Tekstovi sa tagom: intervju

Hane Hejgor Viemose

Intervju: Hane Hejgor Viemose, spisateljica

Kada je žena bitnik, onda joj svaki čas naprave dete

Da, i ja sam videla srodnost s njima. Kao i s američkim bitničkim piscima kao na primer Keruakom. Ali postoji suštinska razlika kada pišeš iz ženske perspektive. Kada je žena bitnik, onda joj svaki čas naprave dete, često abortira, ima menstruaciju i hrani decu za koju zapravo nije u stanju da se brine, ili u svakom slučaju mora mnogo, baš mnogo da se napregne da bi preuzela odgovornost za njih, decu mislim, a s tim se muški bitnički pisci, najblaže rečeno, uopšte nisu baktali
Tarko 01 S

Retro intervju iz 1988.

Andrej Tarkovski o smislu u umetnosti

Nikada nisam shvatio šta je filmska umetnost. Mnogi, koji su išli u Institut za film, već su znali šta je to. Za mene je bila zagonetka. I više od toga, kada sam završio filmski institut, uopšte nisam znao šta je film — nisam ga osećao. Nisam u njemu video svoj poziv
Trro 02 S

Pozajmljeni intervju: Ibrica Jusić

Moja cijela karijera je umjetnički eksces

Na moje koncerte dolaze i prabake i bake i mame i unuci i ja volim reći da je mene stvorilo vrijeme i usmena predaja. Ljudi su prije rata iz Evrope znali zvati turističku zajednicu u Dubrovniku da provjere kad ja sviram na skalinama da tome prilagode svoje godišnje odmore. Isto kao što se jedna Amerikanka u mene zaljubila, a njezin muž je bio veliki producent i dobar saksofonist i da mu žena ne bi bježala svake godine, on je meni organizirao koncert u Carnegie Hallu. Isto tako u Parizu 1974. gledam otvaranje Opera Housea i mislim: „Majko moja, šta bih dao da mogu ovdje zapjevati…” Ko da me dragi Bog čuo, godinu dana poslije Tereza i ja dobivamo poziv da nastupamo po Australiji, ne po klubovima za migrante, nego po koncertnim dvoranama od kojih je jedna bila i Sidney Opera House
Velibor Čolić 3

Interview: Velibor Čolić, književnik

Egzil je po definiciji poraz

Jednom zgodom su me upitali na jednom francuskom radiju imam li stvarno savjet za novodolazeće emigrante. Imam, odgovorio sam - postanite što je moguće brže kršćani i bijelci! Tri su vrste ljudi, napisao je Aristotel, živi, mrtvi i oni koji su na moru. Jedno od ključnih pitanja sljedećih godina na Zapadu i u Europi uopće bit će naš odnos prema drugom, prema drukčijem, prema strancu. I tu rastemo ili padamo. Zajedno. I mi i oni
Nenad Rizvanović

Pozajmljeni interview: Nenad Rizvanović

Čitanje je i dalje subverzivna aktivnost

Nenad Rizvanović (Osijek, 1968) je pisac, kritičar i urednik. Uređivao je više dnevnih novina, časopisa i biblioteka, vodio književne tribine i festivale. Autor je knjiga „Trg Lava Mirskog“, „Dan i još jedan“, „Zemlja pleše“, „Sat pjevanja“, „Valceri iz Translajtanije“ i „Longplej“, koja je nedavno izašla u izdavačkoj kući Buybook
Slavoj Žižek 2

Pozajmljeni intervju: Slavoj Žižek

Pandemija je samo test za stvarnu krizu

Slavoj Žižek jedan je od najpoznatijih i najutjecajnijih svjetskih filozofa. Postao je poznat kroz svoje radove o Jacquesu Lacanu i psihoanalizi i kritici kapitalizma. Žižek je profesor na Filozofskom institutu Sveučilišta u Ljubljani i direktor Birkbeck Instituta za humanističke znanosti Sveučilišta u Londonu. Njegova knjiga Pandemija!: Covid-19 potresa svijet – izišla u Njemačkoj u studenom
Latinka Perović

Pozajmljeni intervju: Latinka Perović, istoričarka

Nikad u životu nisam bila negde samo zato što sam žena

„Forma naše demokratije je - svako ima pravo na svoje mišljenje. Čekajte, u redu, ali mišljenja imaju hijerarhiju. Postoje profesionalne i vrednosne karakteristike – nisu sva ista. Ovde čak i ljudi iz Akademije dođu i kažu: važna je demokratija, svako ima pravo na svoje mišljenje. Pa, to je katastrofa. Izvinjavam se, ali nije relevantno svako mišljenje. To je isto deo populizma“ kaže Latinka Perović u ekskluzivnom intervjuu za web magazin „Milica“ koji kao svoju uređivačku politiku slavi proboj ženskih principa u svakodnevnom životu, umetnosti i društvu
Diana2

Pozajmljeni razgovor sa Natašom Mataušić

U potrazi za istinom o Diani Budisavljević

Diana se povlači iz javnog života. O Akciji i onome što je radila za vrijeme rata ne govori se ni u najbližoj obitelji. Uvijek sklona pomoći ljudima, i poslije rata nastavila je s humanitarnim radom. Kada je u okolici Innsbrucka osnovano prvo S.O.S. dječje selo Diana ga je, iako nije posjedovala veća materijalna sredstva, svake godine novčano podupirala. Od kraja rata pa do trajnog preseljenja u Austriju živjela je sa suprugom na relaciji Zagreb – Innsbruck. Razdoblje od proljeća do jeseni provodili su u Austriji, a zimu u Zagrebu. Godine 1972. trajno se preselila u svoj rodni Innsbruck, gdje su ona i suprug najprije živjeli u stanu njenog oca, a kasnije u maloj obiteljskoj kući koju su sagradili. Tu im se pridružila i Silvijina majka, mlađa kćer Ilse. Diana je umrla u Innsbrucku 20. kolovoza 1978. godine i sahranjena u obiteljskoj grobnici
Sontag 01 S

Benjamin Moser - "Sontag: život i djelo"

Ponovno rođenje Susan Sontag

U Sarajevu će se od 28. do 31. oktobra održati peti po redu Međunarodni festival književnosti Bookstan. Otvoriće ga Benjamin Moser, ovogodišnji dobitnik Pulitzerove nagrade u kategoriji biografije. Njegova knjiga „Sontag: život i djelo“ pojaviće se u izdanju kuće Buybook (prevela Senada Kreso), neposredno pre početka festivala. Tim povodom smo razgovarali sa autorom
Rosay 01 S

Pozajmljeni intervju iz 2016: Rossy de Palma

Kubistička lepotica kao čedo undergrounda

Almodovara sam upoznala tokom osamdesetih. Svi umetnici u Madridu i oko njega su se poznavali. Dolazio je na naše koncerte, a jednog dana me je pozvao da igram u "La Ley de Desco," a hteo je da učini besmrtnim to kako sam tada izgledala. Tokom tog prvog pojavljivanja sama sam radila i šminku i frizuru, sama se obukla. To sam bila stvarno ja!
ibrahim hadžić

Intervju: Ibrahim Hadžić, pesnik

Šejtan je vodio rat na prostoru bivše Jugoslavije

Ozbiljno verujem da je đavo (šejtan) vodio rat na prostoru bivše Jugoslavije. Drukčije se to ne može protumačiti. Mnogi su mislili da je to pozorišna šala. Lakmus za patriotizam. Sećam se rečenice vojnika Bosanca (znam da je bio Bosanac po akcentu), sa terena u Sloveniji, na samom početku rata. Dok čuči u nekakvom žbunu kaže: Sve je to igra, oni nas kao napuštaju, a mi im kao ne damo, a iza njega gore kamioni, jauču ljudi. I moja dva vrlo pribrana prijatelja, zapravo prijatelj i prijateljica, na moj iskazani strah onim što se događa i u šta se to može pretvoriti, glasio je: „Hajde bogati, šta si se uplašio (pretvoriše me u kukavicu), ništa se neće dogoditi“. Ja se i dalje družim sa te dve osobe i ne smem da im ponovim njihovu rečenicu jer bi se naljutili na mene, kazali bi da oni to nisu nikada izgovorili. I njih je đavo bio ošamutio, smradom ratnim uspavao. Kasnije su njih dvoje bili sjajni borci protiv Miloševićevog režima. Eto, to je đavolja rabota. To samo đavoli mogu tako nešto da učine magličastim, bezosećajnim, nešto što je zbilja ili još jače sâm život, a da se to dok se događa ne da na pravi način sagledati. U pesmi „Nepomenik“ ja kažem da za Boga imaju 3-4 imena a za đavola i preko 50
Ekkv 05 S

Retro intervju iz 1986.

Magi je nešto drugo

Ekatarina jeste opozicija, ali ne namerna. Nismo sedeli i definisali šta je u stvari naš rock and roll i pravili nešto suprotno od toga. Mi smo, a i ja sama, vremenski jako uslovljeni. Godinama, događajima kod nas i u svetu. Narativnost koja je postojala proisticala je baš iz takvog vremena kakve su bile osamdesete. Sećaš se Šarlove "Ona se budi" i stripa koji je Kordej radio na osnovu te pesme. Sve to posedovao je i Bora, koji je u to vreme harao Jugoslavijom
Sinead 01 S

Retro intervju: Sinead O'Connor

Pesme "Drink Before The War" se posebno stidim

Oktobar 1997: Sinead O'Connor je bila odsutna s muzičke scene još od prethodnog albuma "Universal Mother" iz 1994. godine. Ovih dana ponovo je aktuelna EP izdanjem „Gospel Oak" i govori za XZ o novom materijalu i svom privatnom životu...
Tomislav Perušić

Srpsko-albanski odnosi iz studentskog ugla

Srbija će jednog dana morati da prizna Kosovo

Nikada nas u rat nije uvukao neki građanin ili seljak, u rat nas uvek vodi država. Pa ako joj dozvolimo da manipuliše nama i proizvodi propagandu mržnje, opet će nas uvući u rat, za to su uvek jako velike šanse
Artem 03 S

Putevima kvir umetnosti (29)

I mamin jelek i tatina šajkača

Umetnik se za ljudsko telo interesuje još od kad je počeo da crta po kamenu, pa je erotika postala sastavni deo umetnosti i života. Sudbina homoerotike, ali i kvir identiteta uopšte, je nešto drugačija, budući da je dugo nailazila na neodobravanje, i često ostajala u pozadini, pa su manjinske oči dugo bile uskraćene za one umetničke elemente koji potvrđuju da postoje, i da imaju jednaka prava na uživanje