Tekstovi sa tagom: igor marojević

Igor Marojević

Tuđine: Konačna fiesta

Paravojne književne snage

Književna reč je s jedne strane sve slabija a s druge, ima je sve više, književnost je na svu sreću najjeftinija umetnost, za pisanje je dovoljan jeftin laptop ili desktop. Na primer, ja sam prošle godine snimio album, a u publici je i producent kojem se nešto moralo platiti, mada mi je štagod i oprostio. Naprosto, za muziku morate imati instrumente kao što ako biste se bavili slikarstvom morate kupiti štafelaj, platno i boje, dočim jeftinoća književnosti na svu sreću uvlači u pisanje sve one dokonjake, kreativne ali i nekreativne te književna reč treba da nastavi ovako
Igor Marojević

Intervju: Igor Marojević, pisac

Svuda sam se osećao kao tuđin

U romanu se ne bavim samom Crnom Gorom koliko severozapadnim delom Boke Kotorske, i izvesnom koliko realnom toliko i fiktivnom lokalnom političkom podelom. Opisani došljaci su mahom takođe iz Zaliva, ali mislim da je neuporedivo manje bitno odakle su poreklom, od toga što su dođoši, odakle god da su. „Tuđine“ svakako nisu prvenstveno crnogorsko štivo
Suicid

Igor Marojević: Tuđine (Laguna, 2018)

Samoubistvo kao izdaja naše stvari

Ono što, pak, daje specifičnost pripovjedačkoj perspektivi ovog Marojevićevog romana, sadržano je u grotesknosti odnosa glavnog junaka i okoline koja mu zamjera zbog očevog samoubistva. Vrijeme je stranačkih previranja, opšteg društvenog anarhizma, inflacija i rascvjetalog crnog tržišta čiji je tipični predstavnik stric i imenjak glavnog junaka Ratomir Juaković. U takvim okvirima i samoubistvo oca podozrivo se posmatra kao izdaja naše stvari. Mještani Kamenara će ići toliko daleko da će sumnjičiti Jaukovićevog oca kao krivca za poraz njihove opcije na izborima. Sa druge strane, preduzimljivi stric će neprestano na Ratomira vršiti pritisak zbog iste stvari, sumnjičeći mu oca da se kukavički ispisao iz života
Nenad Pejović

Intervju: Nenad Pejović - Kanda, Kodža i Nebojša

Humor na minskim poljima naše novije istorije

Čini mi se da koliko god Igor u pesmama bivao oštar, zajedljiv, opor i sa dignutim gardom, budući da su teme koje pokriva skopčane s vremenom od panka na ovamo, na kraju njegov humor nedvosmisleno pobeđuje sva ta minska polja naše novije istorije, i sa te, rekao bih ključne strane ovog albuma, Igoru se zaista nema šta zameriti
Ahho 02 S

Tuđine: Porodična slava u Bokokotorskom zalivu

Da li Albanci imaju rep?

Domaćini ipak nisu mogli baš uvek da drže monolog. Poneki uglednik kao moj stric umeo je da i u gostima, usred ručka, nametne priču o poreklu našeg prezimena i o našem putovanju vekovima. To sam znao napamet: oko 1615. knezu Drakulu Mandiću u Drobnjake na konak došao pljevaljski paša kom se moralo zaboraviti ime. Mislio da sutradan uz pratnju koju je poveo kupi harač po plemenu, ali mu se svide Drakulova kćer Milica i zatraži je knezu za ženu, a četiri drobnjačke cure za pratnju. Moj otac je tvrdio da je paša tražio Milicu da bi je izjebao. Ali to Radan nije smeo glasno da izgovori, radije mi je šaputao
Bookstan

Sarajevski festival književnosti koji briše granice

Književna republika Bookstan

Okupljanje stvaralaca iz regiona i Evrope na Internacionalnom festivalu književnosti Bookstan postaje nezaobilazni deo identiteta glavnog grada Bosne i Hercegovine. Treće izdanje ovog festivala to je potvrdilo u potpunosti
Igor Marojević

Muzički debi

Igor Marojević objavljuje album za „Metropolis“

Planirano je da solo album Igora Marojevića „Da se ne zameri“ bude objavljen u septembru ove godine, kada valja očekivati i beogradski koncertni nastup pisca i njegovih najbližih saradnika
Hugo Boss

Igor Marojević na četiri jezika

Hugo Boss na putu u Zemun

Naš poznati pisac Igor Marojević nedavno je boravio u Barseloni gde je potpisao ugovor za objavljivanje na španskom jeziku svog romana „Parter“, premijerno publikovanog u Laguni 2009. godine. Vlasnik izdavačke kuće H20 Đoakin Ruis Miljet, koji je prvi objavio jednu od autorovih knjiga na kasteljanskom, odlučio se na obnavljanje saradnje sa Marojevićem nakon što je opsežan odlomak romana u prevodu Laure Boigas, koja je prevodilac celokupne knjige, štampan u uticajnom meksičkom časopisu „Luvina“ čiji izdavač je Univerzitet Gvadalahare. U vezi sa prevodima u časopisima, značajan deo Marojevićevog romana „Šnit“ pojaviće se na poljskom, u uglednom „Elewatoru“, u prevodu Dorote Jovanke Ćirlić, a nakon cele studije teoretičarke dr Sabine Gjergjel o Marojevićevoj “Majčinoj ruci” u časopisu “Studija literaria” krakovskog Jagjelonskog univerziteta. Prevodi se verzija “Šnita” objavljena u zagrebačkom “Knjigomatu” 2014, sa značajnim promenama u odnosu na Laguninu iz 2007, pa tako donosimo ovom prilikom poglavlja koja nisu uključena u srpski izvornik. U isto vreme, autorova knjiga „Beograđanke“ već se transformiše na slovenački u izvedbi pisca Jurija Hudolina i režiji kultnog izdavača „Litera“, a uskoro na istom jeziku sledi ceo tematski blok o Marojevićevom stvaralaštvu u ljubljanskom časopisu “Apokalipsa”. Pomenuta hit-zbirka priča nedavno se pojavila na mađarskom u izdanju „Foruma“ i vrlo je primećena zahvaljujući, između ostalog, Marojevićevim nastupima na budimpeštanskom Sajmu knjiga.
Cenzura

Zašto je parodija osuđena na nerazumevanje

Ni po Lazić, ni po Lukoviću, već po sudinici upućenoj

Vesna Sekulić je presudila (o) parodiji a, po presudi zaključujući, promaklo joj je čak i njeno postojanje, a kamoli da njena legitimna rugalačka forma potiče iz petog veka pre nove ere kad je pisao Hegemon iz Tasosa kog Aristotel navodi kao prvog parodičara
Igor Marojević

Igor Marojević: Prave Beograđanke (Laguna, Beograd, 2017)

Digresija kao književna igračka

Nedavno se u klubu „Magistrala“ Doma kulture Studentski grad odvijao „susret dvojice pisaca koji, gle čuda, žele da govore o delu onog drugog!“, kako su organizatori najavili književno veče na kojem je Igor Marojević govorio o romanu „Pastorak“ Jurija Hudolina a slovenački autor o romanu „Prave Beograđanke“ svog srpskog kolege. Dobar deo promocije koordinatorka Tamara Mitrović je postavljala pitanja učesnicima da bi oni sami pitali jedan drugog o tehnikama pisanja koje primenjuju ali i o književnoj, kulturnoj i političkoj situaciji na Balkanu i šire. Na književnoj večeri pročitani su kritički tekstovi Jurija Hudolina o „Pravim Beograđankama“ i Igora Marojevića o „Pastorku“, koje objavljujemo u nastavku
Igor Marojević

Igor Marojević, prvi singl: Nikad brate

Ako si Srbin

Pisac Igor Marojević odlučio je da se vrati muzičkim korenima iz ranih devdesetih godina prošlog veka I sprema svoj prvi solo album pod nazivom “Da se ne zameri” (izdavač: SKC Novi Sad). Donosimo prvi singl sa tog albuma pod naslovom “Nikad brate”. Glas, ritam gitara i bas: Igor Marojević. Solo gitara: Nenad Pejović (Kanda, Kodža i Nebojša). Bubnjevi: N. N. Autor spota: Matija Krstić. Godine 1992. Marojević je kao lider beogradskog benda "Stvarno kvarno" objavio istoimeni album u izdanju Produkcije Modro oko, a ovo je nastavak njegove muzičke karijere, nakon duže pauze
Igor Marojević

Igor Marojević: “Prave Beograđanke” (Laguna, 2017)

Pitanje brushaltera i miraza

U “Pravim Beograđankama” Marojević, dojma sam, daje jedan dubinski prikaz organizma grada. Kroz dogodovštine i živote svojih junakinja i junaka pisac slika kolorit grada u svim nijansama sive. Prepliću se stoga u ovom romanu i ljubavne drame, i seksualne frustracije i kriminalni milje, i mizanscen društveno-političkog užasa, i devedesete, i podjela na prave Beograđane i došljake, i tranziciono vrijeme pljačke, kao i jad i bijeda kaljuge intelektualnog života na ovim prostorima. Posebno u segmentima slikanja kulturnog podzemlja Marojević ispisuje zanimljive i kritički precizne stranice
Igor Marojević

Prave Beograđanke

Kako je Igor Marojević izvršio samoubistvo

Promocija romana “Prave Beograđanke” održaće se 16. novembra počev od 18h u SKC-u (Knjižara Delfi, Kralja Milana 48), uz učešće Milene Đorđijević (NBS), Filipa Davida i Miroljuba Stojanovića. Odlomke iz knjige čitaće doajen Beogradskog dramskog pozorišta Pavle Pekić. Povodom promocije objavljujemo odlomak iz romana
Igor Marojević

Intervju: Kako sam postao junak sopstvenog romana

Morao sam da kaznim Igora Marojevića

Ako sam dozvolio sebi da životnu građu nekih, pre svega devojaka, ali i konkretnih muškaraca, koristim i ponešto izvrćem, pri čemu im se u društvu koje se nezaustavljivo survava mora desiti ponešto loše, minimum korektnosti mi je bio da ubedljivo najgora sudbina iznenadi lika pod imenom i prezimenom Igor Marojević. Zato sam morao da brutalno kaznim tog Igora Marojevića
Benjamin

Lokalni muškarci uvek govore samo o Benjaminu

Tranzit

„Neki su sebi ispalili hitac u slepoočnicu i ostali živi a slepi, ili presekli vene i ruka im se trajno ukočila itd.“, odgovorio mi je kad sam uspeo da ga pitam kako se, po njemu, ubio Benjamin: „pošto sigurnog suicida nema“, rekao je, „plus što se Benjamin okušao u mešovitom žanru eseja, sigurno je stradao na više načina. Recimo, presekao vene, hitro uzeo morfijum i dobio srčani udar“