Tekstovi sa tagom: intervju

Aseksua 01 S

Intervju sa Mišelom Fukoom (1982)

Društveni trijumf seksualnih prohteva

Da, mislim da će to odigrati zanimljivu ulogu, koja me fascinira: pitanje gej kulture - pri tome ne mislim samo na romane o homoseksualnosti koje su napisali homoseksualci, mislim na kulturu u širem smislu, kulturu koja izmišlja raznovrsne načine povezivanja, vrste egzistencija, tipove vrednosti, tokove razmene između pojedinaca koji su zaista novi i nisu identični sa postojećim kulturnim formama, niti su nadgrađeni na njima. Ako je to moguće, onda gej kultura neće biti samo izbor homoseksualaca za homoseksualce, već će stvarati odnose koji su, u nekim aspektima, prihvatljivi i za heteroseksualce. Treba da stvari malo obrnemo. Umesto da kažemo ono što smo već rekli — „Hajde da ponovo uvedemo homoseksualnost u opšte norme društvenih odnosa", hajde da kažemo sledeće - „Ne! Hajde da izbegnemo koliko je to moguće odnose koje nam društvo nudi i pokušamo da stvaramo, u praznom prostoru u kom se nalazimo, nove mogućnosti za odnose". Predlažući nova „prava na odnose", videćemo da nehomoseksualne osobe mogu obogatiti svoje živote menjajući modele sopstvenih odnosa.
Copic 01 S

Retro intervju iz 1975. godine: Branko Ćopić

Pisac mora govoriti istinu o svijetu

Jedan od najpopularnijih jugoslovenskih pisaca otvorio je dušu novinarki Duge, koja je krajem 1975. od Branka Ćopića između ostalog saznala: kako je završilo njegovo vojevanje u đačkom bataljonu predratne Jugoslavije, koje su to torbe "hranile" partizansku vojsku, koja ga je poznata književnica predložila za prvu značajniju nagradu, te zašto u svojim delima "beži" od savremenih tema.
Ratt 04 S

Retro intervju iz 1995. godine: Bogdan Bogdanović

Srbi su u ovom ratu izgubili i dušu i čast

Moja braća Srbi nisu svesni razmera tragedije u koju su uvukli i druge i sebe. Otpočeli su dekompoziciju srpske nacije i njeno moralno ubistvo. Srbi su rat izgubili, to je gotovo, ali su izgubili i dušu, izgubili su čast, izgubili su sve, jer posle izgubljene duše i časti ne ostaje ništa više. Sve je potrošeno. I to je rezultat srpskog nacionalizma, te neverovatne ludačke istrajnosti u stvaranju velike Srbije. A unesrećili su susedne narode, o čemu sam već govorio, i u tom ludilu ima i elemenata samoubistva cele moje nacije. Inače, sve su države i nacije i dobijale i gubile ratove, vrlo važno, ali je važno i strašno to što su Srbi u ovom ratu, ponavljam, izgubili i dušu i čast.
Aatols 02 S

Retro intervju: Lav Nikolajevič Tolstoj, 1905.

Jedino zlo je kad ljudi čine nepravdu

Prije četrdeset ili pedeset godina, kad sam bio mlad, među seljacima nije bilo ljekara i seljaci su se vrlo dobro osjećali bez njih. Ne, bolest nije zlo; smrt nije zlo. Jedino zlo je kad ljudi čine nepravdu.
Orso 01 S

Retro intervju: Orson Welles

Tito je poslednji živi velikan našeg doba

Jedino što ne volim u Jugoslaviji je isuviše masna hrana, koja mi ne prija jer imam veoma slabu jetru. Da, ima još nešto - belo vino vam je suviše jako...
Damir Karakaš

Pitalica: Damir Karakaš

Prirodna pozicija pisca je da bude u nesporazumu sa svojom okolinom

Sviram harmoniku grahu, a nekad mu i zapjevam. Kada kuham sviram i pjevam grahu i tako ručak bude puno bolji. Nemam kućnog ljubimca, a pod tušem pjevam svašta, zadnji put „Ja imam šarene oči, novac nikad neće doći“, od Discipline kičme
Pasolini 07 S

Poslednji intervju s Pjerom Paolom Pazolinijem

Svi smo u opasnosti

"Ovaj razgovor je vođen 1. XI (1975), između četiri i šest sati popodne, nekoliko sati pre Pazolinijevog ubistva. Želim da naglasim da ovaj naslov nije bio moja već njegova ideja. Tačnije, na kraju razgovora, kada smo se, kao i ranije, u nekim stvarima našli na suprotnim stranama, pitao sam ga da li bi hteo da sam da neki naslov za intervju. Malo se zamislio, rekao kako to nije važno, promenio temu, da bi nas onda nešto vratilo na motiv koji se često provlačio kroz njegove odgovore. „To je klica, suština svega“, rekao je. „I ne znate ko sve ovog časa razmišlja da vas ubije. Uzmite to kao naslov, ako hoćete. ’Zato što smo svi u opasnosti’.“ (Furio Colombo, l’Unità, 9. V 2005.)
marina krleža

Pitalica: Marina Krleža, spisateljica i urednica portala Seksoteka

Ako svi krenemo od sebe, možemo stvoriti prekrasan svijet

Voljela bih da svi na svijetu postanu najbolja i najljepša verzija sebe te da umru vraćanjem u najsretniji trenutak koji im se u životu dogodio. Veliki sam pacifist, hedonist i filantrop. Moje želje za čovječanstvo nekome su vjerojatno utopističke i idealističke. Ja pak vjerujem da, ako svi krenemo od sebe, možemo stvoriti prekrasan svijet. Tome će čovječanstvo itekako težiti u budućnosti
Tarkov 01 S

Andrej Tarkovski, poslednji intervju (1986)

Stvarati bolju duhovnu atmosferu za ceo svet

Vera - to je jedino što zaista postoji u čoveku. Volter je rekao: "Da nema Boga - trebalo bi ga izmisliti" ne zato što on nije verovao, on je u to verovao. Materijalisti daju Volterovim rečima strašni smisao. Vera je jedina stvar koja može spasiti čoveka. To je moje čvrsto uverenje. Inače kako? To je jedina stvar koja u čoveku nesumnjivo postoji. Sve ostalo je fikcija.
Iluo 03 S

Razgovor sa Žan-Polom Sartrom (1980)

O tome ništa nismo znali

Malarme je, u svakom slučaju, ženstven na drugačiji način. Recimo radije da uopšte nema muževnost jednog muškarca. Što se tiče Flobera i Bodlera, moguće je, a čak i vrlo verovatno, da su imali homoseksualne odnose. Za Bodlera je to izvesno, a može se reći daje Flober godinama bio zaljubljen u svog prijatelja Maksima. Dakle, bilo je nečega ženskog i u jednom i u drugom.
Igor Marojević

Intervju: Kako sam postao junak sopstvenog romana

Morao sam da kaznim Igora Marojevića

Ako sam dozvolio sebi da životnu građu nekih, pre svega devojaka, ali i konkretnih muškaraca, koristim i ponešto izvrćem, pri čemu im se u društvu koje se nezaustavljivo survava mora desiti ponešto loše, minimum korektnosti mi je bio da ubedljivo najgora sudbina iznenadi lika pod imenom i prezimenom Igor Marojević. Zato sam morao da brutalno kaznim tog Igora Marojevića
dušica

Pitalica: Dušica Labović, književnica

Voljela bih da se rodim u nekoj drugoj zemlji

Očistila bih ostrvo otpada koje u razmjerima Australijskog kontinenta pluta godinama u Atlanskom okeanu; dovela bih do minimuma korišćenje prirodnih resursa planete Zemlje; poslala bih u zatvor svakog doktora koji za spasavanje ljudskih života traži ogromne sume novca; izmislila bih lijek protiv najgore bolesti i nikome ga ne bih naplatila
Bros 04 S

Slava Mogutin: Živimo u liberalnom mehuru

Previše testosterona - dobar recept za katastrofu

Novinar, fotograf, pesnik, te ruski disident, Slava Mogutin, nedavno se osvrnuo na svoj petnaestogodišnji rad, a kroz monografiju u kojoj su sakupljeni načini na koje je ovaj umetnik preispitivao kodove mačizma, te mnoge tabue.
Pkcr 02 S

Intervju sa Đanijem Vatimom

Samorazumljiva homoseksualnost

Jer mi uopšte nije bilo stalo da se naokolo svađam sa mojom sedamdesetogodišnjom majkom, mojom sestrom i ostalom familijom. Konačno me je gej pokret Partito radicale, čiji sam nekad bio pristalica, bez mog znanja stavio na izbornu listu. Bio sam tada profesor i kada sam jednog jutra došao na fakultet, svi su me čudno gledali. Otvaram novine i vidim moje ime na listi gej pokreta.
Iluss 01 S

Intervju sa Emilom Sioranom, filozofom

Život je zanimljiv i privlačan, jer nema nikakvog smisla

Prema jednoj uporno ponavljanoj legendi Cioran je živeo postrani od sveta, bez veze s njim. I premda je u Francuskoj odbijao intervjue, ipak ih je dao mnogo, ali isključivo u inostranstvu. Pre pet godina Gallimard je objavio više od tri stotine stranica razgovora tog “velikog pustinjaka” s američkim, španjolskim i nemačkim novinarima i piscima. Cioran, naime, nije odbijao govoriti o svom delu, ali je, zbog prilično proturečnih razloga, tu mogućnost ostavljao samo stranim publikacijama. Svaki, ili gotovo svaki mesec otkrivamo tako nove razgovore. Intervju koji je 1983. u Parizu, ali na nemačkom, napravio s njim Hans-Jürgen Heinrichs, i iz koga donosimo delove grupisane po temama, bez sumnje je jedan od onih u kojima Cioran ide najdalje u analizi svoga dela i svojih temeljnih pozicija. U njemu ćemo naći ne samo objašnjenja o njegovoj proturečnoj vezi s francuskim jezikom i njegovim korenima, nego i nedvosmislene izjave o njegovu odbijanju etiketa koje su mu prilepili.