Tekstovi sa tagom: humor

Kako uništiti nečiji dan ili samopoštovanje, kako uspješno dobiti neželjeni otkaz ili slomiti vrijednu umjetninu – sve je tu na jednom mjestu. Nadam se da ćete se među tisućama korisnika koji dijele gotovo nerealne anegdote i očajne ispovijesti ohrabriti i podijeliti priču o jednom lošem danu

Sa dolaskom zime privredne aktivnosti u cel Leskovac opadav. Osim cepenje drva za 150 dinara po kubik, jedini izvor prihoda predstavljaju nečisteni trotoari. Četri su uslova koja treba da budu ispunjena: 1) da se led usija; 2) da baš tuj mora da prođete; 3) da posedite jedno 4-5 sata kod gipsara na ortopediju 4) da tužite opštinu i da poviše pare advokat uzme nego vi. Lakše do pare dolaziv stariji sugrađani koji idu po leb na minus 10 kao i teže zapošljiva kategorija mladih s izlizane patike. Kršenje koske donosi sigurnu zaradu dok padanje na debelu guzicu zna da prođe bez posledice. A posledice su da nema pare

Prešli smo 1600 metra i primećujemo da je kazaljka za gorivo utrčala u crveno. Dva su razloga za ovu pojavu. Mož se plovak pokvario, a možda i ne sipujemo gorivo jer nismo primili platu od mart. Vozimo se dalje i nadamo se da neće uvuče vazduh u sistem

Jednom davno, u vrijeme kada smo redovito kupovali tiskane dnevne novine, posebno drag i važan dan bio je petak. Zanemarili bismo tada sve političke krize, gluposti i nepravde, ne bi li se dočekali Njega – sedmodnevnog TV vodiča

Lucić je našao zakopano blago tamo gde ga niko ne bi tražio: u drvenom političkom jeziku, u glupavim izjavama političara, u militantnom nacionalističkom govoru, u fantazmagorijama ideološkog bunila, u andramoljama frazetina i opštih mesta, u tricama i kučinama svakodnevne medijske produkcije. U onome što je Marko Ristić zvao trenje trunja. Čitave tone duhovnog i duševnog smeća Lucić je prerađivao u svojoj alhemijskoj pesničkoj manufakturi, pretvarajući ih u čisto zlato poezije. Ali, zadatak velikog pesnika i jeste da otkriva zone stvarnosti u koje književna noga još nije kročila, da ih osvaja i uključuje u pesničku republiku

Broj putnika nastavlja da raste jer niko neće izađe, a ni da ispadne iako petorica visiv na vrata. Kad se jednom uvativ, energija veze između nji i šipku je jedna od najjače sile u prirodu. 140 puta jača od gravitaciju koja oće da gi udari od zemlju. Ali zbog toga što im je anti-G odelo na pranje, ne mogu da se odupru uticaju G sile koja se javlja pa je mogućnost katapultiranja u krivinu povećana

Dok su oni tako raspravjali o najnovijem čudu pod Marjanom, meni nije da vrag mira, tila san vidit kako taj kod za zahod funkcijonira. Uzmen jedan račun da ću se uputit, kad mi ekipa složila paniku. Da neka ne uziman oni račun di nan je velika cifra, ako iden samo pišat, jer šta ako nekog uvati velika potriba a ja in potrošin veliki račun na malu potribu.

Pored toga što je SPC bila glavno gorivo nacionalizma 90-tih godina prošlog stoljeća, ne prestajući da to bude do današnjih dana, ipak je uvijek bila u simfoniji sa vlastima srpske države i nije ulazila u sukobe sa vlašću. Sa druge strane, Amfilohije, novopečeni ljubitelj sekularne države, a inače djelatnik uglavnom sekularnog (čitaj: političkog), uvijek je bio najveći protivnik nezavisne Crne Gore, Crnogoraca, protagonista velikosrpske ideologije u Crnoj Gori. Bio je presudna podrška u svim pokušajima anticrnogorske opozicije da u Crnoj Gori sprovode ulično i parlamentarno nasilje, saučestvujući sa „elementom inostranosti“ u obaranju legalno izabrane vlasti

Kažu da glumci postojiv zbog publiku, a ne samo da bi primili platu u pozorište. Zato su i naši neproslavljeni asovi rešeni da pokažu širokom auditorijumu kolko ne umev da se obučev. Leskovčani su ovi dani mogli na glavnu ulicu da vide neznanog glumca na motor s udrveni prsti, monodramu pod nazivom „Ću pominem i s kratke gaće“ kao i antičku tragediju „Ukovani bilmez“

Šestog dana Bog stvori životinje – ovce, bivoli, praci i jaganjci. I svi na ckaru završiše. I Dragana Mirković dođe. I sjatiše se da gu gledav i Kurta i Murta. I po trotoar od kola ne mogaše da se prođe, pa preko haube ljudi ripaše. I beše psuvanje

Dok se cvrčak šetao po selo bez kršen dinar, čuo je pred prodavnicu da je mrav uzeo otpremninu iz firmu pa se uputi prema njegovu kuću. Al’ samo do kapiju, pošto se tamo u dnu dvorišta naziralo kuče vrzano za dud. Vrti se on, kuče laje, vetar raznosi

Takve političke aktualizacije Antigone bile su veoma popularne posle Drugog svetskog rata. Hitler je Evropi doneo ne samo neizrecive strahote, već ju je lišio njenog smisla za tragično. Prema primeru borbe protiv nacizma, od tog vremena je svekolika politička istorija viđena i proživljavana kao borba dobra i zla. Ratovi, civilni ratovi, revolucije, kontrarevolucije, nacionalne borbe, revolti i njihovo gušenje, bili su prognani sa teritorije tragičnog i poslati pred pravdu sudija željnih kažnjavanja. Da li je to regresija? Povlačenje u predtragični stadijum čovečanstva? U tom slučaju, ko je uzročnik te regresije? Istorija uzurpirana od strane zločinaca? Ili naš način razumevanja istorije? Često sebi govorim: tragično nas je napustilo; moguće da upravo u tome i jeste prava kazna.

Od nemanje ko’e da radi i zbog toga što su ga u’vatile lutke, jedno veče dok je čekao da se skine film na torent, pravi stranicu na Fejsbuk „Koe ima po grad“. Na njoj počinje da objavljuje tekstovi o gradu u kome je rođen i po koj se maje ko zaulav cel život. Prvi radovi prolaze vrlo zapaženo i ohrabren sa petnajes ljudi na stranicu ozbiljnije se baca na pisanje

Nesumnjivo je da se u mnogima od njih događalo ne samo da su zaraženi novim idejama racionalizma, borbe protiv predrasuda, želje za preuređenjem našeg društva, nego da se odigravala u njima i drama, teška drama sa lajtmotivom večnim: treba li, sme li se to uvesti kod nas? neće li to prouzrokovati nenaknadivu štetu? Pisci svih rodova, intelektualci i intelektualni poslenici, kulturni radenici, svi imajju da rešavaju to pitanje. Njega rešavaju na svoj način i svojim reakcijama i najšire mase. A književnost daje nam jedan od putokaza da se snađemo u tome toku, u tome vrenju. Književnost u isto vreme služi još i kao jedna od naročito vidljivih arena na kojoj se borba starih tradicija i novih potreba plastično prikazuje

Pogledam ponekad u te svoje muškatle i u to neko drugo cveće, pa me bude sramota. Jer, lepo vidim, klonule su muškatle, klonulo je i to neko drugo cveće. Lepo vidim, zbog mene, i samo zbog mene, tuguju i venu i muškatle i to neko drugo cveće. Onda ih, postiđen, zalivam mivelom i šapućem im: "Jeste li mi rod, siročići mali?"