima. Faširane su šnicle, kao, nacionalno jelo. Samo se ne zna da li Šveđana ili Danaca. Neće oni zaratiti zbog toga, ne bojim se. Ovako kako sam ih ja spremio, dne 18. junija fiškalne 2010, ispalo je šveđanski, ali na danskom tlu, kao neka vrsta (potpuno nepotrebne) ”upoznajte se, nemojte da ratujete” – akcije, u organizaciji plavih beretki i konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji. U neskandinavskim etničkim vicevima obično neka plavuša s kikama i u uskim hlačicama nudi ”Swedish meat balls” iz košarice, pa se skine gola i skoči na stare i mlade oko nje. (Ili sam to pomešao Benija Hila, danske porniće i Stevu Karapandžu?!)

Sveta matera naša Srpska pravoslavna crkva brine o svakom svom čedu, a najviše o slabijem polu, koji upravo zbog svoje slabosti predstavlja lak plen za Đavola i njegovu demonsku družinu. Greh vreba potomkinje pramajke Eve na svakom koraku, ne može poštena pravoslavna žena da se okrene a da ne naleti na neko iskušenje, pogotovo u ovim modernim vremenima, kad se vasceli svet odrodio od Boga, a nesrećna Srbija krenula putem bogoboračkog Zapada. Nasuprot klevetnicima koji crkvu optužuju za mizoginiju, istina je potpuno drugačija. Da SPC najviše brine upravo o ženama vidi se i po "Podsetniku za ispovest u ženskom rodu" objavljenom na sajtu Pakibitija, koji kruži i po drugim pravoslavnim sajtovima i forumima, a koji ima čak 1023 detaljna uputstva koja će pomoći ženi pravoslavnog kova kad krene kod duhovnika da ispovedi svoje grehe. Da bismo pokazali koliko crkva brine o vernicama izdvojili smo samo neka uputstva i pokušali da ih primenimo u praksi, na konkretnoj ženi koja se u ovom slučaju zove sasvim prikladno - Pravoslavka

Ne mogu da sjetim koliko sam puta posetio „Uno“, ali je broj impresivan; još kad sam, u ranim turističkim godinama, otkrio da imaju teletinu ispod peke, s krumpirom koji je slađi od šećera, umro sam od gastronomske sreće; kao addict sam se navukao na „Uno“, bez obzira što bi kao tzv. Srbin trebao imati rezervi glede hrvatskih delicija. Ali, prvi moj susret s teletinom ispod peke ravan je erotskom iskustvu de luxe; miris, okus i ljubavni dodir nepca s mesom, uz mladi slavonski sir, zelenu salatu s radičem i vreli kruh iz krušne peći

Zaokupljeni megdanom protiv vekovnih neprijatelja koji nam milenijumima rade o glavi, neprestance budni na polumrtvoj straži srpstva, netremice motreći na velike svetske sile koje su mobilisale sve raspoložive snage ne bi li naš slobodarski narod porobile, držeći na oku krupne kapitaliste koji bi da nas načine uznicima i da nas sliste, baveći se isključivo agresorima koji su nas dostojni, dakle kapitalcima po meri naše velelepne veličine, potpunce smo zanemarili mikrosvetove, a oni su bezočno zloupotrebili naš nehaj i prišunjali nam se iza leđa, namerni da zabodu hiljade i milione ubojitih milinoževa tamo gde nas najviše boli